Бранко Миловановић
| Бранко Миловановић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 13. новембар 1931. |
| Место рођења | Ниш, Моравска бановина, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 6. јун 2005. (73 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија, Србија и Црна Гора |
| Образовање | Филозофски факултет Универзитета у Београду – одсек романистика |
| Занимање | новинар, публициста |
| Породица | |
| Супружник | Радмила Миловановић |
| Деца | Драгана Иле (фр. Dragana Ille) |
| Породица | Игор и Ана (унучад) |
| Новинарски рад | |
| Активни период | 1956–1995 |
| Радио | Радио Приштина Радио Београд |
| Телевизија | Радио-телевизија Србије |
Бранко Миловановић (Ниш, 13. новембар 1931 – Београд, 6. јун 2005) био је српски и југословенски новинар, публициста и сценариста. Уређивао је култну документарну серију „Некад и сад” Радио-телевизије Србије, али и низ других. Први је филмски и телевизијски стваралац који се бавио темама о којима се дуго није говорило – попут заоставштине династије Карађорђевић на Опленцу.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Бранко Миловановић је рођен у Нишу. Школовао се у родном граду и Крагујевцу, а студије романистике је завршио на Филозофском факултету у Београду. Био је стипендиста владе Италије, која му је финансирала усавршавање италијанског језика у Перуђи.
У периоду 1956–1961. године радио је као новинар Радио Приштине, који је напустио увидевши да се српски кадар маргинализује и да се тек петнаест одсто садржаја реализује на српском језику – без озбиљнијих новинарских форми. Потом се запослио у Редакцији за културу Радио Београда као уредник јутарњег програма и блокова јутарњих вести. Бежећи од униформисаности 1975. је прешао у Редакцију општеобразовног програма Телевизије Београд и 1986. постао њен самостални уредник.
Миловановић је најпре уређивао играну емисију „Реч и слово”, сниману у студију, која се састојала од тридесет одсто филмског материјала и у којој су се појављивала велика глумачка имена: Миодраг Петровић Чкаља, Петар Краљ, Душица Жегарац, Марко Тодоровић, Станислава Пешић и други. Касније је уређивао емисије: „Путокази”, „Теме за свакога”, „Кућни подсетник”, „Какво вам је двориште”, „Сласт и горчина меда”, „У ружичњаку браће Топаловић”, „Наше плаво злато”... Ипак, његов заштитни знак остала је емисија „Некад и сад”, којом је спајао прошлост и садашњост, неговао традицију и доказивао вековну српску припадност Европи.[2][3][4][5]
Током своје богате каријере сарађивао је са познатим редитељима и писцима, а за многе емисије сам је писао сценарио – на пример за епизоду „Некад и сад – Куће знаменитих људи - Пријатељ за сва времена (др Арчибад Рајс)”. Превремено је пензионисан 1995, а преминуо је деценију касније, 6. јуна 2005. године.
Био је ожењен Радмилом, девојком са којом се забављао још од студентских дана. Данас у Београду живе његова ћерка Драгана Иле (фр. Dragana Ille) и унучад Игор и Ана.
Емисија „Некад и сад”
[уреди | уреди извор]Документарна серија „Некад и сад” снимана је филмски, у наслеђе за нове генерације, па је више пута и репризирана. Подељена је на неколико циклуса: „Куће знаменитих људи”, „Наши неимари”, „Градови, урбани делови и целине”, „Старе установе, друштва и удружења”, „Стари занати”, „Легати” и „Храмови Београда”. Последња два циклуса, „Српска револуција 1804” и „Збирке војног музеја”, реализована су електронски због проблема насталих распадом Југославије.
Сећање на Бранка Миловановића
[уреди | уреди извор]Редакција за историографију РТС-а снимила је 2008. године епизоду емисије „Трезор” у оквиру циклуса „Реч редитеља”, у којој је о Бранку Миловановићу говорио Милан Кундаковић, редитељ бројних епизода серије „Некад и сад”. Он је, између осталог, нагласио Миловановићеву педантност, добру информисаност и свеобухватност у послу, по чему га је и запамтио.
Награде и признања
[уреди | уреди извор]- Прва награда на Фестивалу југословенског радија у Охриду за извештавање о отварању новог дома Народне библиотеке Србије
- Награда „Слободна Далмација” за емисију „У Ел Шату после 40 година”[1]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Некад и сад, партизански град на Синају”, Политика, 14. децембар 2023. Посећено 25. децембра 2023.
- ^ „Некад и сад – Куће знаменитих људи”, РТС, 25. септембар 2021. Посећено 25. децембра 2023.
- ^ „Некад и сад – Партизански град на Синају”, РТС, 20. април 2022. Посећено 25. децембра 2023.
- ^ „Некад и сад – Добре виле српског народа”, РТС, 7. новембар 2022. Посећено 25. децембра 2023.
- ^ „Некад и сад – Пријатељ за сва времена др Рајс”, РТС, 21. септембар 2023. Посећено 25. децембра 2023.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Бранко Миловановић на сајту IMDb (језик: енглески)
- „Некад и сад – Три живота Михаила Петровића”, ТВБ, 1984, YouTube, 2022.
- „Некад и сад – Београдски споменар Николе Трајковића”, ТВБ, 1985, YouTube, 2023.
- „Некад и сад – Куће знаменитих људи - Пријатељ за сва времена (др Арчибад Рајс)”, ТВБ, 1985, YouTube, 2014.
- „Некад и сад – Куће знаменитих људи – Дом Јеврема Грујића / Атеље и дом Сретена Стојановића”, ТВБ, 1989, YouTube, 2021.
- „Некад и сад – Зајечарска гимназија”, ТВБ, 1989, YouTube, 2023.
- „Некад и сад – Добре виле српског народа”, ТВБ, 1990, YouTube, 2021.
- „Некад и сад – Стари Пожаревац”, ТВБ, 1991, YouTube, 2023.
- „Некад и сад – Опленачка трилогија – Задужбина краља Петра I”, ТВБ, 1991, YouTube, 2023.
