Обрад Стевановић
| Обрад Стевановић | |
|---|---|
 Генерал Обрад Стевановић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1953. |
| Место рођења | Бреково код Ариља, ФНРЈ |
| Датум смрти | 8. април 2025. (71/72 год.) |
| Образовање | Војна академија у Београду Факултет безбедности Универзитета у Београду |
| Војна каријера | |
| Служба |
|
| Војска | Полиција Србије  |
| Чин | генерал-потпуковник МУП-а |
| Јединица | Посебне јединице полиције |
| Одликовања | 
  |
Обрад Стевановић (Бреково, 1953 — 8. април 2025)[1] био је генерал-потпуковник полиције Србије и редовни професор на Криминалистичко-полицијском универзитету.
Биографија
[уреди | уреди извор]Обрад Стевановић је рођен 1953. године у селу Бреково код Ариља, где је 1969. године завршио основну школу. Средњу школу унутрашњих послова у Сремској Каменици је завршио 1973. године и ту је до 1979. године радио као наставник и командир наставног вода. На Војној академији копнене војске у Београду је завршио студије 1977. године. Магистрирао је на Факултету одбране и заштите у Београду 1999. године, а докторирао је 2008. године на Факултету безбедности Универзитета у Београду са дисертацијом "Посебности албанског тероризма на Косову и Метохији".[2]
Од 1979. године је радио у Министарству унутрашњих послова Републике Србије, где је прошао сва звања од самосталног инспектора до генерал-потпуковника.
Од 1997. године је био предавач на Полицијској академији и то је остао кроз све њене организационе моделе. У звање ванредног професора је изабран 2012. године. Тренутно је редовни професор на Криминалистичко-полицијском универзитету.
Током рата у Хрватској, Босни и Херцеговини и на Косову и Метохији, командовао је Посебним јединицама полиције (ПЈП) Ресора јавне безбедности. Један је од тројице потписника војно-техничког споразума у Куманову 1999. године, којим је окончана НАТО агресија на СР Југославију.[3]
Једно време је био помоћник и саветник министра унутрашњих послова.
Сведочио је пред Хашким трибуналом као сведок одбране у процесу против Јовице Станишића и Франка Симатовића.[4]
Одликовања
[уреди | уреди извор]
Медаља заслуга за народ
Орден рада са златним венцем
Орден југословенске заставе
.png){kind=small}
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Преминуо генерал полиције у пензији Обрад Стевановић”. РТС (на језику: српски). Приступљено 2025-04-08.
- ^ „Проф. др Обрад Станојевић”. Криминалистичко-полицијски универзитет.
- ^ „Зашто сам потписао Кумановски споразум”. Политика. 27. март 2019.
- ^ „Генерал Стевановић на суђењу Станишићу и Симатовићу сведочио о „црвеним береткама””. Политика. 23. септембар 2020.
