Хром(III)-хидроксид
_hydroxide.svg)
| |
| Идентификација | |
|---|---|
3Д модел (Jmol)
|
|
| ECHA InfoCard | 100.013.781 |
| |
| |
| Својства | |
| CrH6O3 | |
| Моларна маса | 106,042 |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa). | |
| Референце инфокутије | |
Хром(III)-хидроксид је хидроксид хрома хемијске формуле Cr(OH)3, где је оксидациони број хрома +3. Назива се још и хроми-хидроксид.
Добијање[уреди | уреди извор]
Добија се дејством алкалних хидроксида или амонијака на зелене соли тровалентног хрома. Уколико се делује на љубичасте соли добија се хидратизовани облик ове супстанце (Cr(OH)3 • xH2O), са три молекула воде.[3]
Својства[уреди | уреди извор]
Хромо-хидроксид је плавозелена чврста, пихтијаста супстанца. Свеже исталожен, лако реагује са киселинама, али уколико дуже остане у алкалном раствору, реагује теже јер се мења. Свеже исталожен се такође лако раствара у алкалном хидроксиду, при чему се стварају или хромити или колоидни хроми-хидроксид. У алкалном раствору реагује са хлором или бромом дајући хромате.[4] При загревању, на око 50 °C, губи воду и настаје хроми-оксид или се трансформише у комплексно једињење, што зависи од тога како је добијен[3].
| Особина | Вредност |
|---|---|
| Број акцептора водоника | 3 |
| Број донора водоника | 3 |
| Број ротационих веза | 0 |
| Партициони коефицијент[5] (ALogP) | -0,6 |
| Растворљивост[6] (logS, log(mol/L)) | 2,3 |
| Поларна површина[7] (PSA, Å2) | 94,5 |
Примена[уреди | уреди извор]
Осим што се користи за добијање других једињења хрома, користи се и у текстилној индустрији, али и за добијање зелене боје за сликање, јер је резистентан на воду, базе, светлост и временске прилике[3].
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ а б в Eagleson 1994, стр. 224
- ^ Паркес, Г. Д. & Фил, Д. 1973. Мелорова модерна неорганска хемија. Научна књига. Београд.
- ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
Литература[уреди | уреди извор]
- Eagleson, Mary (1994). Concise Encyclopedia Chemistry. Walter de Gruyter. стр. 224. ISBN 978-3-11-011451-5.
- Holleman A. F.; Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st изд.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.
- Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
