Грабос — Википедија

Грабос је био најмоћнији илирски краљ након смрти краља Бардила 358. године п. н. е.^[1]. Припадао је племену Граби (Грабаеи, мало племе које је насељавало подручја око Скадарског језера). Илирска краљевина је током 4. и 3. века п. н. е. представљала незаобилазан фактор у односима међу заједницама јужног Балкана. Kраљ Грабос је 357. п. н. е. склопио савез са Халкидичком лигом против Македоније. У Олинтусу се се налази недовршени натпис у част Грабоса из Илирије. Вероватно је одбачен јер је Халкидичка лига сматрала да је савез са Филипом Македонским бољи за њих.

Грабос је године 356. п. н. е. склопио сличан савез је са Атињанима, Лизипом из Пеоније и Цетрипорисом из Тракије како би се одупрли све јачим Македонцима. У Атини се налази мраморна стела са натписом у славу савезника украшена на врху рељефом који приказује коња који се пропиње.^[2]

Ипак, Филип II је напао њихов савез пре него што су успели да удруже снаге. У великој бици, Парменион је поразио Грабоса који је након тога морао прихватити Македонску власт.

Извори

[уреди | уреди извор]

^ Harding, p. 93. Grabos became the most powerful Illyrian king after the death of Bardylis in 358.
^ Hammond, N. G. L., Philip of Macedon, Baltimore: Johns Hopkins University Press, 1994, p. 33.

Теме везане за Илире

Антички Илири

Племена	Списак античких илирских народа и племена Списак антички племена у Илирији Албани Ардијејци Аутаријати Балајити Даорси Дарданци Галабри Тунати Пеонци Енхелејци Мезеји Наренси Сардити Далмати Јаподи Грабејци Тауланти Амантини Деситијати Бреуци Асеријати Грабејци Варцијани Атинтани Фригијци Боји Дауни Латобики Скордисци Диндари Келегери Варцијани Либурни
Владари, краљеви и краљице	Илирски владари Галаурус 7. век п. н. е. Сирас 423.–393. п. н. е. Бардил 385.-358. п. н. е. Грабос 358.-344. п. н. е. Керија 344./343. п. н. е. Плеврат I 344.- Клеит 356.–335. п. н. е. Глаукија 317.-303. п. н. е. Бардил II 295.–290. п. н. е. Монун I 300.-280. п. н. е. Митил 270.–231. п. н. е. Лонгар 231.– 206. п. н. е. Плеврат II 260. п. н. е.- 250. п. н. е. Агрон 250.-230. п. н. е. Тритеута 230.–219. п. н. е. Пинеј 230.-217. п. н. е. Теута 230.-217. п. н. е. Деметрије Хварски 222–219. п. н. е. Скердиледа 212.-206. п. н. е. Плеврат III 205.–181. п. н. е. Епулон 181.–177. п. н. е. Генције 180–168. п. н. е. Балајос 190-175/168. п. н. е. Етута 169.–168. п. н. е. Батон Бреучки 6. - 9. п. н. е. Батон Дезидијат 6.-9.
Политички субјекти	Енхелејско краљевство Краљевина Дарданија Пеонија
Градови и насеља	Даорсон Десило Хедум Кастелум Билис Скадар Ризинијум Даманстион Делминиј Димале Албанополис Орија Петра Салвија Чина Метеон Басанија Епикарија Уђенто Ардуба
Илири у римским провинцијама	Провинција Илирик Префектура Илирик Провинција Далмација Панонија Доња Панонија Горња Панонија Провинција Македонија Дијецеза Панонија Панонија Прима Панонија Секунда Панонија Савија Дијецеза Дакија Дијецеза Македонија Епир нова Сирмијум
Уметност и занатство (култура)	Даунијанска стела Солетска мапа Монтесараценска жена Даунијска керамика Десилска керамика Месапијска керамика Пеукетска керамика Деволитска керамика Вачка ситула Требеништке маске Илирска одјећа Илирска фибула Свечани брош Илирске кованице Вачка копча Градиштанска копча
Религија и митологија	Илирска митологија
Ратовање	Илирски ратови Александров балкански поход Батонов устанак Десилско бродоградилиште Сика Сибуна Илирски шлем
Језик	Илирски језици Месапски језик
Остало	Порекло Срба Историја Балканског полуострва Преисторија југоисточне Европе

Име и идентитет
у савременом добу