Криви Вир

Криви Вир
Криви Вир;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Зајечарски
Општина	Бољевац
Становништво
— 2011.	549
Географске карактеристике
Координате	43° 49′ 20″ С; 21° 44′ 56″ И / 43.8223518° С; 21.7490029° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	442 m
	Криви Вир Криви Вир на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	19375
Позивни број	030
Регистарска ознака	ZA

Криви Вир је насеље у Србији у општини Бољевац у Зајечарском округу. Према попису из 2002. било је 549 становника (према попису из 1991. било је 802 становника).

Криви Вир је место где је избила Тимочка буна, традиционални сточарски крај, где је настао посебан сој овце -- кривовирска жуја

Овде се налазе Манастир Лозица и Извор Пећура.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Криви Вир живи 514 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 60,2 година (57,7 код мушкараца и 62,4 код жена). У насељу има 242 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,27.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Историја[уреди | уреди извор]

До 1804, Криви Вир је, као и читава Тимочка крајина (позната у оно време под именом Црна Река), припадао Видинском пашалуку. Почетком године 1807, по заузимању Београда, у Криви Вир је из устаничке Србије стигао хајдук Вељко са неколико стотина бећара, и начинивши у селу шанац као своје главно упориште, побунио је читаву Крајину. По пропасти устанка 1813. Црна Река била је подчињена турском муселиму у Зајечару. Криви Вир је припојен Кнежевини Србији 1833, приликом припајања 6 нахија за владе кнеза Милоша Обреновића, и постао је део Бољевачког среза Црноречког (Зајечарског) округа. Године 1870. село је имало 361 пореску главу (тј. пунолетних сељака који плаћају порез) и отприлике 4 пута више становника (око 1.400).^[1]

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	2.242
1953.	2.203
1961.	1.973
1971.	1.537
1981.	1.153
1991.	802	798
2002.	549	558
2011.	330

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Срби	538	97,99%
Муслимани	4	0,72%
Власи	4	0,72%
Словенци	2	0,36%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	1	2
80+	17	36
75—79	35	35
70—74	40	44
65—69	36	45
60—64	24	28
55—59	18	22
50—54	18	19
45—49	16	10
40—44	11	7
35—39	8	8
30—34	4	7
25—29	8	2
20—24	6	3
15—19	7	7
10—14	5	3
5—9	9	4
0—4	2	2
Просек :	57,7	62,4

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	496	485	454	412	367	303	242

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	77	92	30	26	9	7	1	0	0	0	2,27

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	249	42	173	26	8
Женски	275	16	167	88	4
УКУПНО	524	58	340	114	12

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	130	103	0	1	14
Женски	95	79	0	0	4
УКУПНО	225	182	0	1	18
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	0	4	1	1
Женски	0	0	5	2	0
УКУПНО	0	0	9	3	1
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	2	1	0	1
Женски	0	0	0	2	1
УКУПНО	0	2	1	2	2
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	2
Женски	0	0	0	2
УКУПНО	0	0	0	4

Галерија Извор Пећура, Извор Црног Тимока у селу Криви Вир[уреди | уреди извор]

Извориште Црног Тимока
Излетиште поред извора Црног Тимока
Мала Клисура поред изворишта Пећура
Извор црног Тимока у селу Криви Вир
Недалеко од извора Црног Тимока

Референце[уреди | уреди извор]

^ Милићевић, Милан Ђ. (1876). КНЕЖЕВИНА СРБИЈА. Београд: Државна штампарија. стр. 886, 917.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] Милићевић, Милан Ђ. (1876). КНЕЖЕВИНА СРБИЈА. Београд: Државна штампарија. стр. 886, 917.

[2] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[3] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[4] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]