Агрон — Википедија

Агрон
Лични подаци
Датум смрти	230. п. н. е.
Место смрти	Илирија,
Породица
Супружник	Triteuta
Потомство	Пинеј
Претходник	Плеурат II
Наследник	Теута (де факто), као регент Пинеја

Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. Помозите у његовом побољшавању навођењем прецизнијих извора. (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења)

Агрон (грч. Άγρων; 250. п. н. е. - 230. п. н. е.) је илирски краљ из III века п. н. е.

Агрон је био илирски краљ и син Плеурата II. Способан као владар успео је да уједини илирска племена и да сломи отпор појединих племенских вођа. Последица овога било је стварање јаке илирске државе, која је у то доба била најснажнија на Балкану. Агрон се помиње пред Први илирски рат 229-228. п. н. е., када га је краљ Деметрије Хварски позвао у помоћ (у сукобу са Етолцима). Агрон је Етолце побиједио у бици до које је дошло 231. године п. н. е, а умро је годину дана касније. Након тога Илири су заузели велики део Епира. Нагли успон краљевине Ардијеја и пиратски напади представљали су за Римљане повод да након Агронове смрти започну Први илирски рат (229—228. п. н. е.)

Наследила га је његова прва жена Теута за чије су владавине Римљани у потпуности скршили његову творевину.

Литература:[уреди | уреди извор]

Група аутора: Историјски лексикон Црне Горе, књига 1 „Daily Press-Вијести“, 2006.

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Агрон на Викимедијиној остави.

Теме везане за Илире

Антички Илири

Племена	Списак античких илирских народа и племена Списак антички племена у Илирији Албани Ардијејци Аутаријати Балајити Даорси Дарданци Галабри Тунати Пеонци Енхелејци Мезеји Наренси Сардити Далмати Јаподи Грабејци Тауланти Амантини Деситијати Бреуци Асеријати Грабејци Варцијани Атинтани Фригијци Боји Дауни Латобики Скордисци Диндари Келегери Варцијани Либурни
Владари, краљеви и краљице	Илирски владари Галаурус 7. век п. н. е. Сирас 423.–393. п. н. е. Бардил 385.-358. п. н. е. Грабос 358.-344. п. н. е. Керија 344./343. п. н. е. Плеврат I 344.- Клеит 356.–335. п. н. е. Глаукија 317.-303. п. н. е. Бардил II 295.–290. п. н. е. Монун I 300.-280. п. н. е. Митил 270.–231. п. н. е. Лонгар 231.– 206. п. н. е. Плеврат II 260. п. н. е.- 250. п. н. е. Агрон 250.-230. п. н. е. Тритеута 230.–219. п. н. е. Пинеј 230.-217. п. н. е. Теута 230.-217. п. н. е. Деметрије Хварски 222–219. п. н. е. Скердиледа 212.-206. п. н. е. Плеврат III 205.–181. п. н. е. Епулон 181.–177. п. н. е. Генције 180–168. п. н. е. Балајос 190-175/168. п. н. е. Етута 169.–168. п. н. е. Батон Бреучки 6. - 9. п. н. е. Батон Дезидијат 6.-9.
Политички субјекти	Енхелејско краљевство Краљевина Дарданија Пеонија
Градови и насеља	Даорсон Десило Хедум Кастелум Билис Скадар Ризинијум Даманстион Делминиј Димале Албанополис Орија Петра Салвија Чина Метеон Басанија Епикарија Уђенто Ардуба
Илири у римским провинцијама	Провинција Илирик Префектура Илирик Провинција Далмација Панонија Доња Панонија Горња Панонија Провинција Македонија Дијецеза Панонија Панонија Прима Панонија Секунда Панонија Савија Дијецеза Дакија Дијецеза Македонија Епир нова Сирмијум
Уметност и занатство (култура)	Даунијанска стела Солетска мапа Монтесараценска жена Даунијска керамика Десилска керамика Месапијска керамика Пеукетска керамика Деволитска керамика Вачка ситула Требеништке маске Илирска одјећа Илирска фибула Свечани брош Илирске кованице Вачка копча Градиштанска копча
Религија и митологија	Илирска митологија
Ратовање	Илирски ратови Александров балкански поход Батонов устанак Десилско бродоградилиште Сика Сибуна Илирски шлем
Језик	Илирски језици Месапски језик
Остало	Порекло Срба Историја Балканског полуострва Преисторија југоисточне Европе

Име и идентитет
у савременом добу

Овај чланак везан за владаре је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.