Ашања

Ашања
Ашања;
	Словачка евангеличка црква у Ашањи
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Сремски
Општина	Пећинци
Становништво
— 2022.	1.253
— густина	38/km2
Географске карактеристике
Координате	44° 45′ 12″ С; 20° 04′ 34″ И / 44.753333° С; 20.076° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	67 m
Површина	38,9 km2
	Ашања Ашања на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	22418
Позивни број	022
Регистарска ознака	RU

Ашања је насеље у Србији у општини Пећинци у Сремском округу. Према попису из 2022. било је 1253 становника. Насеља забележених под овим именом било је више. Турским дефтером из 1568. у Ашањи је пописано 10 домаћинстава^[1]. Ашања је 1714. године забележена као насељена. Касније је опустела, па се опет 1756. јавља као насељена и то као мало насеље са 18 домова. Каснијих година је приметан раст становништва.

Овде се налази Амбар са котобањом у Ашањи.

Историја

У Ашањи су први људи 1855. године били на листи пренумераната једне књиге. Читалачку публику су чинили: поп Марко Маринковић, учитељ Павел Цар, трговац Филип Хуфнагел, шумар Ранко Јанковић, и граничарски официри - подофицири, Трифон Станковић оберлајтант, стражмештер Живојин Бошковић и занатлије - ћурчије Ефтимије Петровић и Јосиф Радојчић.^[2]

Турски пописни дефтер Сремског санџака из 1568. године за време владавине Селима II је 1983. године приредио Брус Мекгоуен^[1]. Између осталих насеља нахије Купиник забележена је и Ашања. Пописано је 10 домаћинстава. Имена пописаних старешина пореских кућа (на основу Мекгоуеновог рада и транскрипције са османског турског писаног арапским писмом) су: Степан Вуксан, Радосав Нико, Раја Петре, Вујин Тодор, Радосав Вук, Вујица - доселац, Радивој Моревац, Радко Рашко, Радивој Рашко, Радован Степан.

Демографија

У насељу Ашања живи 1189 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,0 година (38,7 код мушкараца и 41,4 код жена). У насељу има 481 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,09.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	1.468
1953.	1.465
1961.	1.608
1971.	1.455
1981.	1.481
1991.	1.486	1.475
2002.	1.488	1.512

Етнички састав према попису из 2002.‍^[4]

Срби	1.360	91,39%
Роми	52	3,49%
Словаци	38	2,55%
Југословени	10	0,67%
Немци	7	0,47%
Хрвати	5	0,33%
Румуни	1	0,06%
Бошњаци	1	0,06%
Албанци	1	0,06%
непознато	7	0,47%

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	1	0
80+	17	25
75—79	9	23
70—74	39	37
65—69	45	49
60—64	43	52
55—59	37	42
50—54	51	45
45—49	62	60
40—44	59	45
35—39	62	52
30—34	58	53
25—29	47	41
20—24	52	51
15—19	40	40
10—14	62	39
5—9	42	37
0—4	35	36
Просек :	38,7	41,4

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	358	360	400	391	435	458	481

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	93	108	86	93	67	28	4	1	1	0	3,09

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	622	185	379	39	19
Женски	615	102	376	123	14
УКУПНО	1.237	287	755	162	33

Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	368	181	0	0	64
Женски	177	73	0	0	19
Укупно	545	254	0	0	83

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	5	16	39	5	23
Женски	0	0	24	6	5
Укупно	5	16	63	11	28

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	1	4	4	8	6
Женски	2	8	8	10	16
Укупно	3	12	12	18	22

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	4	0	0	8
Женски	2	0	0	4
Укупно	6	0	0	12

Референце

^ ^а ^б McGowan 1983, стр. 347.
^ "Повест о првом Вселенском сабору у граду Никеји...", превод, Земун 1855.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература

McGowan, Bruce (1983). Sirem Sancağı mufassal tahrir defteri. Ankara: Türk Tarih Kurumu.

Спољашње везе

[FOOTNOTEMcGowan1983347-1] а ^б McGowan 1983, стр. 347.

[2] "Повест о првом Вселенском сабору у граду Никеји...", превод, Земун 1855.

[3] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[4] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[5] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]