Пређи на садржај

Ашања

Координате: 44° 45′ 12″ С; 20° 04′ 34″ И / 44.753333° С; 20.076° И / 44.753333; 20.076
С Википедије, слободне енциклопедије
Ашања
Словачка евангеличка црква у Ашањи
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округСремски
ОпштинаПећинци
Становништво
 — 2022.Пад 1.253
 — густина38/km2
Географске карактеристике
Координате44° 45′ 12″ С; 20° 04′ 34″ И / 44.753333° С; 20.076° И / 44.753333; 20.076
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина67 m
Површина38,9 km2
Ашања на карти Србије
Ашања
Ашања
Ашања на карти Србије
Остали подаци
Поштански број22418
Позивни број022
Регистарска ознакаRU

Ашања је насеље у Србији у општини Пећинци у Сремском округу. Према попису из 2022. било је 1253 становника. Насеља забележених под овим именом било је више. Турским дефтером из 1568. у Ашањи је пописано 10 домаћинстава[1]. Ашања је 1714. године забележена као насељена. Касније је опустела, па се опет 1756. јавља као насељена и то као мало насеље са 18 домова. Каснијих година је приметан раст становништва.

Овде се налази Амбар са котобањом у Ашањи.

Историја

[уреди | уреди извор]

У Ашањи су први људи 1855. године били на листи пренумераната једне књиге. Читалачку публику су чинили: поп Марко Маринковић, учитељ Павел Цар, трговац Филип Хуфнагел, шумар Ранко Јанковић, и граничарски официри - подофицири, Трифон Станковић оберлајтант, стражмештер Живојин Бошковић и занатлије - ћурчије Ефтимије Петровић и Јосиф Радојчић.[2]

Турски пописни дефтер Сремског санџака из 1568. године за време владавине Селима II је 1983. године приредио Брус Мекгоуен[1]. Између осталих насеља нахије Купиник забележена је и Ашања. Пописано је 10 домаћинстава. Имена пописаних старешина пореских кућа (на основу Мекгоуеновог рада и транскрипције са османског турског писаног арапским писмом) су: Степан Вуксан, Радосав Нико, Раја Петре, Вујин Тодор, Радосав Вук, Вујица - доселац, Радивој Моревац, Радко Рашко, Радивој Рашко, Радован Степан.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Ашања живи 1189 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,0 година (38,7 код мушкараца и 41,4 код жена). У насељу има 481 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,09.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 1.468
1953. 1.465
1961. 1.608
1971. 1.455
1981. 1.481
1991. 1.486 1.475
2002. 1.488 1.512
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
1.360 91,39%
Роми
  
52 3,49%
Словаци
  
38 2,55%
Југословени
  
10 0,67%
Немци
  
7 0,47%
Хрвати
  
5 0,33%
Румуни
  
1 0,06%
Бошњаци
  
1 0,06%
Албанци
  
1 0,06%
непознато
  
7 0,47%
Становништво према полу и старости[5]
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 358 360 400 391 435 458 481


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 93 108 86 93 67 28 4 1 1 0 3,09
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 622 185 379 39 19 0
Женски 615 102 376 123 14 0
УКУПНО 1.237 287 755 162 33 0
Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 368 181 0 0 64
Женски 177 73 0 0 19
Укупно 545 254 0 0 83
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 5 16 39 5 23
Женски 0 0 24 6 5
Укупно 5 16 63 11 28
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 1 4 4 8 6
Женски 2 8 8 10 16
Укупно 3 12 12 18 22
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 4 0 0 8
Женски 2 0 0 4
Укупно 6 0 0 12

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б McGowan 1983, стр. 347.
  2. ^ "Повест о првом Вселенском сабору у граду Никеји...", превод, Земун 1855.
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]