Вакуола
| вакуола | ||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 централне вакуоле код ћелија Rhoeo discolor испуњене пигментом
| ||||||||||
| Карактеристике органеле | ||||||||||
|
Вакуоле су мембраном оивичене органеле појединих еукариотских ћелија, обично са мноштвом различитих функција. Најчешће су то органеле за магацинирање и/или секрецију одређених метаболита, као и за одигравање појединих реакција метаболизма. Вакуоле су најкарактеристичније за биљну ћелију, мада су присутне и код других, не-биљних организама. У ћелији може постојати једна, централна вакуола, или их може бити више када су најчешће мањих димензија.
Најзначајније функције вакуола су:
- складиштење хранљивих материја
- уклањање непожељних и токсичних метаболита
- складиштење отпадних материја
- складиштење секундарних метаболита
- складиштење и излучивање малих молекула
- одигравање хемијских метаболичких реакција које захтевају |киселу средину
- омогућавање убрзаног издуживања ћелије, односно било каквог мењања запремине ћелије
- аутофагија
Вакуоле протиста[уреди | уреди извор]
Неке врсте протиста поседују хранљиве вакуоле, као део фагоцитотско-ендозомског апарата. У њима се одвија варење партикула унетих фагоцитозом у ћелију. Испуњене су литичким ензимима, и најчешће се крећу свуда кроз ћелију избацујући продукте варења кроз мембрану у цитоплазму.
Контрактилне вакуоле неких трепљара служе испумпавању воде из ћелије ради одржавања осмотске хомеостазе. Најчешће су у виду једне или више већих вакуола окружених радијалним каналићима, који их пуне водом.
Биљне вакуоле[уреди | уреди извор]
Вакуоле биљне ћелије су обавијене једноструком мембраном названом тонопласт, која је слична пламалеми, мада је нешто тања. Тонопласт је пун протеинских јонских канала који омогућавају одржавање унутрашње хомеостазе вакуоле и њено функционисање.
У образовању вакуола учествују ендоплазматични ретикулум и диктиозомалне везикуле[1]. Ћелија може имати 1-2 веће, тзв. централне вакуоле, или већи број ситних вакуола. У меристемским ћелијама обично се налази више ситних вакуола, док се диференцијацијом ћелија увећавају тако да у неким паренхимским ћелијама могу да заузму и до 80% запремине ћелије[1]
У биљној вакуоли налази се течност названа ћелијски сок, која садржи воду, ензиме, неорганске соли, токсичне метаболите. Ћелијски сок је кисела средина, и у њој се одиграва један део катаболизма који захтева ниску pH вредност средине. Сем ових, важна функција вакуоле је у одржавању тургоровог притиска ћелије на ћелијски зид, и у омогућавању раста ћелије магацинирањем воде. У вакуолама круничних листића се магацинирају пигменти, важни за одржавање боје цвета.
Вакуоле квасаца[уреди | уреди извор]
У ћелијама квасаца вакуоле служе као компартмани за магацинирање аминокиселина и детоксификацију материја. Када организми гладују, у вакуолама долази до разградње протеина и појединих органела (аутофагија). Вакуоле квасаца нису довољне истражене.
