Заим Музаферија

С Википедије, слободне енциклопедије
Заим Музаферија
Заим Музаферија
Лични подаци
Пуно имеЗаим Музаферија
Датум рођења(1923-03-09)9. март 1923.
Место рођењаВисоко, Краљевина СХС
Датум смрти5. новембар 2003.(2003-11-05) (80 год.)
Место смртиВисоко, Босна и Херцеговина
ЗанимањеФилмски глумац и професор
Рад
Активни период19422001.
Веза до IMDb-а

Заим Музаферија (Високо, 9. март 1923 – Високо, 5. новембар 2003) био је босанскохерцеговачки и југословенски глумац и просветни радник у родном граду.

На филмском платну је дебитовао 1961. године у филму „Узаврели град“ и од тад се остварио у још стотињак филмова и телевизијских серија.[1] Снимао је многе филмове у којима је играо главне улоге, а посебно се истакао у тзв. партизанским филмовима.

Биографија[уреди | уреди извор]

Заим Музаферија је рођен 9. март 1923. у Високом, тада делу Краљевине Југославије. Током Другог свјетског рата бива хапшен, а након пуштања из притвора сарађује и са антифашистичким покретом. Након рата, у родном Високом, дуго година ради као професор немачког и француског језика.

Повремено, бавио се и глумом, али само аматерски, а његов први професионални деби био је у филму „Узаврели град (филм)“ из 1961. Вељка Булајића. Већ са тим филмом Музаферија осваја специјалну награду на фестивалу у Пули и афирмише се као епизодиста у многим наредним филмовима и тв серијама.

Остварио је више од стотину улога на филму, телевизији и у позоришту. Играо је углавном рустичне ликове племените нарави. На Фестивалу глумачких остварења у Нишу награђен је за улоге у филмовима „Празник“ (1967) Ђорђа Кадијевића и „Мали војници“ (1968) Бате Ченгића. Посебно значајну улогу остварио је у тв-драми „Јагош и Угљеша“ Бате Чангића, а најдраже су му улоге биле у филмовима „Жена са крајоликом“ Ивице Матића и „Ово мало душе“ Адемира Кеновића. За улогу подворника у филму „Станица обичних возова“ Ненада Диздаревића добио је Златну арену на Пулском фестивалу (1990). [2]

Остале важније улоге остварио је у филмовима „Каја, убит ћу те!“ Ватрослава Мимице, „Диверзанти“ Хајрудина Крвавца, „Рам за слику моје драге“ Мирзе Идризовића, „Гравитација“ Б. Иванде, „Лисице“ Крсте Папића, „Слике из живота ударника“ Бате Ченгића, „Доктор Младен“ Мидхата Мутапчића, „Хајка“ Живојина Павловића, „Газија“ Ненада Диздаревића, „Смрт господина Голуже“ Живка Николића, „13. јули“ Радомира Шарановића и Емира Кустурице „Мирис дуња“ Мирзе Идризовића, „Писмо-глава“, „Глуви барут“ Бате Ченгића, „Невјесте долазе“, „Бифе Титаник“, „Отац на службеном путу“ Емира Кустурице. „Проклета је Америка“ (1992) омнибус у режији Алеша Курта, Слободана Скерлића и Марка Маринковића. Главне улоге остварио је у филмовима „Каја“ и „Јагош и Угљеша“, те у филму Лордана Зафрановића „Гости и радници“.

Посебно занимљиве глумачке креације остварио је у позоришним представама на професионалним сценама широм бивше Југославије. Осим глумом Музаферија се бавио и писањем поезије.

Након рата 1995. Заим Музаферија се поново враћа аматеризму и наступа у филму „Бајрам“, а убрзо затим и у позоришној представи „1001 бошњачки дан“ свог сина Јесенка Музаферије, са чиме уједно и обиљежава 60 година уметничког рада.

Умро је 5. новембра 2003. у кругу своје породице у Високом.

Филмографија[уреди | уреди извор]

1960 ▼ 1970 ▼ 1980 ▼ 1990 ▼ 2000 ▼ Укупно
Дугометражни филм 16 15 14 9 0 54
ТВ филм 0 11 7 3 1 22
ТВ серија 0 2 4 3 0 9
ТВ мини серија 0 1 1 0 0 2
Кратки филм 0 1 1 1 0 3
Укупно 16 30 27 16 1 90
Год. Назив Улога
1960.-те ▲
1961 Узаврели град (филм) Јефто Каранфил
1962 Мачак под шљемом Кувар
1964 Николетина Бурсаћ
1966 Глинени голуб Голијат
1966 Сретни умиру двапут Стражар
1967 Каја, убит ћу те! Кајо Сицилијани
1967 Празник (филм) Старешина села Никола
1967 Диверзанти (филм) Нусрет
1967 Мали војници
1967 Деца војводе Смита
1968 Рам за слику моје драге Златан
1968 Гравитација или фантастична младост чиновника Бориса Хорвата Отац
1968 Уђи, ако хоћеш
1968 Поход (филм)
1968 Опатица и комесар Станко, рањеник
1969 Карађоз (ТВ серија) Тодор
1969 Битка на Неретви Високи сељак у партизанској колони
1970.-те ▲
1970 Ann and Eve фармер
1971 Дан дужи од године Митар Змијањац
1971 Овчар Чобан
1971 Клопка за генерала Јован
1972 Слике из живота ударника
1973 Со Одборник
1973 Пјегава дјевојка Милан
1974 Траг (ТВ)
1974 Поленов прах
1975 Доктор Младен Петар
1975 Одборници (ТВ серија)
1975 Сељачка буна 1573. (филм) Ковачев шегрт
1976 Жена са крајоликом
1976 Јагош и Угљеша Јагош
1976 Гости и радници Исус
1977 Хајка Пашко
1977 Хајдучка времена Зандар Расула
1978 Папирна Васо
1978 Трен Арсенов отац
1978 Људски фактор Сафо
1978 Невјесте долазе Никола
1978 Поглед у ноћ
1979. Анно домини 1573 ТВ серија Ковачев шегрт
1979 Тале (ТВ серија) Сиромах
1979 Иван Горан Ковачић
1979 Тодора Радул... Тодорин отац
1979 Човјек у неисправном стању (кратки филм)
1979 Бифе Титаник (филм) Наил
1980.-те ▲
1980 Трен (ТВ серија)
1980 Изгубљени завичај Исома
1980 Хусинска буна (филм)
1981 Пад Италије (филм)
1981 Живот пише романе али нема ко да их чита
1981 Заједно
1981 Газија Папаз, Фратар
1982 Смрт господина Голуже Фотограф
1982 Операција Теодор
1982 Мирис дуња Пекар
1982 Коже Трговац кожама
1982 13. јули Чамџија
1983 Одумирање међеда Ибро
1983 Пијанист
1983 Игмански марш
1983 Писмо - Глава
1984 Скретничар
1985 Отац на службеном путу Предсједник
1985 Брисани простор (ТВ серија) Старац
1986 Мисија мајора Атертона
1986. Вријеме прошло — вријеме садашње (ТВ серија) Ибро
1986 Ово мало душе Јусуф
1987 Стратегија швраке
1988 Кућа поред пруге Вуксан
1988 Византија
1989 Жена с крајоликом
1989 Кудуз
1990.-те ▲
1990 Глуви барут Уцитељ Стојан Кекић
1990 Стратегија швраке (ТВ серија)
1990 Станица обичних возова Омер
1990 Мајстори мрака Отац
1990 Gavre Princip - Himmel unter Steinen
1990 Адам ледоломац Високи
1991 Сарајевске приче Хаџија
1991 Ђука Беговић Иларија Беговић
1991 Тетовирање (филм) Јордан
1991 Са 204-272 Мићун
1991 Ово мало душе Јусуф
1991 Брачна путовања
1992 Проклета је Америка
1992 Алекса Шантић (ТВ серија)
1997 Савршени круг Асаф
1998 Крај доба непријатности (филм)
1999 Ратници (филм) Имам
2000.-те ▲
2001 Листа (филм) Старац

Дани Заима Музаферије[уреди | уреди извор]

У част овог уметника, у његовом родном Високом се од 2003. године редовно одржава манифестација „Дани Заима Музаферије“. Током манифестације одржавају се промоције каталога, разне изложбе, позоришне представе, као и округли столови, те премијере најновијих филмских остварења из Босне и Херцеговине и региона.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Zaim Muzaferija (1923–2003)”. IMDb. Приступљено 4. 8. 2014. 
  2. ^ „UMRO DOAJEN BH. GLUMIŠTA ZAIM MUZAFERIJA”. Бошњаци-нет. Приступљено 05. 11. 2003. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]