Општина Стари град (Сарајево)
Стари град | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | |
| Ентитет | |
| Кантон | |
| Становништво | |
| — | 36.976 (2013) [1] |
| Географске карактеристике | |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Површина | 51.4 km2 km2 |
| Остали подаци | |
| Начелник општине | Ирфан Ченгић (СДП БиХ) () |
| Позивни број | 33 |
| Веб-сајт | www.starigrad.ba |
Општина Стари град је једна од девет општина које чине кантон Сарајево и једна од четири општине које чине административну јединицу град Сарајево. Захвата источну половину историјског дела Сарајева, укључујући Алифаковац, Башчаршију, Бендбашу, Бистрик, и Вратник. Граничи са општином Илијаш на северу, Источни стари град на истоку, Источно Ново Сарајево на југу, и са општинама Центар и Ново Сарајево на западу. Општина покрива површину од 51,4 km2 на којој, према проценама из 2002. године, живи отприлике 38.167 људи. Густина насељености у општини је 742,5 ст./km2. Многе од најпознатијих Сарајевских грађевина се налазе у Старом граду, укључујући Гази Хусрев-бегову џамију и Стару православну цркву из 16. вијека. Начелник општине је Ирфан Ченгић (СДП).
Становништво
[уреди | уреди извор]По последњем службеном попису становништва из 2013. године, општина Стари град (једна од градских општина града Сарајева) имала је 36.976 становника, распоређених у 7 насељених места.
| Становништво општине Стари град | ||||||
| година пописа | 2013. | 1991. | 1981. | 1971. | ||
| Муслимани | 32.794 (88,68%) | 39.410 (77,66%) | 38.841 (69,13%) | 74.354 (58,73%) | ||
| Срби | 467 (1,26%) | 5.150 (10,14%) | 6.375 (11,34%) | 27.658 (21,84%) | ||
| Хрвати | 685 (1,85%) | 1.126 (2,21%) | 1.510 (2,68%) | 12.903 (10,19%) | ||
| Југословени | - | 3.374 (6,64%) | 7.317 (13,02%) | 5.944 (4,69%) | ||
| остали и непознато | 3.030 (8,19) | 1.684 (3,31%) | 2.138 (3,80%) | 5.739 (4,53%) | ||
| укупно | 36.976 | 50.744 | 56.181 | 126.598 | ||
На попису становништва из 1971. године, општина Стари град је била јединствена са општином Центар.
Насељена мјеста
[уреди | уреди извор]Послије потписивања Дејтонског споразума општина Стари град је подијељена. У састав Федерације Босне и Херцеговине ушла су насељена мјеста: Сарајево-дио, Барице, Близанци, Доње Биоско и Мочиоци, те дијелови насељених мјеста: Фалетићи и Горње Биоско. У састав Републике Српске ушла су насељена мјеста: Булози, Доње Међуше, Довлићи, Горње Међуше, Хреша, Кумане, Њеманица, Студенковићи и Вучија Лука, те дијелови насељених мјеста: Фалетићи и Горње Биоско. Од овог подручја формирана је општина Источни стари град.