Ханти

С Википедије, слободне енциклопедије
Ханти
Ханти са реке Об
Укупна популација
31.000
Региони са значајном популацијом
 Русија30.943
 Украјина100
Језици
руски, хантијски
Религија
Руска православна црква, шаманизам
Сродне етничке групе
Манси
Ханти са реке Об
Положај Хантије-Мансије у Русији

Ханти (хант. ханти, хандэ, кантэк) су угарски народ из групе угро-финских народа, који претежно живи у Русији, односно у аутономном округу Хантија-Мансија, у којем чине око 1,3% становништва, и у којем представљају шести народ по бројности, после Руса (68%), Татара (7,6%), Украјинаца (6,4%), Башкира (2,5%) и Азербејџанаца (1,8%).[1] Ханти су већином православне вероисповести, али су сачували и традиционална веровања (шаманизам, тотемизам). Говоре хантијским језиком, који спада у угро-финску групу уралске породице језика.

Народи Ханти и Манси су у литератури познати и као Обски Угри, а њихови језици су најсличнији мађарском.

Популација[уреди | уреди извор]

У Русији их је 2010. укупно било 30.943[2]. Од тог броја 29.227 у Тјуменској области, од којих 19.608 у Ханти-мансијском аутономном округу — Југри и 9.489 у Јамало-ненецком аутономном округу, а преосталих 130 у другим деловима Тјуменске области. У суседној Томској области их је било 718 и 48 у Републици Коми.[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Југри који се помињу у 11. веку у руским изворима су највероватније Ханти, у то време су они дошли у контакт са руским ловцима и трговцима. Име Југри (рус. югры) потиче из језика Кома-Зирјана и то је име којим Коми-Зирјани називају Ханте. Могуће је да их је први поменуо енглески краљ Алфред Велики у 9. веку, он је лоцирао Фенланд источно од Белог мора у Западном Сибиру. Застарели руски назив за Ханте је Остјаци (рус. остяки) и потиче од хантијске речи Ас хо, што значи „човек са реке Об (Ас)” (или „обски (аски) човек”) и суфикса јак по узору на имена других народа, као на пример Пермјак.[3]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Национални састав становништва по регионима Руске федерације Попис 2010.”. Архивирано из оригинала 01. 05. 2020. г. Приступљено 21. 09. 2016. 
  2. ^ „Резултати пописа 2010. у Русији Национални састав становништва” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 10. 12. 2019. г. Приступљено 21. 09. 2016. 
  3. ^ M. Vasmer, Etimologicheskii slovar russkogo yazyka, Vol. III (Moscow, 1971). стр. 167.

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]