Латинско царство

Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен.

Латинско царство је била држава коју су основали крсташи након што су заузели Цариград 1204. године, током IV крсташког похода на простору некадашњег Византијског царства. Оно се сматрало директним наследником Римског царства и њему су de jure биле подложне све друге крсташке државе настале 1204. године.

Први цар Латинског царства био је Балдуин IX Фландријски, један од вођа IV крсташког похода, који је 16. маја 1204. године био проглашен за новог римског цара под именом Балдуин I.

Царство је у почетку имало успеха и среће у борби против тзв. Никејског царства на простору Мале Азије и у борбама са Калојаном (1197—1207) и Бугарима, поготово током владавине цара Хенрика Фландријског (регент 1205—1206, цар 1206—1216). Међутим, после његове смрти, царство је током времена ослабило услед сталних борби на свим странама и недостатка војне и финансијске подршке са Запада. Удружене никејско-бугарске снаге пробале су да 1236. године освоје Цариград, али је град уз помоћ млетачке флоте издржао опсаду. До краја 1247. године никејске снаге су заузеле скоро целокупне поседе Латинског царства и свеле га на Цариград са непосредном околином који се одржавао највише захваљујући градским бедемима, а сам Балдуин II био је приморан да преда Млечанима свог сина јединца Филипа као залог за новчани зајам.

Последњи покушај латинских царева да се одбране одиграо се у јесен 1259. године у Пелагонијскон низији ( Република Македонија). Тада су снаге никејског регента Михајла (VIII) Палеолога(регент 1258—1261, цар 1261—1282) предвођене његовим братом Јованом у тзв. Пелагонијској бици потукле бројније удружене снаге:

• латинског цара Балдуина II (1228—1261, у егзилу 1261—1273)
• сицилијанског краља Манфреда (1258—1266)
• српског краља Уроша I (1243—1276)
• епирског деспота Михајла II (око 1237—1271)
• ахајског кнеза Вилијем II Виларден (1246—1278)

Латинско царство престало је да постоји 25. јула 1261. године када је Алексије Стратигопул освојио Цариград, а последњи латински цар Балдуин II је побегао из града.

Вазалне земље Латинског царства

Према подели Византијског царства после слома Цариграда 1204. године, на том простору створено је неколико крсташких (латинских) држава које су de jure биле вазали Латинског царства, иако у ствари та веза обично није постојала.

Те државе су биле:

• Солунска краљевина (постојала од 1204. до 1224. године)
  • Атинско војводство (постојало од 1205. до 1458. године и било је у вазалним односима са Солунском краљевином (до 1224) и Ахајском кнежевином, а преко њих и са Латинским царством)
• Ахајска кнежевина (постојала од 1205. до 1432. године)
• Војводство Наксос или Војводство архипелага (постојало од 1207. до 1579. године)
• Никејско војводство (постојало од 1204. до 1205. године)
• Филипољско војводство (постојало од 1204. до 1205. године)
• Филаделфијско војводство (постојало врло кратко)

Списак латинских царева

Латински цареви у Цариграду

• Балдуин I Фландријски (1204—1205)
• Хенрик Фландријски (регент 1205—1206, цар 1206-1216), брат Балдуина I
• Петар Куртене (1216—1217), муж Јоланде сестре Балдуина I и Хенрика
• Јоланда (Фландријска) Куртене (1217—1219), сестра Балдуина I и Хенрика
• Роберт I Куртене (1219—1228), син Петра и Јоланде, овенчан 1221. године
• Балдуин II Куртене (1228—1261), син Петра и Јоланде и брат Роберта I, овенчан 1240. године
  • Јован Бријен, таст Балдуина II, сувладар (1229—1237)

Титуларни латински цареви у егзилу

• Балдуин II Куртене (1261—1273)
• Филип I Куртене (1273—1283), син Балдуина II
• Катарина I (Куртене) Валоа (1283—1308), ћерка Филипа I
• Шарл Валоа (1301—1308), супруг Катарине I
• Катарина II (Валоа) Тарентска (1308—1346), ћерка Катарине I и Шарла
• Филип II Тарентски (1313—1332), супруг Катарине II
• Роберт II Тарентски (1346—1364), син Катарине II и Филипа II
• Филип III Тарентски (1364—1373), син Катарине II и Филипа II и брат Роберта II
• Џејмс од Боа (1373—1383), нећак Филипа III

Џејмс је своју титулу пренео на војводу Луја I Анжујског (1356—1384) који је био титуларни краљ Напуља и Јерусалима, али је овај никада није користио, као и његови наследници.

Види још

• Пад Цариграда (1204)
• IV крсташки поход
• Крсташке државе

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Латинско царство