Минићево

Координате: 43° 41′ 00″ С; 22° 17′ 20″ И / 43.683333° С; 22.288833° И / 43.683333; 22.288833
С Википедије, слободне енциклопедије

Минићево
Зграда Месне заједнице и библиотеке
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЗајечарски
ОпштинаКњажевац
Становништво
 — 2011.828
Географске карактеристике
Координате43° 41′ 00″ С; 22° 17′ 20″ И / 43.683333° С; 22.288833° И / 43.683333; 22.288833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина194 m
Минићево на карти Србије
Минићево
Минићево
Минићево на карти Србије
Остали подаци
Поштански број19340
Позивни број019
Регистарска ознака

Минићево је насеље у Србији у општини Књажевац у Зајечарском округу. Према попису из 2002. било је 828 становника (према попису из 1991. било је 1026 становника).

До јула 1945. године, ова варошица се звала Андрејевац[1], а пре тога се звала Јени Хан, Нови Хан и Краљево Село (1894-1938[2]). Име је добило по народном хероју Милуну Минићу (1906—1942), који је 20. септембра 1942. године погинуо у борби са четницима Косте Пећанца у близини овог места. Средиште Тимочког среза је од 1896, када је Књажевачко окружје подељено на срезове.[3]

До 1965. ово насеље је било седиште Општине Минићево коју су чинила насељена места: Дебелица, Дреновац, Јаковац, Јелашница, Кожељ, Мањинац, Минићево, Ново Корито, Ошљане, Петруша, Радичевац, Шарбановац, Трновац, Витковац (сада у општини Књажевац), Боровац, Мали Извор, Мариновац, Селачка и Врбица (сада у општини Зајечар).

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Минићево живи 674 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 44,3 година (41,8 код мушкараца и 46,5 код жена). У насељу има 271 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,05.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 468
1953. 486
1961. 838
1971. 914
1981. 1.138
1991. 1.026 977
2002. 828 878
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
731 88,28%
Роми
  
81 9,78%
Црногорци
  
2 0,24%
Украјинци
  
1 0,12%
Руси
  
1 0,12%
Македонци
  
1 0,12%
Бугари
  
1 0,12%
непознато
  
5 0,60%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Службени гласник Србије, број 26/45.
  2. ^ "Политика", 31. мај 1938
  3. ^ "Политика", 6. феб. 1935
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]