Либис 18
| Либис 18 | ||
|---|---|---|
|
| ||
| Општи подаци | ||
| Намена | једрилица за обуку | |
| Посада | 1 | |
| Порекло |  СФР Југославија
| |
| Произвођач | ЛИБИС - Леталски институт "Бранко Иваниш" Словенија | |
| Пробни лет | 1964. | |
| Уведен у употребу | 1965. | |
| Статус | Неоперативан | |
| Први оператер | Ваздухопловни савез Југославије | |
| Број примерака | 1 | |
| Димензије | ||
| Маса | ||
| Погон | ||
| Физичке особине | ||
| Перформансе | ||
 Портал Ваздухопловство
| ||
Либис 18 је једноседа једрилица, дрвене конструкције намењена обуци летача. Пројектовала га је и направио ЛИБИС (Леталски институт Бранко Иваниш Словенија).
Пројектовање и развој[уреди | уреди извор]
Ваздухопловни савез југославије (ВСЈ) је 1960. године расписао конкурс за једрилицу класе Стандард. На конкурсу су узели учешћа инжењери Младен Берковић и Валтер Кучера са својим пројектом кога је прихватио Институт ЛИБИС и кренули са израдом прототипа под називом ЛИБИС 18. На аеродрому код Љубљане је извршен први пробни лет 20. октобра 1964. године. Ова једрилица је била класичне градње направљена од дрвета. Предња ивица крила је била управна на осу једрилице и била је ојачана торзионом кутујом. Примењени аеро профил је био NACA 63, па је једрилица имала боље перформансе на мањим брзинама. Овај прототип је већ следеће године 1965. учествовао на светском једриличарском првенству у Великој Британији. Пошто једрилица није добила одобрење за серијску производњу остало се само на прототипу. Прерадом ове једрилице у двосед које је обављено у ВТЦ у Вршцу настала је једрилица ВТЦ Тренер.
Карактеристике[уреди | уреди извор]
Карактеристике наведене овде се односе на једрилицу Либис 18 а према изворима[1][2]
| Финеса | 1 : 31 при брзини 85,3 km/h |
|---|---|
| Перформансе |
|
| Димензије |
|
| Маса |
|
Оперативно коришћење[уреди | уреди извор]
Овај прототип је године 1965. учествовао на светском једриличарском првенству у Великој Британији а касније све док није расходован служио је у аеро клубу за тренажу једриличара.
Сачувани примерци[уреди | уреди извор]
Нија познато да ли је и где сачуван прототип ове једрилице.
Земље које су користиле ову једрилицу[уреди | уреди извор]
Види још[уреди | уреди извор]
- Ваја (ваздухопловна једрилица)
- Гласфлугел 304 Б
- Илинденка (ваздухопловна једрилица)
- Делфин
- Јастреб Вук-Т
- Списак ваздухопловних једрилица југословенске производње
- Lista jedrilica
- Музеј ваздухопловства — Београд
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Hardy, Michel (1982). Gliders & Sailplanes of The World (на језику: (језик: енглески)). London: IAN ALLAN Ltd. ISBN 978-07110-11526.
- ^ jedrilica zračna
Литература[уреди | уреди извор]
- Hardy, Michel (1982). Gliders & Sailplanes of The World (на језику: (језик: енглески)). London: IAN ALLAN Ltd. ISBN 978-07110-11526.
- Јанић, Чедомир; Петровић Огњан (2011). Кратка историја ваздухопловства у Србији (на језику: (језик: српски)). Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-1-9.
- Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2011). The Century of Sport Aviation in Serbia (на језику: (језик: енглески)). Београд: Aerokomunikacije.