Зигмунд Фројд

Сигмунд Фројд

Улаз у Фројдову собу за испитивање

Сигмунд Фројд (нем. Sigmund Freud; 6. мај 1856. — 23. септембар 1939) био је аустријски лекар и психолог, оснивач психоанализе. Рођен у Фрајбергу, у Моравској. Образован у Бечу, где је студирао медицину. У Паризу је студирао код Шаркоа (Ј. М. Charcot), 1885-86. До психоанализе га је довело истраживање последица хипнозе на хистерију, које је објавио заједно са Бројером 1895. Основао је Годишњак за психоаналитичка и психопатолошка истраживања, 1908. године, и Међународну психоаналитичку асоцијацију, 1910.

Главни списи

• Расправе о хистерији, 1895.
• Тумачење снова, 1899.
• Психопатологија свакодневног живота, 1904.
• Хумор и његов однос према несвесном, 1905.
• Тотем и табу, 1913.
• Уводна предавања из психоанализе, 1916-18.
• С оне стране принципа задовољства, 1920.
• Его и Ид, 1923.
• Будућност једне илузије, 1927.
• Нелагодност у култури, 1930.
• Проблем анксиозности, 1936.
• Мојсије и монотеизам, 1939.

Фројдова схватања

Примарно заинтересован за психолошку терапију, Фројд је морао да развије хипотезу о људској природи (та се хипотеза сада назива дубинском психологијом), помоћу које би могао да изведе своју терапију. У својим каснијим списима он је онда развио импликације ове хипотезе. У човековој психолошкој структури разликовао је три чиниоца, Ид, Его и Суперего. Ови чиниоци, уз појмове несвесног (цензура, репресија, сублимација), и хипотезе о улози сексуалности у људском животу, чине оквир његовог гледишта.

Его је центар рационалне свесности и ефективне делатности. Суперего је дестилат притисака и захтева друштва, и оно је извор моралних прописа и упутстава. Ид је извор притицања либида у психу. Пошто је та енергија по својој природи сексуална, его је, такорећи, ухваћен између притисака ида и суперега. У тој ситуацији, его тражи начин да ове различите притиске доведе у хармонију, па задовољава једне, а одбацује друге.

Када је захтев ида у превеликом сукобу са суперегом, его и суперего ће га се отарасити потискујући његов садржај у несвесни део психе. Тај репресивни чин је назван цензуром. Иако проширује појам психе тако да поред свесног у њега укључује и несвесне садржаје, Фројд је остао присталица емпиризма, и инсистира на томе да је сваки несвесни садржај некада био свестан и да је у психу ушао преко искуства.

Пошто потиснути садржаји задржавају своју ефикасност, они утичу на наш свесни живот на разне скривене начине. Тако се извор креативности у свим пољима објашњава помоћу сублимације овог складишта енергије у прихватљиве и плодне канале. Неуроза се јавља кад нормални канал репресија-сублимација из неког разлога не функционише како треба. У тој ситуацији, повратак у нормалност може се постићи помоћу психоанализе. Психоанализа је процес испитивања несвесног који води аналитичар који стимулише сећање и користи фрагменте снова да би обновио и разумео проблематични садржај који је изазвао блокаду. Претпоставка је да незгодни садржај, када се једном синтетише у свести, губи своју моћ да омета нормално функционисање психе.

Најчешће потискивани јесу они садржаји који се концентришу око инцестуозних односа, поготово у Едиповом и Електрином комплексу (жељи сина за мајком, и кћери за оцем).

Једно од средстава да се избегну и индивидуална неуроза и зрелост јесте упражњавање религије. Религија је пројекција оца с његовим забранама и наређењима у космичке димензије. Кроз религију одрасли постижу сигурност детињства, и продужавају своју инфантилност кроз читав живот. Хватањем за неку илузију, учествовањем у масовној неурози, често се може избећи индивидуална неуроза.

Зрелост се, према Фројду, постиже замењивањем лагодности и нелагодности свих наших илузија принципом реалности и принципом задовољства (чија је парадигма сексуални ужитак) као циљевима живота.

Посматрајући Ерос, или задовољство, као животни инстинкт, Фројд му је супротставио Танатос, инстинкт смрти. Говорећи на митолошки начин, он је био спреман да људску историју посматра као резултат борбе ова два принципа.

Фројдизам

Фројдизам је општи појам за утицај Фројдових идеја и психоанализе у многим подручјима науке и уметности, посебно у антропологији, психологији, психијатрији, социологији, менталној хигијени, социјалном раду, књижевности, васпитању. Према истраживањима у разним подручјима науке, културе и опште цивилизације, Фројдов допринос несумњиво спада у врх научних открића, посебно у друштвеним и хуманистичким наукама.

Спољашње везе

• A BBC recording of Freud speaking, made in 1938
• Sigmund Freud Biography, Works, Articles, Theory, Timeline, Quotes and Pictures
• Dream Psychology by Sigmund Freud
• Essays by Freud at Quotidiana.org
• Freud Archives at Library of Congress
• Freud Museum, Maresfield Gardens, London
• Freud, the Serpent and the Sexual Enlightenment of Children/DANIEL BURSTON
• Freud's Unwritten Case: The Patient "E." by Douglas A. Davis
• International Network of Freud Critics
• International Psychoanalytical Association, founded by Freud in 1910
• Sigmund Freud Life and Work
• Interview with Frank Sulloway, author of the celebrated book Freud, Biologist of the Mind: Beyond the Psychoanalytic Legend, New York: Basic Books, 1979; new edition, Cambridge and London: Harvard University Press, 1992; the book's content is very clearly stated by the author in this interview for the Multi-Media Encyclopaedia of the Philosophical Sciences, in Italian and English .
• soliloquia.ch: Sigmund Freud (Freud Speaking - Audio, English/German
• soliloquia.ch: Sigmund Freud (Freud Speaking - Audio, English/German
• Works by Sigmund Freud (public domain in Canada)
• Sigmund Freud birthplace PRIBOR in Czech language
• Handwritten letters by Sigmund Freud (original scans)

Шаблон:Link FA Шаблон:Link FA Шаблон:Link FA