Манастир Светог Илије на Волујици

Манастир Светог Илије на Волујици
Манастир Светог Илије на Волујици
Основни подаци
Јурисдикција	Митрополија црногорско-приморска
Оснивање	13. вијек
Оснивач	Јелена Анжујска
Место	Волујица
Држава	Црна Гора

Манастир Светог Илије на брду Волујици код Бара, припада митрополији црногорско-приморској, Српске православне цркве.

Историја

Цркву је дала изградити српска краљица Јелена Анжујска. Црква је освештана 1932. године од патријарха Гаврила Дожића. Назив брда, на чијем је једном од врхова храм, је у уској етимолошкој вези са именом свеца коме је црква посвећена, Светoм Илијом. Налази се на трећем врху по висини (141. метру надморске висине), на западном дијелу брда, изнад Луке Бар и каменолома.^[1] То је једна од најстаријих цркава у барском крају и деценијама је била препуштена зубу времена. Пријетило јој је потпуно урушавање крова и зидова. Почетком 2014. група радника Луке Бар започела је обнаву цркве Светог Илије на Волујици, а један од њих, Мило Драговић, је рекао да је тоне материјала требало изнијети на врх брда гдје се црква налази. У обнови су учесвовали грађани свих вјероисповијести у том крају. Грађани су помагали, неко новчано, неко у материјалу. То је била друга санација цркве.

Црква је временом страдала од земљотреса, али и од константних минирања у Луци Бар. Била је оронула и само што није пала. Драговић је ступио у контакт прво са Мијом Радоњићем, а затим и са Пешом Петрановићем, да нешто учине и спасу цркву од вандала, скрнављења и падања крова. У цркви се, сваке године обављала литургија на Светог Илију, а тадашњи старјешина храма Светог Јована Владимира, протојереј Ђорђе Кнежевић, је био у току свих активности групе Барана. Договор је био да се црква врати у првобитно стање. Ојачали су зидове, олтар и крст. Највише су, ипак, радили докери Луке Бар, а међу њима је било и католика и муслимана истиче Драговић. Исте године је одржан и донаторски концерт за уређење цркве Светог Илије, а учествовали су КУД Свети Јован Владимир, Јединство, Румија из Бара, Бока из Тивта, Ђурђевданско коло из Подгорице, те барски плесни студио Хабанера и етногрупа Зора.^[2]

Обнова је трајала двије године. Манастирску цркву је освештао бивши митрополит црногорско-приморски Амфилохије, на Илиндан, 2. августа 2015. Тада је и за изузетан допринос на обнови овог, али и других храмова, крстом наградио оца Ђорђа Кнежевића. Грамате-захвалнице добили су Зоран Луковић, Миодраг Радоњић и руска држављанка Маргарита Тацијева, која је са помоћницима живописала храм. Кумови славе су 2015. били Горан Укшановић и Мирослав Милић, а кумство су за идућу 2016. годину преузели Томислав Стевић и Јелена Кнежевић.^[3]

Митрополит Јоаникије је 13. новембра 2021. освештао новосаграђени конак и чесму. Чесму је дао изградити добротвор свете обитељи Драго Милашевић. Данас (2024.) је то женски манастир, са двије руске монахиње и рођене сестре, Јованом и Антусом.^[4]