Ашања

Координате: 44° 45′ 12″ С; 20° 04′ 34″ И / 44.753333° С; 20.076° И / 44.753333; 20.076
С Википедије, слободне енциклопедије

Ашања
Словачка евангеличка црква у Ашањи
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округСремски
ОпштинаПећинци
Становништво
 — 2011.Пад 1365
 — густина38/km2
Географске карактеристике
Координате44° 45′ 12″ С; 20° 04′ 34″ И / 44.753333° С; 20.076° И / 44.753333; 20.076
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина67 m
Површина38,9 km2
Ашања на карти Србије
Ашања
Ашања
Ашања на карти Србије
Остали подаци
Поштански број22418
Позивни број022
Регистарска ознакаRU

Ашања је насеље у Србији у општини Пећинци у Сремском округу. Према попису из 2011. било је 1365 становника. Насеља забележених под овим именом било је више. Ашања је 1714. године забележена као насељена. Касније је опустела, па се опет 1756. јавља као насељена и то као мало насеље са 18 домова. Каснијих година је приметан раст становништва.

Овде се налази Амбар са котобањом у Ашањи.

Историја[уреди | уреди извор]

У Ашањи су први људи 1855. године били на листи пренумераната једне књиге. Читалачку публику су чинили: поп Марко Маринковић, учитељ Павел Цар, трговац Филип Хуфнагел, шумар Ранко Јанковић, и граничарски официри - подофицири, Трифон Станковић оберлајтант, стражмештер Живојин Бошковић и занатлије - ћурчије Ефтимије Петровић и Јосиф Радојчић.[1]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Ашања живи 1189 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,0 година (38,7 код мушкараца и 41,4 код жена). У насељу има 481 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,09.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 1.468
1953. 1.465
1961. 1.608
1971. 1.455
1981. 1.481
1991. 1.486 1.475
2002. 1.488 1.512
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
1.360 91,39%
Роми
  
52 3,49%
Словаци
  
38 2,55%
Југословени
  
10 0,67%
Немци
  
7 0,47%
Хрвати
  
5 0,33%
Румуни
  
1 0,06%
Бошњаци
  
1 0,06%
Албанци
  
1 0,06%
непознато
  
7 0,47%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Повест о првом Вселенском сабору у граду Никеји...", превод, Земун 1855.
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]