Шкода (фабрика)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Шкода Плзењ, званично Шкода Холдинг а. с. је чешко машинска компанија са дугом традицијом, данас са седиштем Прагу (раније у Плзењу).

Занимљиво је да је фабрика Шкода испоручила и део цевовода за електрану на Нијагариним водопадима, као и делове за Суецки канал, делове за пиваре у целој Европи и сл. Шкода је данас једна од малобројних фирми у свету, која производи турбине. Такође производе и возове за метро.

Историја предузећа[уреди]

Трамвај на производној линији

Историја фирме Шкода је почела 1859, када је барон Валдштејн основао у Плзењу испоставу своје ливнице и машинске фабрике. 1869. фабрику је откупио њен главни инжињер (од 1866) Емил Шкода, чије име је фабрика касније понела - Шкодина фабрика (цс:Шкодовy зáводy). 1899. фирма је трансформисана у акционарско друштво и ориентисала се на производњу оружја. Занимљиво је да је 1911. у Шкодиној фабрици краће време радио и Тито.

Након настанка Чехословачке 1918. године, фирма се делимично преоријентисала на производњу цивилног програма локомотива, аутомобила (види Шкода Ауто), авиона, бродова итд. Године 1923. је регистрован данас чувени лого фабрике Шкода: крилата стрела у кругу.

Фабрика је 1939. године у Србију испоручила материјал потребан за изградњу далековода Ужице – Чајетина, за давање електричне енергије свим местима на овој траси.[1]

За време Другог светског рата фабрика је била део нацистичке војне производње и приликом савезничког бомбардовања у априлу 1945. уништено је преко 70% фабрике.

После рата фабрика је национализован и одвојени су неки делови, нпр. фабрика аутомобила у Младој Болеслави (данашња Шкода Ауто), фабрика авиона у Прагу - Прага, фабрика камиона у Либерецу - касније ЛИАЗ итд. Предузеће се оријентисало углавном на тешко машинство, и то пре свега за тржишта источног блока. Између 1951. и 1953. се чак звала Фабрика V. I. Ленина, али пошто је фабрика почела да губи купце, предузеће се (пре свега за извоз) вратило називу Шкода.

Након плишане револуције у ондашњој Чехословачкој (1989) дошло је до приватизације. 1992. је одлучено да ће се применити тзв. „чешки пут“ (тј. приватизација без страног инвеститора). Међутим, експанзија фабрике која је уследила (купљене су фабрике аутомобила ТАТРА и ЛИАЗ, изграђена је фабрика за производњу Al лименки, итд.) дестабилизовала је фабрику, тако да је након склапања договора са повериоцима (банкама) 1999. године дошло до реструктуризације. У априлу 2000. основано је акционарско друштво Шкода Холдинг. Стопроцентни удео у холдингу стекла је Аппиан Гроуп 2003. године, која је отпочела даље реформе, са циљем да се предузеће усмери у само два правца – класичну енергетику и саобраћајно машинство.

Оружје које је правила Шкода[уреди]

Шкода је прва произвела троцевну топовску куполу која је уграђена на ратни брод Вирибус Унитис – бојни брод аустро-угарске морнарице. Током Другог светског рата, Шкода је за нацисте производила тенкове LT-35, LT-38, који су више познати под немачким именима Pancer 35(t) и {{Панцер 38(т)}}.

Брдски топови које је Шкода производила:

Остала Шкодина оружја:

  • Шкода 37 mm Модел 1934
  • Шкода 37 mm А7
  • Шкода К-серија 149 mm
    • Шкода 149 mm К1 / Модел 1933
    • Шкода 149 mm К4 / Модел 1937

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]