Криви Вир

Координате: 43° 49′ 20″ С; 21° 44′ 56″ И / 43.8223518° С; 21.7490029° И / 43.8223518; 21.7490029
С Википедије, слободне енциклопедије

Криви Вир
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЗајечарски
ОпштинаБољевац
Становништво
 — 2011.549
Географске карактеристике
Координате43° 49′ 20″ С; 21° 44′ 56″ И / 43.8223518° С; 21.7490029° И / 43.8223518; 21.7490029
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина442 m
Криви Вир на карти Србије
Криви Вир
Криви Вир
Криви Вир на карти Србије
Остали подаци
Поштански број19375
Позивни број030
Регистарска ознакаZA

Криви Вир је насеље у Србији у општини Бољевац у Зајечарском округу. Према попису из 2002. било је 549 становника (према попису из 1991. било је 802 становника).

Криви Вир је место где је избила Тимочка буна, традиционални сточарски крај, где је настао посебан сој овце -- кривовирска жуја

Овде се налазе Манастир Лозица и Извор Пећура.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Криви Вир живи 514 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 60,2 година (57,7 код мушкараца и 62,4 код жена). У насељу има 242 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,27.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Историја[уреди | уреди извор]

До 1804, Криви Вир је, као и читава Тимочка крајина (позната у оно време под именом Црна Река), припадао Видинском пашалуку. Почетком године 1807, по заузимању Београда, у Криви Вир је из устаничке Србије стигао хајдук Вељко са неколико стотина бећара, и начинивши у селу шанац као своје главно упориште, побунио је читаву Крајину. По пропасти устанка 1813. Црна Река била је подчињена турском муселиму у Зајечару. Криви Вир је припојен Кнежевини Србији 1833, приликом припајања 6 нахија за владе кнеза Милоша Обреновића, и постао је део Бољевачког среза Црноречког (Зајечарског) округа. Године 1870. село је имало 361 пореску главу (тј. пунолетних сељака који плаћају порез) и отприлике 4 пута више становника (око 1.400).[1]

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 2.242
1953. 2.203
1961. 1.973
1971. 1.537
1981. 1.153
1991. 802 798
2002. 549 558
2011. 330
Етнички састав према попису из 2002.‍[3]
Срби
  
538 97,99%
Муслимани
  
4 0,72%
Власи
  
4 0,72%
Словенци
  
2 0,36%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија Извор Пећура, Извор Црног Тимока у селу Криви Вир[уреди | уреди извор]


Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Милићевић, Милан Ђ. (1876). КНЕЖЕВИНА СРБИЈА. Београд: Државна штампарија. стр. 886, 917. 
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]