Ђорђе Јованчић

С Википедије, слободне енциклопедије
Ђорђе Јованчић
Јованциц Дјордје.јпг
Датум рођења(1992-08-09)9. август 1992.(29 год.)
Место рођењаСарајево
Република Босна и Херцеговина БиХ
Најважнија дела
Јуст а минуте анд а халф
први српски етномјузикл Топлик

Ђорђе Јованчић (Сарајево, 9. август 1992) српски је музичар, композитор, акордеониста и пјевач из Источног Сарајева.

Биографија[1][уреди | уреди извор]

Ђорђе се веома рано почео бавити музиком, свирањем хармонике и пјевањем а касније и композиторским радом. Своју музичку каријеру започео је учешћем на дјечјем Ђурђевданском фестивалу 2001. године у Бањој Луци.

Основну школу и Нижу музичку школу завршио је у Источном Сарајеву 2007. године. Исте године је уписао Средњу музичку школу, такође у I. Сарајеву и похађао је до 2011. године када је матурирао на одсјеку: музички извођач — хармоникаш. Свира хармонику десет година. Поред завршеног основног и средњег музичког образовања, похађао је и часове соло пјевања. Завршио је два висока нивоа курса „Estill voice models“ код професоркеAnne-Marie Speed са Краљевске музичке академије у Лондону. Тренутно је студент друге године додипломских студија на Музичкој академији у Сарајеву, на одсјеку за композицију у класи професора доц. мр Алишера Сијарића.

Када је открио своју склоност ка компоновању прво је писао дјечје пјесме. Велика љубав према дјеци и дјечјим пјесмама и данас је присутна. Ђорђе је аутор многобројних пјесма за дјецу од којих су неке побједничке пјесме фестивала дјечје музике. I сам је био члан стручног жирија дјечјих фестивала.[2] У слободно вријеме компонује и пише пјесме естрадне музике, како за себе тако и за друге извођаче. Остварио је запажене резултате и иза себе оставио пар побједа на музичким фестивалима популарне музике као кантаутор. Једна од Ђорђевих најдражих награда, како сам често изјављује, јесте Гранд Приx за композицију "Поглед у очи"[3] и награду за најбољег интерпретатора на фестивалу "Први аплауз" у Бањој Луци 2008. године.

Академском композицијом се бави од 2007. године и његов рад је највише усмјерен у том правцу. Активан је млади композитор умјетничке (академске) музике. У јуну 2010. године, у Сарајеву, одржао је концерт и промоцију својих дјела умјетничке музике.[4] То је био Ђорђев први такав концерт. Успјешна сарадња остварена је са неколико професора са Музичке академије у Сарајеву и I. Сарајеву, те професора из основне и средње музичке школе који су изводили његове композиције писане за хармонику, клавир, флауту, соло глас и хор. Ђорђев досадашњи стваралачки опус умјетничке музике сачињен је од дјела инструменталне (дјела за соло инструменте, камерна и оркестарска дјела), вокалне (хорска дјела), и вокално-инструменталне (соло пјесме) музике. Дјела су му извођена на концертима у Босни и Херцеговини, Србији, Црној Гори, Хрватској, Италији, Бјелорусији и Америци (Царнегие Халл, НYЦ)[5]

У јануару 2011, у I. Сарајеву премијерно је одигран први српски етномјузикл „Топлик“[6] чији је Ђорђе аутор. Ђорђе је радио око пола године на стварању овог музичко-сценског дјела за које потписује музику, сценарио и режију. Топлик[7] је од стране музичких критичара, новинара, као и саме публике коментарисан за дјело које је од великог значају за културни живот, не само града I. Сарајева, него и Републике Српске. У јуну мјесецу исте године, етномјузикл је пренесен на трајни носач звука и слике (ДВД) у издаваштву Радио–телевизије Источно Сарајево[8] и нашао се у продаји. То је Ђорђев први објављени диск.

Од 2011. године у Источном Сарајеву организује се културна манифестација „Васкршње свечаности“[9] за коју је Ђорђе умјетнички директор.[10] Поводом најрадоснијег хришћанског празника — Божића, у 2012. години Ђорђе је приредио „Велики Божићни концерт“. Урадио је вокалне и оркестарске аранжмане за познате празничне православне духовне мелодије и представио их јавности у новом свијетлу. У сарадњи са сопраном, мр Клаудијом Кркотић, извео је поменуте композиције.

У јулу 2012. године Ђорђе је био представник[11] Босне и Херцеговине на међународном фестивалу умјетности "Славјански базар"[12] у Бјелорусији. На једном од највећих фестивала у Европи Ђорђа је уживо пратио Национални академски симфонијски оркестар Бјелорусије, који је извео његов аранжман за композицију "Засп'о Јанко под јабланом". Ђорђе је велико искуство стекао радом са електронским медијима. Радио је уназад три године на многобројним музичким пројектима и био спољни сарадник Радио – телевизији Источно Сарајево и Радио – телевизији Републике Српске. Учесник је многих телевизијских емисија и пројеката, а иза њега су и радио и телевизијска гостовања, интервјуи, концерти и наступи. Крајем 2012. године компоновао је аудио десигне и аудио идентитy Унион Банке д.д. Сарајево. Запослен је у Основној школи „Скендер Куленовић“ у Сарајеву као наставник музичких предмета.

Списак дјела академске (умјетничке) музике[13][уреди | уреди извор]

Дио клавирске композиције "Јуст а минуте анд а халф"

2010.[уреди | уреди извор]

  • Ђ. Јованчић - "Мој Балкан", свита за хармонику

Праизведена 09. јуна 2010. године у Сарајеву (БиХ)

  • Ђ. Јованчић - "Игра", минијатура за соло флауту

Праизведена 09. јуна 2010. године у Сарајеву (БиХ)

  • Ђ. Јованчић - "Ој девојче, девојче", соло пјесма за један глас и клавир

Праизведена 09. јуна 2010. године у Сарајеву (БиХ)

  • Ђ. Јованчић - "Са Старе Планине", игре за флауту и клавир

Праизведена 09. јуна 2010. године у Сарајеву (БиХ)

  • Ђ. Јованчић (приредио) - "Лепе моје црне очи", пјесма за два гласа

Праизведена 09. јуна 2010. године у Сарајеву (БиХ)

2011.[уреди | уреди извор]

  • Ђ. Јованчић - "Јуст а минуте анд а халф" за клавир соло

Праизведена 09. новембра 2012. године у Опатији (Хрватска)[14] Изведена у Царнегие Халл-у 31. јануара 2013. године у Неw Yорк-у (САД)[15]

  • Ђ. Јованчић - "Двије ствари испуњавају душу..." за тенор и флауту

2012.[уреди | уреди извор]

  • Ђ. Јованчић - "Фрагмент у времену", за флауту и клавир
  • Ђ. Јованчић - "Шест комада за клавир"

2013.[уреди | уреди извор]

  • Ђ. Јованчић - "Фрагмент", за квартет хармоника и удараљке

Праизведена 05. јануара 2013. године у Народном позоришту Сарајево (БиХ)

Музичко - сценски пројекти[уреди | уреди извор]

2011.[уреди | уреди извор]

  • Први српски етномјузикл "Топлик" (музика, сценарио и режија)[16]

Премијерно одигран 11. јануара 2011. године у Источном Сарајеву.

Радња етномјузикла "Топлик" је смјештена у једну скромну собу и у само један дан. У њему је Ђорђе једног дана пронашао на полици чудну књигу која му је промијенила поглед на живот. У њој је пронашао списе старца Пантелије, који на њега остављају велики утисак. Том приликом Ђорђе спознаје хришћанске вриједности, којима се покушава водити кроз даљи живот. Он цијели дан чита, пише и ствара, а све што се дешава на позорници одраз је његових мисли.

2012.[уреди | уреди извор]

  • "Велики Божићни концерт" (оркестарски и вокални аранжмани, сценарио и режија)[17]

Премијерно изведен 30. децембра 2011. године у Источном Сарајеву.

Остали радови[уреди | уреди извор]

  • Компоновао аудио десигне и аудио идентитy Унион Банке д.д. Сарајево (децембар 2012. године)

Пјесме за дјецу[уреди | уреди извор]

  • "Љубавна крила" ("Први аплауз", Бањалука 2009. године)
  • "Као у бајци" ("Дјечја машта може свашта", Брчко 2010. године - ГРАНД ПРИX)[18]
  • "Сан" ("Ђурђевдански фестивал дјечје пјесме" Бањалука 2010. године)[19]
  • "Најљепше је бити дијете" ("Ђурђевдански фестивал дјечје пјесме" Бањалука 2011. године)[20]
  • "Мој свијет музике" ("Ђурђевдански фестивал дјечје пјесме" 2012.; "Славјански базар" 2012)[21]
  • "Пјесма о лептиру" (Интернационални дјечји фестивал "Шта се пјесом сања" Горажде 2012 - ГРАНД ПРИX)[22]
  • "Пјесма о школи"
  • "Новогодишња пјесма"
  • "Успаванка за брата и секу"
  • "Седам осмина" за дјечји хор и клавир

Синглови[уреди | уреди извор]

  • "Поглед у очи" (Музика и текст: Ђорђе Јованчић, Аранжман: Аднан Мушановић; ГРАНД ПРИX фестивала "Први аплауз" 2008. године)[3]
  • "Љубави" (Музика и текст: Ђорђе Јованчић, Аранжман: Аднан Мушановић; Фестивал "Стари град" Нови Пазар)
  • "Да л' још сањам" (Музика, текст и аранжман: Ђорђе Јованчић)

Дискографија[уреди | уреди извор]

  • ДВД "Етномјузикл Топлик"

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ фестивал.витебск.бy: Ђорђева краћа биографија на руском језику[мртва веза], Приступљено 4. 5. 2013.
  2. ^ РТРС: Прилог о фестивалу, изјава предсједника жирија, Приступљено 4. 5. 2013.
  3. ^ а б Независне новине: Тријумф Ђорђа Јованчића[мртва веза], Приступљено 4. 5. 2013.
  4. ^ РТВ ИС: Одржан концерт младог композитора Ђорђа Јованчића Архивирано на сајту Wayback Machine (24. јун 2016), Приступљено 4. 5. 2013.
  5. ^ Царнегие Халл — Yоунг Артистс фром Босниа анд Херзеговина, перформанце Архивирано на сајту Wayback Machine (14. јануар 2013), Приступљено 4. 5. 2013.
  6. ^ Глас Српске — Ђорђе Јованчић: Топлик као топлина душе и традиције српског народа, Приступљено 4. 5. 2013.
  7. ^ Дневне новине ДАН: Као вихор народне пјесме, Приступљено 4. 5. 2013.
  8. ^ О ДВД издању "Етномјузикл Топлик" Архивирано на сајту Wayback Machine (27. септембар 2012), Приступљено 4. 5. 2013.
  9. ^ Град Источно Сарајево: Концерт Слободана Тркуље (Васкршње свечаности 2011) Архивирано на сајту Wayback Machine (9. октобар 2012), Приступљено 4. 5. 2013.
  10. ^ РТВИС: Пресс "Васкршње свечаности", Приступљено 4. 5. 2013.
  11. ^ СРНА: АНА I ЂОРЂЕ ЈОВАНЧИЋ НА "СЛАВЈАНСКОМ БАЗАРУ" Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016), Приступљено 4. 5. 2013.
  12. ^ Фестивал "СЛАВЈАНСКИ БАЗАР" - Званична страница[мртва веза], Приступљено 4. 5. 2013.
  13. ^ Ђорђе Јованчић - Академска Музика Архивирано на сајту Wayback Machine (23. септембар 2012), Приступљено 28. 3. 2013.
  14. ^ либурнија.нет; "49. Глазбена трибина Опатија", Приступљено 4. 5. 2013.
  15. ^ Радио Сарајево; "Бх. умјетници наступили у Царнегие Халлу"[мртва веза], Приступљено 4. 5. 2013.
  16. ^ РТРС Панорама: Премијера етномјузикла "Топлик", Приступљено 4. 5. 2013.
  17. ^ РТРС Дневник 3: Одржан "Велики Божићни концерт", Приступљено 4. 5. 2013.
  18. ^ ЕУРО БЛИЦ: "Ана певала као у бајци" Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016), Приступљено 4. 5. 2013.
  19. ^ РТРС "Ђурђевдански фестивал 2010" - списак композиција Архивирано на сајту Wayback Machine (18. новембар 2012), Приступљено 4. 5. 2013.
  20. ^ РТРС "Ђурђевдански фестивал 2011" - списак композиција Архивирано на сајту Wayback Machine (29. јул 2012), Приступљено 4. 5. 2013.
  21. ^ Независне новине: „Славјански базар“ референца за успех[мртва веза], Приступљено 4. 5. 2013.
  22. ^ СЛУЖБЕНА СТРАНИЦА ВЛАДЕ БПКГ: "ПОБЈЕДНИЦА ФЕСТИВАЛА АНА ЈОВАНЧИЋ ИЗ ИСТОЧНОГ САРАЈЕВА", Приступљено 4. 5. 2013.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]