Vakuola
| vakuola | ||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 centralne vakuole kod ćelija Rhoeo discolor ispunjene pigmentom
| ||||||||||
| Karakteristike organele | ||||||||||
|
Vakuole su membranom oivičene organele pojedinih eukariotskih ćelija, obično sa mnoštvom različitih funkcija. Najčešće su to organele za magaciniranje i/ili sekreciju određenih metabolita, kao i za odigravanje pojedinih reakcija metabolizma. Vakuole su najkarakterističnije za biljnu ćeliju, mada su prisutne i kod drugih, ne-biljnih organizama. U ćeliji može postojati jedna, centralna vakuola, ili ih može biti više kada su najčešće manjih dimenzija.
Najznačajnije funkcije vakuola su:
- skladištenje hranljivih materija
- uklanjanje nepoželjnih i toksičnih metabolita
- skladištenje otpadnih materija
- skladištenje sekundarnih metabolita
- skladištenje i izlučivanje malih molekula
- odigravanje hemijskih metaboličkih reakcija koje zahtevaju |kiselu sredinu
- omogućavanje ubrzanog izduživanja ćelije, odnosno bilo kakvog menjanja zapremine ćelije
- autofagija
Vakuole protista[uredi | uredi izvor]
Neke vrste protista poseduju hranljive vakuole, kao deo fagocitotsko-endozomskog aparata. U njima se odvija varenje partikula unetih fagocitozom u ćeliju. Ispunjene su litičkim enzimima, i najčešće se kreću svuda kroz ćeliju izbacujući produkte varenja kroz membranu u citoplazmu.
Kontraktilne vakuole nekih trepljara služe ispumpavanju vode iz ćelije radi održavanja osmotske homeostaze. Najčešće su u vidu jedne ili više većih vakuola okruženih radijalnim kanalićima, koji ih pune vodom.
Biljne vakuole[uredi | uredi izvor]
Vakuole biljne ćelije su obavijene jednostrukom membranom nazvanom tonoplast, koja je slična plamalemi, mada je nešto tanja. Tonoplast je pun proteinskih jonskih kanala koji omogućavaju održavanje unutrašnje homeostaze vakuole i njeno funkcionisanje.
U obrazovanju vakuola učestvuju endoplazmatični retikulum i diktiozomalne vezikule[1]. Ćelija može imati 1-2 veće, tzv. centralne vakuole, ili veći broj sitnih vakuola. U meristemskim ćelijama obično se nalazi više sitnih vakuola, dok se diferencijacijom ćelija uvećavaju tako da u nekim parenhimskim ćelijama mogu da zauzmu i do 80% zapremine ćelije[1]
U biljnoj vakuoli nalazi se tečnost nazvana ćelijski sok, koja sadrži vodu, enzime, neorganske soli, toksične metabolite. Ćelijski sok je kisela sredina, i u njoj se odigrava jedan deo katabolizma koji zahteva nisku pH vrednost sredine. Sem ovih, važna funkcija vakuole je u održavanju turgorovog pritiska ćelije na ćelijski zid, i u omogućavanju rasta ćelije magaciniranjem vode. U vakuolama kruničnih listića se magaciniraju pigmenti, važni za održavanje boje cveta.
Vakuole kvasaca[uredi | uredi izvor]
U ćelijama kvasaca vakuole služe kao kompartmani za magaciniranje aminokiselina i detoksifikaciju materija. Kada organizmi gladuju, u vakuolama dolazi do razgradnje proteina i pojedinih organela (autofagija). Vakuole kvasaca nisu dovoljne istražene.
