Пређи на садржај

Захарија

С Википедије, слободне енциклопедије
Захарија пророк
Пророк Захарија на руској икони из 18. века
Лични подаци
Датум рођења4. век. п. н. е.
Датум смртиV век. п. н. е.
Световни подаци
Празник21. фебруар

Захарија (хебр. זְכַרְיָה) је хебрејски пророк из Старог завета, који је пророковао око 520. год. п. н. е. Живео је у исто време кад и пророк Агеј (Јездра 5:1; 6:14).[1]

Етимологија

[уреди | уреди извор]

Пророк припада посебној старозаветној књизи која носи његово име (Књига пророка Захарије) и заузима претпоследње место међу пророчким књигама.[2] Прво датирано пророчанство књиге датира из 520. п. н. е.: „Осмог месеца, у другој Даријевој години, била је Господња реч Захарији“ (Захарија 1:1), последња 518. п. н. е. Пре Христа: „Четврте године цара Дарија, реч Господња била је Захарији, четвртог дана деветог месеца, Хаслеву“ (Захарија 7:1).

Библијско казивање

[уреди | уреди извор]

Рођен током вавилонског ропства, преживео га је и по повратку из ропства много допринео моралном оживљавању народа. Заједно с пророком Агејем побуђивао кнеза Зоровавеља да обнови храм јерусалимски. Прорекао свечани улазак Христов у Јерусалим на магарету, младету магаричину; (Зах 9, 9) и Јудино издајство за тридесет сребрника: и измјерише ми плату, тридесет сребрника; (Зах 11, 12) и бежање апостола од Христа у време Његовог страдања: удариће пастира, и овце ће се разбјећи. (Зах 13, 7) Пророк Захарија назива се Срповицем, зато што је у визији видео срп што силази с неба да покоси неправеднике, нарочито лопове и хулитеље имена Божјег. Умро је последње године царовања Дарија Хистаспа, око 520. године пре Христа.[3]

Српска православна црква слави га 8. фебруара по црквеном, а 21. фебруара по грегоријанском календару.

Главни чланак: Књига пророка Захарије

Први стих првог поглавља идентификује Пророка Захарију као писца ове књиге. Књига коју је написао Захарија састоји се од 14 поглавља. Ова књига је нај месијанскија, најапокалиптичнија и најсажетјија од свих књига Старог завета. Због јасних месијанских предвиђања (посебно се у трећем поглављу директно спомиње име Исуса као врховног судије (Књига пророка Захарије 3), ову књигу нашироко цитирају аутори Новог завета, процењује се да у Новом завету постоји више од 40 референци и алузија на овог пророка. Књига пророка Захарије је највероватније написана у два основна дела између 520. и 470. године пре нове ере.

„Осмог месеца друге године Даријеве, дође реч Господња пророку Захарији, сину Варахије сина Идовог говорећи: Господ се врло разгневи на оце ваше. Зато им реци: Овако вели Господ над војскама: Вратите се к мени, говори Господ над војскама, и ја ћу се вратити к вама, вели Господ над војскама. Не будите као оци ваши, којима викаху пређашњи пророци говорећи: Овако вели Господ над војскама: Вратите се са злих путева својих и од злих дела својих; али не послушаше нити пазише на ме, говори Господ. Оци ваши где су? И ти пророци живе ли довека?“.

Напомена: део овог текста је преузет из охридског пролога светог владике Николаја Велимировића. Он не подлеже ауторским правима

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Старозаветни. „Свети пророк Захарија”. Prijateljboziji.com (на језику: српски). 
  2. ^ Опомињање на покајање.
  3. ^ Стари Завет. „Књига пророка Захарије”. www.gotquestions.org. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]