Организација за забрану хемијског оружја

Из Википедије, слободне енциклопедије
Organisation for the Prohibition of Chemical Weapons
Организација за забрану хемијског оружја

Логотип организације

Земље чланице у зеленој боји
Основана 29. април 1997.[1]
Седиште Хаг, Холандија
52°05′29″N 4°16′60″E / 52.091241, 4.283193Координате: 52°05′29″N 4°16′60″E / 52.091241, 4.283193
Чланице 190 земаља чланица
Све земље потписнице CWC-а су аутоматски чланови.
6 држава нису чланови: Ангола, Бурма, Египат, Израел, Северна Кореја и Јужни Судан.
Службени језици енглески, француски, руски, кинески, шпански, арапски
Генерални директор Ахмет Узунџу[2]
Органи Конференција држава чланица
Извршни савет
Технички секретаријат
Буџет 71 милион €/годишње (2012)[3]
Број запослених око 500[3]
Веб страница opcw.org

Организација за забрану хемијског оружја (ОЗХО) (енгл. Organisation for the Prohibition of Chemical Weapons; OPCW) је међународна организација са седиштем у Хагу, Холандија. Основна функција организације је да контролише да ли земље потписнице конвенције о забрани хемијског оружија поштују исту.

Организације је 2013. добила Нобелову награду за мир[4][5] уз образложење Нобеловог комитета да је организација уз конвенцију о забрани хемијског оружја „дефинисала употребу хемијског оружја табуом по међународном праву“.[6]

Организациона структура[уреди]

Деловање Организација за забрану хемијског оружја и њених тела је дефинисано конвенцијом о забрани хемијског оружја. Главно тело организације је конференција држава чланица која се одржава годишње свака земља чланица има једнако право гласа на конференцији. Земље чланице су углавном представљене сталним представником при организацији и углавном су у питању амбасадори држава чланица у Холандији. На конференцији се одлучује о свим битним темама које се тичу организације, одобравању смерница, изрицању казнених мера за земљу чланицу итд.[3] Извршни савет је извршно тело организације и састоји се од 41 државе чланице које именује конференција на двогодишњи мандат. Извршни савет се бави финансирањем организације и сарађује са генерални секретаријатом о свим питањима која се тичу конвенције.[3] Технички секретаријат спроводи већину одлука савета и то је тело где већина запослених ради. Главне активности организације врше верификацијоно одељење и инспекцијско одељење.

Инспекције[уреди]

Постројења за уништавање хемијског оружја[уреди]

Инспекције се врше у свим постројењима за унуштавање хемијског оружија. Инспектори врше провере успешности уништавања хемијског оружја и количине која је уништена.[7] Што се итче угрожености инспектора на местима где се врше провере, врше се процене преко сигурносних камера.[8]

Индустрија[уреди]

Инспектори проверавају да ли државе чланице поштују конвенцију о забрани хемијско оружја и дали су индустријске активности државе потписнице исправно декларисане у складу са преузетим обавезама из конвенције. Интензитет и учесталост инспекција зависи од типа хемикалије.

Руководство[уреди]

Ахмет Узунџу генерални директор ОЗХО-а

ОЗХО води генерални директор којег директно именује конференција држава чланица на четворогодишњи мандат. Од оснивања организације до данас било је три директора.

Држава Име Почетак мандата
Застава Бразила Бразил Хосе Бустани 13. мај 1997.[9]
Застава Аргентине Аргентина Рохелио Филтер 25. јул 2002.[10]
Застава Турске Турска Ахмет Узунџу 25 July 2010[3]

Први генерални директор организације одслужио је само једну годину свог другог мандата пошто је смењен од стране држава чланица уз обрзложење да нема поверење држава чланица.[11][12] Међутим прави разлог Бустанијеве смене је зато што је тражио да се изврши инспекција у Ираку, тиме је сметао Сједињеним Државама и њеним плановима за инвазију Ирака. Накнадно је административни трибунал међународне организације рада пресудио да је његова смена неоснована, одређено је да се Бусанију исплати обештећење од 50.000 € и све плате за остатак мандата и правне торшкове.[13]

Референце[уреди]

  1. ^ „Chemical Weapons - Organisation for the Prohibition of Chemical Weapons (OPCW)“. United Nations Office for Disarmament Affairs Приступљено 11. 10. 2013.. 
  2. ^ Oliver Meier and Daniel Horner (November 2009). „OPCW Chooses New Director-General“. Arms Control Association. 
  3. ^ а б в г д „NTI1“ Приступљено 11. 10. 2013.. 
  4. ^ „Нобел“ за мир борцима против хемијског оружја („Политика“, 11. октобар 2013)
  5. ^ Нобел за мир Организацији за забрану хемијског оружја („Вечерње новости“, 11. октобар 2013)
  6. ^ „Syria chemical weapons monitors win Nobel Peace Prize“. BBC News. 11. 10. 2013. Приступљено 12. 10. 2013.. 
  7. ^ Part IV(A). Destruction of Chemical Weapons and Its Verification Pursuant to Article IV
  8. ^ „List of new inspection equipment and revised specifications for approved inspection equipment“. OPCW Приступљено 1 November 2010. 
  9. ^ A Stanič (2004). „Bustani v. Organisation for the Prohibition of Chemical Weapons“. The American Journal of International Law 98 (4): 810. JSTOR 3216704. 
  10. ^ „Speech of Dr. Rogelio Pfirter, Director-General of the OPCW 16 September 2008“. Netherlands Institute for International Relations. 22. 9. 2008. Приступљено 24. 4. 2011.. 
  11. ^ „Draft decision of the First Special Session of the Conference of the States Parties of the OPCW“ Приступљено 11. 10. 2013.. 
  12. ^ „Chemical weapons body sacks head“. BBC News. 22. 4. 2002. Приступљено 19. 8. 2010.. 
  13. ^ The ILO called the decision "an unacceptable violation of the principles on which international organisations' activities are founded ..., by rendering officials vulnerable to pressures and to political change." See the ILO decision

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Организација за забрану хемијског оружја