Обрад Стевановић

С Википедије, слободне енциклопедије
Обрад Стевановић
Лични подаци
Датум рођења(1953{{month}}{{{day}}})1953.(70/71 год.)
Место рођењаБреково код Ариља, ФНРЈ
ОбразовањеВојна академија у Београду
Факултет безбедности Универзитета у Београду
Војна каријера
Служба1973 - 2001
Војска Полиција Србије
Чингенерал-потпуковник МУП-а
ЈединицаПосебне јединице полиције

Одликовања

Обрад Стевановић (Бреково, 1953) је пензионисани генерал-потпуковник полиције Србије и редовни професор на Криминалистичко-полицијском универзитету.

Биографија[уреди | уреди извор]

Обрад Стевановић је рођен 1953. године у селу Бреково код Ариља, где је 1969. године завршио основну школу. Средњу школу унутрашњих послова у Сремској Каменици је завршио 1973. године и ту је до 1979. године радио као наставник и командир наставног вода. На Војној академији копнене војске у Београду је завршио студије 1977. године. Магистрирао је на Факултету одбране и заштите у Београду 1999. године, а докторирао је 2008. године на Факултету безбедности Универзитета у Београду са дисертацијом "Посебности албанског тероризма на Косову и Метохији".[1]

Од 1979. године је радио у Министарству унутрашњих послова Републике Србије, где је прошао сва звања од самосталног инспектора до генерал-потпуковника.

Од 1997. године је био предавач на Полицијској академији и то је остао кроз све њене организационе моделе. У звање ванредног професора је изабран 2012. године. Тренутно је редовни професор на Криминалистичко-полицијском универзитету.

Током рата у Хрватској, Босни и Херцеговини и на Косову и Метохији, командовао је Посебним јединицама полиције (ПЈП) Ресора јавне безбедности. Један је од тројице потписника војно-техничког споразума у Куманову 1999. године, којим је окончана НАТО агресија на СР Југославију.[2]

Једно време је био помоћник и саветник министра унутрашњих послова.

Сведочио је пред Хашким трибуналом као сведок одбране у процесу против Јовице Станишића и Франка Симатовића.[3]

Одликовања[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]