Организација за забрану хемијског оружја

Координате: 52° 05′ 28″ С; 4° 16′ 59″ И / 52.091241° С; 4.283193° И / 52.091241; 4.283193
С Википедије, слободне енциклопедије
Организација за забрану хемијског оружја
Organisation for the Prohibition of Chemical Weapons
Седиште Организације за забрану хемијског оружја у Хагу
Логотип организације
Мапа чланица организације, фебруар 2018.
  Чланице
  Прикључене чланице
  Само потписнице
  Нису чланице
Основана29. април 1997.[1]
Датум оснивања29. април 1997.[1]
СедиштеХаг, Холандија
52° 05′ 28″ С; 4° 16′ 59″ И / 52.091241° С; 4.283193° И / 52.091241; 4.283193
Чланови193 земље чланице
Све земље потписнице CWC-а су аутоматски чланови.
4 државе чланице Уједињених нација нису чланови: Египат, Израел, Северна Кореја и Јужни Судан.
Службени језициенглески, француски, руски, кинески, шпански, арапски
Генерални директор
  • Фернандо Аријас Гонзалес
     Шпанија
    (од 25. јула 2018)
ОрганиКонференција држава чланица
Извршни савет
Технички секретаријат
Буџет71 милион €/годишње (2012)[2]
Број запосленихоко 500[2]
Веб-сајтopcw.org

Организација за забрану хемијског оружја (ОЗХО) (енгл. Organisation for the Prohibition of Chemical Weapons; OPCW) је међународна организација са седиштем у Хагу, Холандија. Основна функција организације је да контролише да ли земље потписнице конвенције о забрани хемијског оружја поштују исту.

Организација је 2013. добила Нобелову награду за мир[3][4] уз образложење Нобеловог комитета да је организација уз конвенцију о забрани хемијског оружја „дефинисала употребу хемијског оружја табуом по међународном праву“.[5]

Организациона структура[уреди | уреди извор]

Деловање Организација за забрану хемијског оружја и њених тела је дефинисано конвенцијом о забрани хемијског оружја. Главно тело организације је конференција држава чланица која се одржава годишње свака земља чланица има једнако право гласа на конференцији. Земље чланице су углавном представљене сталним представником при организацији и углавном су у питању амбасадори држава чланица у Холандији. На конференцији се одлучује о свим битним темама које се тичу организације, одобравању смерница, изрицању казнених мера за земљу чланицу итд.[2] Извршни савет је извршно тело организације и састоји се од 41 државе чланице које именује конференција на двогодишњи мандат. Извршни савет се бави финансирањем организације и сарађује са генерални секретаријатом о свим питањима која се тичу конвенције.[2] Технички секретаријат спроводи већину одлука савета и то је тело где већина запослених ради. Главне активности организације врше верификационо одељење и инспекцијско одељење.

Инспекције[уреди | уреди извор]

Постројења за уништавање хемијског оружја[уреди | уреди извор]

Инспекције се врше у свим постројењима за уништавање хемијског оружја. Инспектори врше провере успешности уништавања хемијског оружја и количине која је уништена.[6] Што се итче угрожености инспектора на местима где се врше провере, врше се процене преко сигурносних камера.[7]

Индустрија[уреди | уреди извор]

Инспектори проверавају да ли државе чланице поштују конвенцију о забрани хемијско оружја и дали су индустријске активности државе потписнице исправно декларисане у складу са преузетим обавезама из конвенције. Интензитет и учесталост инспекција зависи од типа хемикалије.

Руководство[уреди | уреди извор]

ОЗХО води генерални директор којег директно именује конференција држава чланица на четворогодишњи мандат. Од оснивања организације до данас било је три директора.

Држава Име Почетак мандата
 Бразил Хосе Бустани 13. мај 1997.[8]
 Аргентина Рохелио Филтер 25. јул 2002.[9]
 Турска Ахмет Узунџу 25. јул 2010[2]

Први генерални директор организације одслужио је само једну годину свог другог мандата пошто је смењен од стране држава чланица уз образложење да нема поверење држава чланица.[10][11] Међутим прави разлог Бустанијеве смене је зато што је тражио да се изврши инспекција у Ираку, тиме је сметао Сједињеним Државама и њеним плановима за инвазију Ирака. Накнадно је административни трибунал међународне организације рада пресудио да је његова смена неоснована, одређено је да се Бусанију исплати обештећење од 50.000 € и све плате за остатак мандата и правне трошкове.[12]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Chemical Weapons - Organisation for the Prohibition of Chemical Weapons (OPCW)”. United Nations Office for Disarmament Affairs. Приступљено 11. 10. 2013. 
  2. ^ а б в г д „NTI1”. Приступљено 11. 10. 2013. 
  3. ^ „Нобел“ за мир борцима против хемијског оружја („Политика“, 11. октобар 2013)
  4. ^ Нобел за мир Организацији за забрану хемијског оружја („Вечерње новости“, 11. октобар 2013)
  5. ^ „Syria chemical weapons monitors win Nobel Peace Prize”. BBC News. 11. 10. 2013. Приступљено 12. 10. 2013. 
  6. ^ „Part IV(A). Destruction of Chemical Weapons and Its Verification Pursuant to Article IV”. Архивирано из оригинала 14. 5. 2011. г. Приступљено 14. 10. 2013. 
  7. ^ „List of new inspection equipment and revised specifications for approved inspection equipment”. OPCW. Приступљено 1. 11. 2010. 
  8. ^ Stanič, A (2004). „Bustani v. Organisation for the Prohibition of Chemical Weapons”. The American Journal of International Law. 98 (4): 810. JSTOR 3216704. 
  9. ^ „Speech of Dr. Rogelio Pfirter, Director-General of the OPCW 16 September 2008”. Netherlands Institute for International Relations. 22. 9. 2008. Архивирано из оригинала 21. 07. 2011. г. Приступљено 24. 4. 2011. 
  10. ^ „Draft decision of the First Special Session of the Conference of the States Parties of the OPCW”. Приступљено 11. 10. 2013. 
  11. ^ „Chemical weapons body sacks head”. BBC News. 22. 4. 2002. Приступљено 19. 8. 2010. 
  12. ^ The ILO called the decision "an unacceptable violation of the principles on which international organisations' activities are founded ..., by rendering officials vulnerable to pressures and to political change." See the ILO decision

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Организација за забрану хемијског оружја на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Организација_за_забрану_хемијског_оружја&oldid=26547449”