Муса Ћазим Ћатић
Муса Ћазим Ћатић | |
---|---|
Датум рођења | 4. март 1878. |
Место рођења | Оџак, Османско царство |
Датум смрти | 6. април 1915.37 год.) ( |
Место смрти | Тешањ, Аустроугарска |
Муса Ћазим Ћатић (Оџак, 4. март 1878 — Тешањ, 6. април 1915) био је српски[1] и хрватски[2] пјесник и преводилац муслиманског поријекла.
Биографија
У родном мјесту похађао је мектеб и основну школу. Послије очеве смрти мајка му се преудала у Тешањ, гдје Ћазим учи бријачки занат код очуха и похађа тешањску медресу. Био је даровит ученик и већ у медреси добро научио арапски, турски и персијски језик. Кад је требало да буде регрутован (1898), бјежи у Турску. Ту, у лицеју Султанија, упознаје Османа Ђикића и Авда Карабеговића, али га материјалне неприлике гоне да се врати у Тешањ. Узет је у војску и три године служио у Тузли и Будимпешти.[тражи се извор]
Године 1902, на наговор муфтије Месуда Смаилбеговића, поновно отишао у Цариград и неко вријеме слушао предавања у Мектеби Numunci Terreke, али - незадовољан начином обуке полаже диференцијални испит из општеобразовних предмета и завршио четврти разред гимназије. Уз помоћ Адем-аге Мешића похађао је у Сарајеву шеријатску судачку школу, али га при крају школовања избацују из школе, завршни пети разред полагао је приватно, а дипломски испит тек по посебној дозволи Земаљске владе, уз писмену обавезу да се неће користити дипломом коју му дају.[тражи се извор]
Годину 1909. и 1910. провео је у Загребу као студент права. Ни један испит није положио. Ту се кретао у Матошевом пјесничком кругу и пекао занат: књижевни и боемски. Ипак, прилике су га натјерале да се врати у Тешањ гдје се запослио у банци, одакле је брзо отпуштен због неуредног живота. Ни у Бијељини, гдје је обављао писарске послове у грунтовници није дуго остао; поновно је отишао у Загреб на студије и поново су га прилике отјерале у Тешањ. То је била 1912, ради у тешањској банци, помишља на самоубиство и ствара своје најбоље пјесме. Мухамед Бекир Калајџић га је 1912. одвео у Мостар, повјерио му уредништво Бисера и тјера га на превођења за Муслиманску библиотеку. Током годину и по дана превео је и написао 12 књига, али долази рат, мобилизација, служба у Тузли и Еркену у Мађарској, пијанчење, туберкулоза, отпуштање из војске и смрт у ратно прољеће 1915. (Према Абдурахману Наметку. 1968). Босанска вила је објављивала његове пјесме.[3]
Гимназија у Тешњу носи назив „Муса Ћазим Ћатић.“
На његовом мезару (гробу) у Тешњу стоји исклесано:
„ | Овдје лежи пјесник одличнога дара,
који није тражио части ни шићара, већ боемски живио и чувенствено пјево, док га смрт не допрати до овог мезара. |
” |
Дела
- Пјесме од године 1900.-1908. (1914)
- Изворна поезија и Изворна и преведена проза (1962, као Сабрана дијела)
Референце
- ^ Историјски лексикон, Владимир Ћоровић, Српска књижевна задруга, Београд (2006), pp. 111
- ^ „Ćatić, Musa Ćazim | Proleksis enciklopedija”. proleksis.lzmk.hr. Приступљено 2021-11-16.
- ^ Босанска вила. Сарајево. 1899.[мртва веза]