Пређи на садржај

Ћубасти гњурац

С Википедије, слободне енциклопедије

Ћубасти гњурац
Зов великог гњураца снимљен у Суреју
Научна класификација едит
Домен: Еукарyота
Царство: Анималиа
Тип: Цхордата
Класа: Авес
Ред: Подиципедиформес
Породица: Подиципедидае
Род: Подицепс
Врста:
П. цристатус
Биномно име
Подицепс цристатус
Опсег П. цристатус
  Бреединг
  Ресидент
  Нон-бреединг
Синоними

Цолyмбус цристатус Линнаеус, 1758

Ћубасти гњурац (лат. Подицепс цристатус) је врста птице из породице гњураца (Подиципедидае). Он је највећи и најпознатији представник групе птица водарица.

Опис[уреди | уреди извор]

Ћубасти гњурци су дуги између 46 и 51 центиметар, а распон крила им је од 59 до 73 центиметра. Тешки су од 800 до 1400 грама.[2][3] Птице су лети, у свом свадбеном руху, врло препознатљиве: пливају средином језера и често нестају са површине урањајући на неколико десетина секунди. Под водом могу да остану и читав минут. Имају дуги врат, беле образе, црне главе и на њима смеђецрвене и црне ћубе.

Ћубасти гњурац је добио име по перју које му стрши на врху главе. Прсти на ногама су обрубљени кожним наборима. Затиљак и леђа су им смеђи. Припадници оба пола изгледају исто. У опасности ћубу приљубе уз главу. Кад нису у свадбеном руху, немају шарену ћубу и наликују неким плијенорима.

Оглашавају се често и гласно, звуком чија је ономатопеја „кек-кек-кек”. Настањују воде у низијама цијеле Еуропе (осим сјеверне Скандинавије и Исланда). Источна популација су селице које зимују на обалама западне и јужне Еуропе. У средњој Еуропи ћубасти гњурци су углавном станарице које у раздобљу кад је језеро дуже вријеме замрзнуто, скитају обалом.

Исхрана[уреди | уреди извор]

Ћубасти гњурци хране се претежно рибама које лове ронећи. Осим њих, лове и мале бескичмењаке, а једу и сјеменке.

Подизање младунаца[уреди | уреди извор]

У вријеме парења ћубасти гњурци се понашају врло упадљиво, што се понекад назива „плес пингвина”": пар се прса уз прса усправља на води, тресе главама и удара ногама по води.

Гнездо граде на води од дијелова биљки које плутају, а скривају га у биљкама које расту уз обалу. У њему леже 27 до 29 дана на 3–4 јајета. Пилићи су потркушци и одмах могу самостално пливати па чак и ронити. У прво вријеме један од родитеља их углавном носи скривене у перју на леђима. Имају бијеле пруге на глави и леђима.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ БирдЛифе Интернатионал (2019). Подицепс цристатус. Црвени списак угрожених врста ИУЦН. ИУЦН. 2019: е.Т22696602А154250080. дои:10.2305/ИУЦН.УК.2019-3.РЛТС.Т22696602А154250080.енСлободан приступ. Приступљено 11. 11. 2021. 
  2. ^ „Греат црестед гребе видеос, пхотос анд фацтс – Подицепс цристатус”. АРКиве. Архивирано из оригинала 2012-08-23. г. Приступљено 27. 6. 2012. 
  3. ^ Бурние, D.; Wилсон, D.Е., ур. (2005). Анимал: Тхе Дефинитиве Висуал Гуиде то тхе Wорлд'с Wилдлифе. ДК Адулт. ИСБН 0789477645. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Црамп, Станлеy, ур. (1977). „Подицепс цристатус Греат Црестед Гребе”. Хандбоок оф тхе Бирдс оф Еуропе тхе Миддле Еаст анд Нортх Африца. Тхе Бирдс оф тхе Wестерн Палеарцтиц. I: Острицх то Дуцкс. Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс. стр. 78—89. ИСБН 978-0-19-857358-6. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]