Манастир Бешка
| Манастир Бешка | |
|---|---|
 | |
| Основни подаци | |
| Јурисдикција | Српска православна црква |
| Митрополија | Митрополија црногорско-приморска |
| Оснивање | 14. вијек |
| Оснивач | Ђурађ II Страцимировић-Балшић |
| Управник | игуманија Фотина Хасл |
| Место | Бешка |
| Држава | Црна Гора |
Манастир Бешка (Брезовица) је женски манастир Српске православне цркве из 14. века. Припада Митрополији црногорско-приморској.
Старешина манастира је игуманија мати Фотина (Хасл) са сестринством, на челу од 28. јуна 2004. године.[1]
Историја
[уреди | уреди извор]Смештен је на истоименом острву Бешка у Скадарском језеру. Манастирски храм посвећен Светом Георгију, задужбина је Ђурђа II Страцимировића-Балшића, а храм посвећен Благовестима задужбина је његове жене Јелене Балшић, кћери кнеза Лазара, како стоји на ктиторском натпису из 1438. године.[2][3]
За манастир је духовник Никон Јерусалимац написао књигу духовног руковођења, познату под називом Горички зборник. Богородичину цркву је почетком века обновио краљ Никола за здравље супруге Милене и посветио је Покрову Пресвете Богородице, пошто Горички зборник још није био познат. У Богородичином храму налази се њен гроб.
У цркви су сахрањени и њени ктитори Ђурађ II и Јелена Балшић.[4] Одлуком Митрополије црногорско-приморске Јелена Балшић је канонизована 2006. године.[5]
Доласком Турака црквена имања су овдје постала џамијска (вакуфи).[6] Због тога су монахиње манастира Бешка 2019. године имале проблема са групом од око 20 Албанаца из оближњег села Доњи Мурићи, који су тврдили да је то њихово, вакуфска земља.[7]
Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ http://www.blmedia.rs.ba, BLMEDIA. „MATI FOTINA: TU GDE SE VODA SA NEBOM DODIRUJE I GDE SE KAMEN BOGU MOLI”. www.manastir-lepavina.org. Архивирано из оригинала 17. 06. 2022. г. Приступљено 2023-06-17.
- ^ Евгениј Љвович Немировски (1996). Почеци штампарства у Црној Гори, 1492-1496. ЦНБ "Ђурђе Црнојевић". стр. 137. Приступљено 27. 1. 2013. „... се налазиле развалине цркве Св. Ђорђе. Јелена Балшић обновила је ову цркву и недалеко од ње подигла цркву...”
- ^ Vujović, Mišo (2003). Crnja i Gora. Kulturni Centar "Sveti Sava". стр. 89. Приступљено 24. 1. 2013. „Манастир Бешка је задужбина Јелене Башић”
- ^ „Митрополиту Амфилохију награда града Крушевца”. Serbian Orthodox Church web site. 20. 7. 2009. Архивирано из оригинала 08. 03. 2022. г. Приступљено 14. 1. 2013. „Митрополија црногорско-приморска је 2002. године обновила манастир Бешку, а свете остатке Јелене Балшић похранила у нови камени ћивот.”
- ^ Nedeljković, Marija Maja D. (2010). „Blagovjerna Jelena Lazareva Balšić, bogoljubna vladarka i pesnikinja”. Beška Monastery web site. Архивирано из оригинала 25. 09. 2013. г. Приступљено 20. 1. 2013. „Како по свом животу и животном подвигу несумњиво припада Сабору Светих богоугодивших душа она је по благослову Митрополита црногорско-приморског Амфилохија 2006. године названа Благовјерна Јелена – Лазарева Балшић.”
- ^ Дабовић, Ђоко (2006). Племе Шестани. Бар: Удружење грађана Шестани. стр. 294.
- ^ Albanci upali u manastir Beška na Skadarskom jezeru i uznemiravali monahinje: Ovo je naše!.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Манастир Бешка - званични сајт Архивирано на сајту Wayback Machine (26. април 2017)
- СЛАВА МАНАСТИРА БЕШКА НА СКАДАРСКОМ ЈЕЗЕРУ 9. април 2012.
- Српско име сачували од затирања („Вечерње новости“, 6. април 2015)
- Бешка – уточиште монахиња, вере и поезије („Политика“, 12. април 2015)
- [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (15. март 2016)
- [2]
