Пређи на садржај

Манастир Бешка

С Википедије, слободне енциклопедије
Манастир Бешка
Основни подаци
ЈурисдикцијаСрпска православна црква
МитрополијаМитрополија црногорско-приморска
Оснивање14. вијек
ОснивачЂурађ II Страцимировић-Балшић
Управникигуманија Фотина Хасл
МестоБешка
ДржаваЦрна Гора

Манастир Бешка (Брезовица) је женски манастир Српске православне цркве из 14. века. Припада Митрополији црногорско-приморској.

Старешина манастира је игуманија мати Фотина (Хасл) са сестринством, на челу од 28. јуна 2004. године.[1]

Историја

[уреди | уреди извор]

Смештен је на истоименом острву Бешка у Скадарском језеру. Манастирски храм посвећен Светом Георгију, задужбина је Ђурђа II Страцимировића-Балшића, а храм посвећен Благовестима задужбина је његове жене Јелене Балшић, кћери кнеза Лазара, како стоји на ктиторском натпису из 1438. године.[2][3]

За манастир је духовник Никон Јерусалимац написао књигу духовног руковођења, познату под називом Горички зборник. Богородичину цркву је почетком века обновио краљ Никола за здравље супруге Милене и посветио је Покрову Пресвете Богородице, пошто Горички зборник још није био познат. У Богородичином храму налази се њен гроб.

У цркви су сахрањени и њени ктитори Ђурађ II и Јелена Балшић.[4] Одлуком Митрополије црногорско-приморске Јелена Балшић је канонизована 2006. године.[5]

Доласком Турака црквена имања су овдје постала џамијска (вакуфи).[6] Због тога су монахиње манастира Бешка 2019. године имале проблема са групом од око 20 Албанаца из оближњег села Доњи Мурићи, који су тврдили да је то њихово, вакуфска земља.[7]

  1. ^ http://www.blmedia.rs.ba, BLMEDIA. „MATI FOTINA: TU GDE SE VODA SA NEBOM DODIRUJE I GDE SE KAMEN BOGU MOLI”. www.manastir-lepavina.org. Архивирано из оригинала 17. 06. 2022. г. Приступљено 2023-06-17. 
  2. ^ Евгениј Љвович Немировски (1996). Почеци штампарства у Црној Гори, 1492-1496. ЦНБ "Ђурђе Црнојевић". стр. 137. Приступљено 27. 1. 2013. „... се налазиле развалине цркве Св. Ђорђе. Јелена Балшић обновила је ову цркву и недалеко од ње подигла цркву... 
  3. ^ Vujović, Mišo (2003). Crnja i Gora. Kulturni Centar "Sveti Sava". стр. 89. Приступљено 24. 1. 2013. „Манастир Бешка је задужбина Јелене Башић 
  4. ^ „Митрополиту Амфилохију награда града Крушевца”. Serbian Orthodox Church web site. 20. 7. 2009. Архивирано из оригинала 08. 03. 2022. г. Приступљено 14. 1. 2013. „Митрополија црногорско-приморска је 2002. године обновила манастир Бешку, а свете остатке Јелене Балшић похранила у нови камени ћивот. 
  5. ^ Nedeljković, Marija Maja D. (2010). „Blagovjerna Jelena Lazareva Balšić, bogoljubna vladarka i pesnikinja”. Beška Monastery web site. Архивирано из оригинала 25. 09. 2013. г. Приступљено 20. 1. 2013. „Како по свом животу и животном подвигу несумњиво припада Сабору Светих богоугодивших душа она је по благослову Митрополита црногорско-приморског Амфилохија 2006. године названа Благовјерна Јелена – Лазарева Балшић. 
  6. ^ Дабовић, Ђоко (2006). Племе Шестани. Бар: Удружење грађана Шестани. стр. 294. 
  7. ^ Albanci upali u manastir Beška na Skadarskom jezeru i uznemiravali monahinje: Ovo je naše!. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]