Žuta pliska

С Википедије, слободне енциклопедије

Жута плиска
Адултни мужјак плавоглаве жуте плиске
Научна класификација
Царство:
Животиње
Тип:
Хордати
Класа:
Птице
Ред:
Птице певачице
Породица:
Плиске и трептељке
Род:
Плиска
Врста:
M. flava
Биномно име
Motacilla flava
Подврсте

15-20 подврста

Синоними

Motacilla tschutschensis (види текст)

Жута плиска (лат. Motacilla flava) мала је птица певачица из породице плиски (Motacillidae), која укључује трептељке и дугоканџице.

Врста се гнезди у већем делу умерене Европе и Азије. Станарица је у топлијим деловима свог ареала распрострањења, као што је западна Европа, док северне и источне популације мигрирају у Африку и јужну Азију.

То је витка, 15–16 цм дугачка птица, са караткеристичним дугим репом који покреће горе-доле. Ово је врста са најкраћим репом од свих плиски Европе. Гнездећи мужјак је у основи маслинато зелене боје са горње стране, а одоздо је жуте боје. У другим периодима, жута боја може избледети до беле.Главе мужјака могу варирати у обојесноти јако и те шаре зависе од подврсте којој припадају.

Оглашава се карактеристичним високотонским писком џит.[2]

Ова инсективорна птица насељава отворена станишта близу воде или влажне ливаде. Гнезди се у бусеновима траве где полаже од 4-8 јаја.

Систематика[уреди | уреди извор]

Motacilla је латинско име за белу плиску и представља деминутив од речи мотаре, „кретати се” и речи која се још од Средњег века тумачи погрешно, цилла са значењем „реп”.. Специјски део имена flava је од латинског, што значи златно-жута.[3]

Систематика и филогенија ове врсте је јако збуњујућа. Буквално је описано гомилу подврста за ово време, при чему се 15-20 сматра валидним у зависности ког аутора неко цитира. Такође, са жутоглавом плиском формира криптични комлекс врста;[4] где су оба таxона означена као парафилетска међусобно. Популација у Беринговом региону је понекад одвојена и сматра се засебном врстом (M. tschutschensis).

Тренутно признате подврсте[уреди | уреди извор]

Обојеност се односи на мужјаке, изузев онда када је наглашено супротно.

Плаво-сива глава са белим суперцијијумом(обрвом) и пругом на образу мужјака, испранијим и жућкастијим код женке.
Гнезди се: јужна Скандинавија до Француске и планинског региона централне Европе, а на истоку до Урала. Зиму проводи у субсахарској Африци.
  • M. f. flavissima Блyтх, 1834 – Жутокруна жута плиска
жуто-зелена глава са светложутим суперцилијумом. Женске су знатно светлије по стомаку од мужјака.
Гнезди се: Британија анд обала Ламанша. Зумује: Африка.
  • M. f. thunbergi Биллберг, 1828 – Тамноглава жута плиска или плавоглава жута плиска
Тамносива глава, све до браза, без белине код мужјака; женке светлије и испраније верзије мужјака, са рудиментираним зеленкастим суперцилијумом.
Гнезди се: централна и северна Скандинавија на истоку до северозападног Сибира. Зимује: источна Африка, Индијски потконтинент, југоисточна Азија.
  • M. f. iberiae Хартерт, 1921 – Пиринејска жута плиска
Слична flavaи, са белим грлом и тамнијом сивом нијансом, скоро црно обојена иза очију.
Гнезди се: југоисточна Француска, Пиринејско полуострво, Махреб од Тиниса до Банц д'Аргуин националног парка. Зимује: Од Гамбије до Централноафричке Републике.
  • M. f. cinereocapilla Сави, 1831 – пепељаста жута плиска
Слична iberiaeјској, са рудиментираним или без суперцилијума.
Гнезди се: Сицилија, Сардинија, Италија, Словенија. Зимује: обале Туниса и Алжира, Мали до језеза Чад.
  • M. f. pygmaea (А. Е. Брехм, 1854) – Египатска жута плиска
Слична cinereocapillaи, мања и тамнија.
Гнезди се: Делта Нила и нижи Нил, станарица.
  • M. f. feldegg Мицхахеллес, 1830 – Црноглава жута плиска
Слична thunbergiију при чему је црна капа само код мужјака, женске су испране thunbergi мужјаци одозго, врло испраножуте одоздо, са белим грлом.
Гнезди се: Балканско полуострво на истоку до Каспијског мора, на југу до Турске, Ирана и Авганистана. Зимује: од цетралне Африке до Нигерије и Уганде, на југу до Судана.
  • M. f. lutea (С. Г. Гмелин, 1774) – Жутоглава жута плиска
Глава жута са зеленим вратом код мужјака, женке су као вивидније flava женке.
Гнезди се: Доњи ток Волге до реке Иртиш и Зајсан језера. Зимује: Африка и Индијски потконтинент.
  • M. f. beema (Сyкес, 1832) – Сајксова жута плиска
Слична flavaи са светлије сивом главом и беличастим ушима; полови слични.
Гнезди се: Северно од lutea, на истоку до Ладак региона. Зимује: Индијски потконтинент, источна Африка и делови Арабијског полуострва.
  • M. f. melanogrisea (Хомеyер, 1878) – Туркестанска црноглава жута плиска
Слична feldeggу, са белим суперцилијумом и понекад зеленим вратом.
Гнезди се: На истоку од Делте Волге до Каспијског мора, а на северу до Авганистана. Зимује: Пакистан и североисточна Индија и западни Непал, а могуће и североисточна Африка.
  • M. f. plexa (Тхаyер & Бангс, 1914) – Северносибирска жута плиска
Мужјаци слични thunbergi са тамнијим ушима, врх главе светлији, рудиментирани суперцилијум. Женске испранијих боја од мужјака.
Гнезди се: у Сибиру између реке Катанге и реке Колима. Зимује: Индија, југоситочна Азија.
  • M. f. leucocephala (Прзевалски, 1887) – белоглава жута плиска
Мужјаци слични flava, с тим да је сиво на глави доста светлије, скоро бело. Женке сличне flavaи женкама, али некако тамније.
Гнезди се: Северозападна Монголија и понекад у Кини и Русији. Зимује: вероватно у Индији.

Номинална плавоглава жута плиска и жута плиска формирају уску хибридну зону у северној Француској. Птице ове зоне варирају у обојености јако.

У култури[уреди | уреди извор]

У текстовима пирамида о Старом Египту, жуте плиске су се сматрале личном презентацијом Атума и могуће да су биле прва инспирација птицу Бену која је, са друге стране, била инспирација за настанак феникса у грчкој митологији.[5]

Галерија[уреди | уреди извор]

  • Јаја жуте плиске
    Јаја жуте плиске
  • Одрасли мужјак жутокруне жуте плиске (M. f. flavissima)
    Одрасли мужјак жутокруне жуте плиске (M. f. flavissima)
  • Одрасла, вероватно женка тамноглаве жуте плиске или сибирска жута плиска (M. f. thunbergi или plexa)
    Одрасла, вероватно женка тамноглаве жуте плиске или сибирска жута плиска (M. f. thunbergi или plexa)
  • Одрасла женка Туркместанске жуте плиске (M. f. melanogrisea)
    Одрасла женка Туркместанске жуте плиске (M. f. melanogrisea)
  • Млада плава жута плиска (M. f. flava)
    Млада плава жута плиска (M. f. flava)
  • Жута плиска (M. f. flava)
    Жута плиска (M. f. flava)
  • Цуцулус цанорус цанорус + Мотацилла флава
    Цуцулус цанорус цанорус + Мотацилла флава

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ БирдЛифе Интернатионал (2019). „Motacilla flava”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2019.3. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 21. 1. 2020. 
  2. ^ Wiles et al. (2000)
  3. ^ Jobling, James A. (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London, United Kingdom: Christopher Helm. str. 160, 261. ISBN 978-1-4081-2501-4. 
  4. ^ Воелкер 2002
  5. ^ Салвадор Р. Б. (2015). "Егyптиан мyтхологy ин тхе Схин Мегами Тенсеи: Персона гамес". Јоурнал оф Греек Студиес 2(2): 8-32.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Воелкер, Гарy (2002): Сyстематицс анд хисторицал биогеограпхy оф wагтаилс: Дисперсал версус вицарианце ревиситед. Цондор 104(4): 725–739. [Енглисх wитх Спанисх абстрацт] ДОИ: 10.1650/0010-5422(2002)104[0725:САХБОW]2.0.ЦО;2 ХТМЛ абстрацт


Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Žuta_pliska&oldid=26793694”