Пређи на садржај

Беким Фехмију

С Википедије, слободне енциклопедије
Беким Фехмију
Фехмију као Одисеј у мини-серији Одисеја (1968)
Лични подаци
Датум рођења(1936-06-01)1. јун 1936.
Место рођењаСарајево, Краљевина Југославија
Датум смрти15. јун 2010.(2010-06-15) (74 год.)
Место смртиБеоград, Србија
УниверзитетУметничка академија
Занимањеглумац
СупружникБранка Петрић (в. 1968)
ДецаХедон и Уликс
Рад
Активни период1953—1998.
Битна улогаРој — Халил-бег
Скупљачи перја — Бели Бора Перјар
Специјално васпитање — васпитач Жарко Мунижаба
Потпис
Веза до IMDb-а

Беким Фехмију (алб. Bekim Fehmiu; Сарајево, 1. јун 1936 — Београд, 15. јун 2010) био је српски и југословенски филмски, телевизијски и позоришни глумац.[1][2] Био је први источноевропски глумац који је наступио у Холивуду током трајања хладног рата. Сматран је за једног од најбољих глумаца југословенске кинематографије.[3]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Младост

[уреди | уреди извор]

Рођен је 1. јуна 1936. у Сарајеву у албанској породици из Ђаковице. Његов отац Ибрахим је усвојио свој средњошколски надимак Фехмију као презиме које је заменило оригинално Имер Халили.[4] Породица се преселила у Скадар, где су провели три године, а 1941. се вратила у Југославију где су се настанили у Призрену,[4] где је Беким провео детињство.[5] Основно и средње образовање завршио је у Призрену. Студирао је на Академији за позоришну уметност, од 1956. до 1960. године, у класи професора Мате Милошевића, код кога је и дипломирао.[6] Био је члан глумачког клуба своје гимназије у Призрену, а након дипломирања постао је члан Покрајинског народног позоришта у Приштини, јединог професионалног позоришта на албанском језику у Југославији. Дипломирао је на Факултету драмских уметности (ФДУ) у Београду 1960. године.[5]

Глумачка каријера

[уреди | уреди извор]

У бившој Југославији је био велика звезда 1960-их и 1970-их година, прославио се у црно-таласном филму „Скупљачи перја“, али је глумио и у другим деловима Европе, нарочито у Италији. Имао је дугогодишњи уговор са италијанским режисером Дином де Лаурентисом, сарађивао је са Џоном Хјустоном, Оливијом де Хевиленд, Авом Гарднер, Дирком Богардом, Шарлом Азнавуром и другима.

Окушао се и у америчкој кинематографији, али га америчка публика није добро прихватила, и по неким критикама своју улогу у америчком филму „Авантуристи“ (1971) није добро одглумио, што је наводно уништило његове шансе да се пробије у Холивуду.[6] Такође, неки амерички критичари „Авантуристе“ описују као филм који „није успио да од Фехмијуа начини међународну звезду“.[7]

Самоиницијативно се престао бавити глумом 1987. године, „у знак протеста због антиалбанске пропаганде“.[8]

Смрт

[уреди | уреди извор]

Фехмију је пронађен мртав 15. јуна 2010. године у свом стану у Београду. Први извештаји наводе да је извршио самоубиство.[9][10] Тадашњи министар унутрашњих послова, Ивица Дачић, рекао је да је Фехмију пронађен упуцан у свом стану и да је пиштољ регистрован на Фехмијуово име.[11] Имао је 74 године. Његово тело је кремирано, а пепео развејан у Призренској Бистрици у Призрену, дому његовог детињства.[12]

Приватни живот

[уреди | уреди извор]

Био је ожењен колегиницом, глумицом Бранком Петрић, са којом је имао два сина — Хедона и Уликса. Уликс Фехмију (1968) се такође бави глумом. Живео је са својом супругом, браћом и сестрама на релацији Београд–Приштина–Призрен[6].

У априлу 2001, у издању „Самиздата Б92“ објавио је књигу успомена „Блиставо и страшно“, коју је написао још 1985.[8] Други део ове књиге објављен је постхумно, у јесен 2012. Говорио је неколико језика, у које спадају: српски, албански, македонски, турски, ромски, шпански, енглески, француски и италијански језик.

Наслеђе

[уреди | уреди извор]
Беким Фехмију на поштанској маркици Србије из 2017.

The New York Times га је назвао „југословенским срцоломцем” због његових младалачких освајања и познанстава са Брижит Бардо и Авом Гарднер. Деценијама након његовог последњег појављивања на екрану, читаоци водећег италијанског часописа за жене прогласили су га за једног од десет најатрактивнијих мушкараца 20. века.[3]

Фехмију се појавио у 41 филму између 1953. и 1998. године. Био је један од првих албанских позоришних и филмских глумаца који су глумили у позориштима и филмовима широм Југославије, са Абдурахманом Шаљом, Фаруком Беголијем и Енвером Петровцијем, појавивши се у низу улога које су промениле историју југословенске кинематографије и оставио трага у уметничком развоју на другим местима. До краја каријере глумио је у филмским продукцијама на девет језика, укључујући балканске језике, француски, шпански, енглески и италијански.[3]

Самиздат Б92 је 2001. објавио књигу мемоара Бекима Фехмијуа под насловом Блиставо и страшно, која описује његов живот до 1955, односно године када је постао глумац.[4]

Награде

[уреди | уреди извор]

Филмографија

[уреди | уреди извор]
1960▼ 1970▼ 1980▼ 1990▼ 2010▼ Укупно
Дугометражни филм 14 18 5 1 1 39
ТВ филм 1 0 2 1 0 4
ТВ мини серија 1 1 1 0 0 3
ТВ кратки филм 0 1 0 0 0 1
Укупно 16 20 8 2 1 47
Год. Назив Улога
1960-е▲
1961. Не убиј Чувар у чекаоници
1962. Саша Марић
1964. Под истим небом Керим
1965. Непријатељ
1965. Ко пуца отвориће му се
1965. Клаксон
1965. Девојка
1966. Рој Халил-бег
1966. Морган! [en]
1966. Време љубави Милија
1966. Топле године
1967. Протест Иво Бајшић
1967. Скупљачи перја Бели Бора Перјар
1968. Узрок смрти не помињати Михајло
1968. Прљаве руке
1968. Одисеја Одисеј
1970-е▲
1970. Авантуристи [en] Дакс Ксенос
1971. Клопка за генерала Доктор, обавјештајац ОЗНЕ
1971. Ђавоља кичма Капетан Виктор Калеб
1972. Bekim Fehmiu në Shqipëri глумио себе
1972. Паљење Рајхстага Георги Димитров
1973. Либера, љубави моја... [it] Сандро Пођи
1973. Последњи снегови пролећа [it] Роберто
1974. Сведок мора бити ућутан [it] Ђорђо Сирони
1974. Каљостро [it] Гроф Александер Каљостро
1974. Игра истине
1974. Депс Депс
1974. Кошава Адам Миловановић
1975. Павле Павловић Павле Павловић
1975. Дозвола за убиство (1975) [en] Александер Дијаким
1976. Салон Кити [en] Ханс Рајтер
1977. Прости шећер [it] Марко
1977. Црна недеља Мухамед Фазил
1977. Специјално васпитање Васпитач Жарко Мунижаба
1978. Стићи пре свитања Есад Љуми
1979. Партизанска ескадрила Мајор
1979. Стари и млади [it] (ТВ мини-серија) Аурелио Коста
1980-е▲
1981. Широко је лишће
1982. Глас сестре Терезе [it]
1982. Sarâb Влсдар
1985. Црвени и црни Да Ђозо
1987. Последња прича Никола
1987. Дете по имену Исус [it] Праведни Јосиф
1989. Очајна Ђулија [it] Армандо Зани
1990-е▲
1998. Срце и мач [it] Гормонд
2010-е▲
2010. Genghis Khan: The Story of a Lifetime

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „B92 - News - Veteran actor commits suicide”. web.archive.org. 2011-06-07. Архивирано из оригинала 07. 06. 2011. г. Приступљено 2022-07-22. 
  2. ^ „Bekim Fehmiu forse suicida il volto mitico di Ulisse - LASTAMPA.it”. web.archive.org. 2012-04-04. Архивирано из оригинала 04. 04. 2012. г. Приступљено 2022-07-22. 
  3. ^ а б в „Bekim Fehmiu”. www.telegraph.co.uk. Приступљено 2022-07-22. 
  4. ^ а б в „Blistavo i strašno - Bekim Fehmiu (1936–2010) - Nedeljnik Vreme”. www.vreme.com (на језику: српски). 2010-06-23. Приступљено 2022-07-22. 
  5. ^ а б „Kino Tuškanac - Filmski programi”. Kino Tuškanac (на језику: енглески). Приступљено 2022-07-22. 
  6. ^ а б в IMDB, „Беким Фехмију“ (језик: енглески)
  7. ^ Преглед „Авантуриста“ у филмској секцији „Њујорк тајмса“
  8. ^ а б Интервју Бекима Фехмијуа за „Време“ Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (18. јун 2010) (језик: српски)
  9. ^ „Blic Online | Tragična smrt Bekima Fehmijua”. Приступљено 5. 4. 2013. 
  10. ^ „Потресна исповест глумице Бранке Петрић о тренутку када је пронашла мртвог супруга”. Магазин новости. 17. 12. 2021. Приступљено 21. 12. 2021. 
  11. ^ „Yugoslav Movie Star Bekim Fehmiu Found Dead”. Balkan Insight (на језику: енглески). 2010-06-15. Приступљено 2022-07-22. 
  12. ^ „Gazeta Express”. web.archive.org. 2010-06-24. Архивирано из оригинала 24. 06. 2010. г. Приступљено 2022-07-22. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Беким_Фехмију&oldid=30519544”