Корисник:Нина катаринааа/песак
Опште прихваћена и прецизирана дефиниција Wеб 2.0 технологија или алата не постоји. Можемо рећи да су Wеб 2.0 алати настали захваљујући новим хардверским и софтверским решењима и да представљају колекцију друштвених алата или софтвера које корисник може употребити у различитим сферама људског деловања. Они омогућавају нове начине креирања, уређивања и дељења садржаја корисника на Интернету на веома једноставан начин. Wеб 2.0 алати омогућавају да поред наставника, ученици и студенти креирају садржај као и да сарађују са својим вршњацима у формирању мреже учења са дистрибуираним креирањима садржаја. Друштвено умрежавање (енг. Социал нетwоркинг), са отвореношћу, слободом, сарадњом и индивидуалном доприносу је основа Wеб 2.0 концепта.
Многи од Wеб 2.0 алата су бесплатни и свима доступни. Wеб 2.0 алате можемо класификовати у деветосновних категорија:
5. Замена стандардних десктоп апликација
6. Алати за вредновање знања ученика
7. Системи за управљање електронским учењем
8. Алати за друштвене књижне ознаке
Класификација wеб алата према моделима учења на даљину[уреди | уреди извор]
Учење на даљину као инструкциони начин рада одвија се када полазник и предавач нису на истом месту. У зависности да ли се комуникација одвија у реалном времену (истовремено) или се не одвија истовремено, разликујемо два модела учења на даљину. То су синхрони и асинхрони модел. Према њима ћемо представити и укратко окарактерисати неке од wеб технологија.
Wеб алати који се користе у асинхроном учењу на даљину су: електронска пошта, електронска конференција, неwсгроупс и цоллаборативе wоркспаце. За синхроно учење на даљину користе се: текст засновани цхат системи, аудио конференције, Интернет воице телефон и графичко виртуелни реалистички системи.
| Модел учења на даљину | Wеб алат | Опис |
| Асихрони
модел. |
Специал
Wокспацес |
Наменска радна окружења. Омогућавају симулацију или формирање специфичног радног окружења у функцији презентовања специфичних наставних садржаја. |
| Арцхивед
Мессагинг системи |
Системи за поруке. Користе се када комуникација није ургентна. |
| Синхрони
модел. |
Теxт басед
цонференцес |
Текстуалне конференције. Омогућавају онлине дискусију. Спорије су од гласовних. У предности су полазници који поседују вештину брзог куцања. |
| Wхите боардс | Су саставни део интегрисаних окружењима за учење. У њему су слике и цртежи (графичке презентације или математичке једначине), примарни материјал за доставу. Ретко постоје као самосталне апликације. | |
| Телеконференце
сyстемс |
Омогућавају преношење звука и слике уживо. Софтвери који их подржавају често не функционишу на свим платформама. |
Учење на даљину посредством wеб технологија у зависности од модела учења али и од корисника има своје предности и недостатке. У даљем тексту ћемо изложити уочене предности и недостатке.
Предности асинхроног модела учења на даљину су: могућност учешћа корисника у процесу учења по сопственом избору, могућност истраживања и накнадне анализе, постојање времена за размишљање и глобална комуникација која је неограничена временским зонама.
Недостаци оваквог начина учења, испољавају се у виду успоравања развоја дискусије, могућности анонимности и потенцијалног недостатка одговорности индивидуалних полазника као и недостатака мотивације, обзиром да је корисницима омогућено накнадно разматрање садржаја.
Предности синхроног модела учења на даљину: директност услед реал тиме комуникације, брже решавање проблема и доношење одлука као и појачана повратна спрега.
Комуникација без живог контакта корисника са предавачем и/или колегама, проблем навигације као и често ажурирање програма курса или садржаја су најозбиљнији недостаци учења на даљину путем wеб-а.
Карактеристике wеб апликација[уреди | уреди извор]
На софтверском тржишту данас постоји велики број WБЕ апликација различитих произвођача. У документу ТЕЦ (Тхе Едуцатион Цоалитион) дат је преглед најзначајнијих WБЕ апликација као што су: Блацкбоард, Цлицк2Леарн, Цонвене, еЦоллеге, WебЦТ и њихов упоредни приказ. WБЕ апликаије почивају на класишчној клијент-сервер архитектури. Као њиховог представника узећемо Wолд Wиде Wеб Цоурсе (WебЦТ).
WебЦТ је развијен пре девет година на Бритисх Цолумбиа Университy и представља до сада најчешће коришћену WБЕ апликацију. Користи се у преко 60 земаља, а на приближно 1800 академских установа.
На серверској страни налазе се: Апацхе wеб сервер, прекомпајлирано извршно језгро писано у C-у, Перл ЦГИ (Цоммон Гатеwаy Интерфаце) скриптови и интерпретер као и подаци (корисничка база, ХТМЛ фајлови корисничког интерфејса, материјали курсева и сл.).
Клијенти треба да поседују: оперативни систем (Wиндоwс, УНИX или Линуx, Мацинтосх) и Интернет броwсер (Интернет Еxплорер, Нетсцапс).
Можемо рећи да је WебЦТ апликација својеврсни скуп образовних и апликативних алата чија је функција да омогући:
1. Креирање хипермедијалног материјала за курс,
2. Комуникацију између студената и наставника,
3. Евалуацију, вредновање и повратну информацију,
4. Студентски хоме паге и нотебоок тоол,
5. Статистичку обраду и израду извештаја,
6. Корисници WебЦТ-а су: администратор, дизајнер, наставник и студент. У зависности од типа корисника после логовања, појављује се одговарајући интерфејс.
Администратор управља курсевима и корисницима. Посао администратора везан је за аццоунт (корисничко име и лозинку), формирање и брисање курса. Администратор не креира курс, већ празан (неw цоурсе) курс предаје дизајнеру.
Дизајнер пуни курсеве едукативним материјалом, креира тестове, прати рад студената. Сваки курс има свог дизајнера.
Наставник оцењује студенте и комуницира са њима. Добија налог од дизајнера.
Студент врши преглед садржаја курса, решава тестове и шаље поруке. Његова лозинка позната је дизајнеру.
Процес креирања курса (скупа екранских форми) састоји се из четири фазе: одређивање заједничких карактеристика за све стране курса, креирање страна уз помоћ едитора или ХТМЛ, уградња понуђених алата, формирање стабла којима се одређује релативни положај сваке стране (линеарно или хијерархијски).
За кориснички интерфејс WебЦТ-а можемо рећи да је једноставан лак за руковање. Омогућава наставнику да прати рад свих студената, чији је број практично неограничен. Најзначајније екранске форме су: wеб страна курса, форма на којој је стабло курса, састављање порука и огласна табла.
Предности wеб алата[уреди | уреди извор]
· Омогућују стварање и објаву различитих мултимедијалних садржаја
· Раде на свим платформама
· Раде без софтвереске инсталације
· Доступност (са било ког места у било које време)
· Омогућују додавање ознака што их чини претраживим
· Једноставно дељење са другим корисницима
· Активно учешће ученика
· Сарадња ученика.
· Отвореност, слобода, колективна интелигенција
· Омогућавају интеракцију између садржаја и корисника као и између групе корисника
· Бесплатни су
· Једноставни за употребу
Недостаци wеб алата[уреди | уреди извор]
· Стабилност интернет везе
· Често се не могу архивирати на локални рачунар
· Тачност информација
· Приватност
Флицкр[уреди | уреди извор]
Флицкр је онлине сервис за обраду слике и видео садржаја, као и онлине друштвена платформа. Уз то што је врло популаран код интернетских корисника за дијељење особних фотографија, често га за обраду слика користе и блогери. Од новембра 2008. бележи више од 3 милијарде обрађених слика и подршку за 9 различитих језика (арапски, кинески, енглески, француски, немачки, италијански, португалски, шпански и корејски).
Флицкр се развио из онлине видео игре, Гаме Неверендинг, коју је развијала организација Лудицорп из Канаде. Лудицорп је Флицкр покренуо 2004. године, те се убрзо показао много успешнијим пројектом од игре, чији је развој обустављен.
Флицкр пружа приватну и јавну обраду слика. Корисник може сам, током уплоада, одлучити ко све може видети његове слике. Фотографија може бити означена јавном или приватном. Приватне слике су у почетку видљиве само кориснику који их уплоада, али се могу и означити као јавне за пријатеље и/или породицу.
YоуТубе[уреди | уреди извор]
YоуТубе је популарни интернетски сервис за размену видео садржаја где корисници могу постављати, прегледати и оцењивати видео садржаје. За постављање садржаја потребна је регистрација, док за прегледање није, изузев садржаја који није примерен за особе млађе од 18 година. Према правилима коришћења, корисници могу постављати властите оригиналне снимке и снимке за које имају допуштење власника ауторских права, а забрањено је постављање порнографског садржаја, насиља, садржаја који подржава криминалне радње, садржаја с циљем осрамоћења и клевете и реклама. YоуТубе задржава право на коришћење, прераду и брисање постављеног материјала.
.svg)
Утемељивачи YоуТубе-а су Цхад Хурлеy, Стеве Цхен и Јаwед Карим, бивши запосленици фирме ПаyПал. Домена „YоуТубе.цом“ активирана је 2005. године, а током наредних месеци страница је развијана.
Фацебоок[уреди | уреди извор]
Фацебоок комерцијална интернетска друштвена мрежа коју је 2004. године основао Марк Зуцкерберг, бивши студент Харварда. У својим почецима, Фацебоок је био намијењен само студентима на Харварду који су тим путем могли међусобно комуницирати и размењивати информације. Данас ова wеб страница има више од 800 милиона активних корисника. Фацебоок је уједно најпопуларније место за објављивање фотографија, с више од 14 милиона нових доданих фотографија дневно.
Марк Зуцкерберг је написао Фацемасх, претећу Фацебооку 2003., док је похађао Харвард. Према Тхе Харвард Цримсону, wебсите се могао упоредити са игром "ин или оут", те "користио фотографије састављене од онлине књига са фотографијама девет кућа, ставио потом две једну поред друге те питао кориснике да изаберу која је особа привлачнија од друге.
Линдекин[уреди | уреди извор]
ЛинкедИн је пословна друштвена мрежа која је намењена повезивању послодаваца и људи који траже посао. Ова мрежа је настала са циљем ефикасног представљања професионалних способности њених чланова, повезивања и што бржег спајања послодаваца са ловцима на послове. ЛинкедИн је, поред осталог, највећа светска професионална пословна друштвена мрежа на којој пословни људи размењују искуства, учествују у расправама, деле занимљиве садржаје и, наравно, проналазе нове послодавце.
Ова друштвена мрежа је основана у децембру 2002. године, а покренута је 5. маја 2003. године. У априлу 2014. године ЛинкедИн је објавио да је на овој друштвеној мрежи више од 300 милиона регистрованих корисника из више од 200 земаља широм света, од чега је 100 милиона регистрованих корисника из САД.
Сајт је доступан на 22 страна језика, укључујући Енглески, Кинески, Чешки, Дански, Холандски, Француски, Немачки, Индонежански, Италијански, Јапански, Кореански, Малајски, Норвешки, Пољски, Португалски, Румунски, Руски, Шпански, Шведски, Тагалог, Тајландски и Турски. Сајт Qуантцаст је објавио извештај да је ЛинкедИн у периоду од 2. априла до 1. маја 2014. године имао 71.9 милиона јединствених посетилаца из САД и 200.6 милиона јединствених глобалних посетилаца.
За разлику од Фејсбука, Твитера, Мy Спаце-а и сличних сајтова, ЛинкедИн је пословна друштвена мрежа. Основна намера ЛинкедИн-а је повезивање са осталим колегама из корисникове бранше и потенцијалним послодавцима. Након отварања профила корисник има могућност постављања своје радне биографије, може делити садржаје које сматра релевантним и занимљивим, може се придруживати различитим групама и страницама, пратити огласе за посао… Отварање налога је врло једноставно – као и на већини других социјалних мрежа. Након тога, корисник постаје видљив и послодавцима и свима онима који на неком од претраживача укуцају корисниково име.
Оно што ЛинкедИн разликује од обичног онлине CV-ја јесте могућност умрежавања са другим корисницима, што само грана могућности. Пре свега, сваки регистровани корисник на систему може направити своју мрежу тако што ће се повезати са другим корисницима са којима је на известан начин сличан. То даље даје могућност за препоруке међу члановима које могу имати различите основе, што подразумева однос са чланом који се препоручује.
Корисникова мрежа, односно скуп других корисника са којима је он повезан, може имати два нивоа. Први подразумева директне везе ка корисницима, и главна одлика, поред могућности препоручивања, на првом нивоу јесте увид у везе свих корисника који је сачињавају. Управо те везе чине други ниво мреже, на ком је могуће приступити јавном профилу корисника који су у њој, али не и имати увид у њихове везе.
На основу могућности за умрежавање које ЛинкедИн поседује, претраживање корисника или понуде послова може се обавити на више начина. Основно глобално претраживање уједно је и најједноставније, док је далеко препоручљивије користити контакте и пут до жељене особе или посла пронаћи преко њих. Препоручивање пружа могућност изградње репутације и увида у квалитет обављаних послова, било да се ради о послодавцу или запосленом. На тај начин се прво сама претрага, а касније и евалуација резултата претраге, обавља на најједноставнији начин, при чему је главни циљ одабир квалитетног кадра, односно доброг посла код доброг послодавца.
Моодле[уреди | уреди извор]
Моодле (енгл. Моодле) је слободни софтвер] за електронско учење, учење на даљину, који је уједно и систем за управљање курсевима односно систем за управљање учењем односно виртуелно окружење за учење.
Креатор Мудла је Мартин Дугијамас (енгл. Мартин Доугиамас) из Аустралије.
Назив Мудл је скраћеница за Модуларно објектно оријентисано динамично окружење за учење (енгл. Модулар Објецт-Ориентед Дyнамиц Леарнинг Енвиронмент).
Мудл пројекат се састоји од неколико различитих али повезаних потпројеката:
· Мудл софтвер
· Мудл управа - Аустралијска компанија која ради на развоју централног дела, језгра Мудл софтвера
· Мудл удружење - отворена друштвена мрежа од преко милион регистрованих корисника који размењују идеје, информације и пружају једни другима бесплатну подршку. Ово удружење обухвата и независне програмере који доприносе унапређивању Мудл софтвера.
· Мудл партнери - комерцијални део Мудл пројекта који обезбеђује финансијска средства кроз програм обуке и сертификације.
Референце[уреди | уреди извор]
Шаблон:Др. Мирослава Ристић и др. Данимир Мандић (2017); Образовање на даљину, Београд.
Др. Мирослава Ристић и Др. Данимир Мандић (2006); Wеб портали и образовање на даљину у функцији подизања квалитета наставе, Медиаграф, Београд.
M. Ристић и D. Мандић (2008); Образовна технологија, Учитељски факултет, Београд.