Пређи на садржај

Кристина Савић

С Википедије, слободне енциклопедије
Кристина Савић
Музичка ревија Под сјајем звезда, Позориште на Теразијама, Кристина Савић и Иван Босиљчић
Лични подаци
Датум рођења(1975-08-14)14. август 1975.(49 год.)
Место рођењаВаљево, СФР Југославија
ОбразовањеАкадемија уметности
УниверзитетУниверзитет у Новом Саду
Занимање
  • певачица
  • глумица
Породица
СупружнициВладан Савић
Деца2
Рад
Активни период1995—данас
Битне улогеИгра судбине — Олга Ожеговић
Веза до IMDb-а

Кристина Савић (Ваљево, 14. август 1975) српска је певачица и позоришна и телевизијска глумица.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођена је 14. августа 1975. у Ваљеву, где је завршила нижу и средњу музичку школу. Године 1995, примљена је на клавирски одсек Академије уметности у Новом Саду, у класи проф. Кемала Гекића. Године 2000. је дипломирала на овом одсеку у класи проф. Ирис Кобал, као један од најбољих студената генерације. Током музичког школовања бавила се певањем радећи са многим бендовима, да би 1998. постала стални члан пратећег бенда Здравка Чолића, у својству пратећег вокала. Гостовала је на албумима многих домаћих уметника (Драгољуб Ђуричић, Владан Вучковић Паја, Здравко Чолић, Драган Стојнић, Ван Гог итд). Свој први самостални албум, Кристина, издала је 1999. за ПГП РТС. У мају 2005. објавила је свој други албум, под називом Острво снова, за издавачку кућу City Records. У периоду од 2009. до 2012. наступала је са Иваном Босиљчићем на његовим музичко-поетским вечерима више од 100 пута у земљи и иностранству. Године 2009. била је гост групи Ван Гог у Београдској арени. Такмичила се на Беосонгу 2013. године са песмом За тебе живим.[1]

Године 1998. почела је да ради у Позоришту на Теразијама, као солиста хора, где је од 2000. стално запослена. Поред ангажмана у хору, радила и као пијаниста у оркестру у представама Неки то воле вруће и Гоље. Од 2013. године глумачки ангажована у представи Грк Зорба (улога Марије).[2] Са супругом Владаном играла је у више кабаретских представа, док је за комад Нека буде шта буде (само да је мушко) осмислила костиме.[3][4][5]

Од 2021. године, тумачи лик Олге Ожеговић у ТВ серији Игра судбине.[6]

Приватни живот

[уреди | уреди извор]

Удата је за глумца Владана Савића.[7] Имају двоје деце.[8]

Дискографија

[уреди | уреди извор]

Албуми:

  • Кристина (1999)
  • Острво снова (2005)

Позориште

[уреди | уреди извор]
Наслов Улога Редитељ Позориште Премијера
Гоље пијаниста[2] Југ Радивојевић Позориште на Теразијама 29. октобар 2001.[9][10]
Светлости позорнице Војкан Борисављевић 13. октобар 2005.[11][12]
Чикаго члан хора Кокан Младеновић 19. октобар 2006.[13][14]
Како разумети Србе Михаило Вукобратовић 22. децембар 2008.[15][16]
Глорија члан хора Ива Милошевић 25. јул 2010.[17][18]
Грк Зорба Марија (премијерно играла Јелена Јовичић)[19] Михаило Вукобратовић 29. јул 2011.[20][21]
Под сјајем звезда 27. децембар 2011.[22][23]
Брак уствари љубав Владан Савић Театар Вук 12. април 2013.[24][25]
Виктор Викторија Продавачица цвећа, новинар Михаило Вукобратовић Позориште на Теразијама 11. јун 2014.[26][27]
Mamma Mia! члан хора на сцени Југ Радивојевић 27. март 2015.[28][29]
Меница без покрића Слађана Килибарда Театар Вук 14. мај 2016.[30][31]
Београд-Москва Ђорђе Станимировић Позориште на Теразијама 6. октобар 2016.[32][33]
Мистер Долар члан хора Владимир Лазић 10. фебруар 2017.[34][35]
Као да сам те сањао Театар Вук 11. јун 2018.[36][37]
Бродвејске враголије члан хора Небојша Брадић Позориште на Теразијама 5. октобар 2019.[38][39]
Са друге стране јастука Ирина Југ Радивојевић 9. октобар 2020.[40]
Флешденс члан хора Владан Ђурковић 19. новембар 2021.[41][42]

Телевизија

[уреди | уреди извор]
Год. Назив Улога
2021− у току Игра судбине Олга Ожеговић

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Кристина Савић”. Радио-телевизија Србије. 17. 2. 2013. Приступљено 26. 1. 2022. 
  2. ^ а б „Кристина Савић”. Позориште на Теразијама. Приступљено 26. 1. 2022. 
  3. ^ Ć, A. (18. 12. 2008). „Kako razumeti Srbe”. Данас. Приступљено 2. 9. 2022. 
  4. ^ „"Као да сам те сањао". Белеф. 28. 6. 2019. Приступљено 2. 9. 2022. 
  5. ^ „Prеdsтаvа: „Neka bude šta bude (samo da je muško). Културни центар Горњи Милановац. Приступљено 2. 9. 2022. 
  6. ^ Јунгић Милошевић, Марина (12. 11. 2020). „Свађамо се у серији, не морамо код куће: Кристина Савић о Олги у "Игри судбине" и сарадњи са супругом”. Вечерње новости. Приступљено 26. 1. 2022. 
  7. ^ „Vladana Savića znate iz serije "Igra sudbine" , a evo kako izgleda njegova talentovana supruga koja je pevala sa Zdravkom Čolićem (FOTO)”. story.rs. 3. 8. 2021. Приступљено 28. 4. 2022. 
  8. ^ „U seriji će se pojaviti i njegova supruga! Kakve intrige će doneti u "Igri sudbine"?”. Prva Srpska Televizija. 14. 10. 2021. Приступљено 28. 4. 2022. 
  9. ^ „Гоље”. Позориште на Теразијама. Архивирано из оригинала 04. 10. 2002. г. Приступљено 27. 6. 2021. 
  10. ^ Јовановић 2009, стр. 285.
  11. ^ „Светлости позорнице”. Позориште на Теразијама. Архивирано из оригинала 7. 6. 2007. г. Приступљено 2. 9. 2022. 
  12. ^ Годишњак 28 2007, стр. 82.
  13. ^ „Чикаго”. Позориште на Теразијама. Архивирано из оригинала 7. 6. 2007. г. Приступљено 2. 9. 2022. 
  14. ^ Годишњак 29 2008, стр. 66—67.
  15. ^ „Kako razumeti Srbe – Pozorište na Terazijama”. tiketklub.com. Приступљено 2. 9. 2022. 
  16. ^ Јовановић 2009, стр. 293.
  17. ^ „Glorija”. Позориште на Теразијама. Архивирано из оригинала 13. 12. 2011. г. Приступљено 2. 9. 2022. 
  18. ^ Годишњак 32 2011, стр. 74.
  19. ^ Lajović, Vuk (28. 7. 2011). „Premijera mjuzikla “Grk Zorba” na sceni na Svetom Stefanu”. Вијести. Приступљено 2. 9. 2022. 
  20. ^ „Грк Зорба”. Позориште на Теразијама. Приступљено 2. 9. 2022. 
  21. ^ Годишњак 33 2012, стр. 76.
  22. ^ „Pod sjajem zvezda!”. Позориште на Теразијама. Архивирано из оригинала 5. 12. 2011. г. Приступљено 2. 9. 2022. 
  23. ^ Годишњак 34 2013, стр. 73.
  24. ^ „Брак уствари љубав”. Театар Вук. Приступљено 1. 9. 2022. 
  25. ^ Годишњак 35 2014, стр. 81.
  26. ^ „Виктор Викторија”. Позориште на Теразијама. Приступљено 2. 9. 2022. 
  27. ^ Годишњак 36 2015, стр. 71—72.
  28. ^ „Mamma Mia!”. Позориште на Теразијама. Приступљено 2. 9. 2022. 
  29. ^ Годишњак 37 2016, стр. 78.
  30. ^ „Меница без покрића”. Театар Вук. Приступљено 1. 9. 2022. 
  31. ^ Годишњак 38 2017, стр. 82.
  32. ^ „Београд-Москва”. Позориште на Теразијама. Приступљено 2. 9. 2022. 
  33. ^ Годишњак 39 2018, стр. 69.
  34. ^ „Мистер Долар”. Позориште на Теразијама. Приступљено 2. 9. 2022. 
  35. ^ Годишњак 39 2018, стр. 69—70.
  36. ^ „Као да сам те сањао”. Театар Вук. Приступљено 1. 9. 2022. 
  37. ^ „Kao da sam te sanjao”. hocupozoriste.rs. Приступљено 1. 9. 2022. 
  38. ^ „Бродвејске враголије”. Pozorište na Terazijama. Архивирано из оригинала 23. 10. 2019. г. Приступљено 2. 9. 2022. 
  39. ^ Godišnjak 42 2021, стр. 58.
  40. ^ „Са друге стране јастука”. Позориште на Теразијама. Приступљено 2. 9. 2022. 
  41. ^ „Flashdance”. Pozorište na Terazijama. Приступљено 2. 9. 2022. 
  42. ^ Anđelić, A. (16. 11. 2021). „Mjuzikl „Flešdens“ u Pozorištu na Terazijama”. Данас. Приступљено 2. 9. 2022. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]