Пређи на садржај

Падеј

Координате: 45° 49′ 27″ С; 20° 09′ 42″ И / 45.82425° С; 20.16158° И / 45.82425; 20.16158
С Википедије, слободне енциклопедије
Падеј
Православна Црква
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округСевернобанатски
ОпштинаЧока
Становништво
 — 2011.Пад 2.376
 — густина30/km2
Географске карактеристике
Координате45° 49′ 27″ С; 20° 09′ 42″ И / 45.82425° С; 20.16158° И / 45.82425; 20.16158
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина82 m
Површина78,3 km2
Падеј на карти Србије
Падеј
Падеј
Падеј на карти Србије
Остали подаци
Поштански број23325
Позивни број0230
Регистарска ознакаKI

Падеј (мађ. Padé) је насеље у општини Чока, у Севернобанатском округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 2376 становника.

Прошлост

[уреди | уреди извор]

Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место "Паде" припада Тамишком округу, Чанадског дистрикта. Становништво је било српско.[1] Пописани су 1797. године два православна свештеника Поповића. Парох стари поп Василије (рукоп. 1746) имао је помоћника капелана, младог попу Лазара (1795).[2]

Током 19. века у Падеју је имао посед спахија ("земљедржац") Георгије "от Диван".[3] Племић Георг је био добротвор велике српске гимназије у Новом Саду.[4] Финансирао је Господар Георгије 1837. године књижицу (хвалоспев цару аустријском) санадског пароха Тимотеја Илића.

И данас у Падеју постоји његова кућа, у којој сад смештена месна канцеларија.

Овде се налази Летњиковац Шулхо Вебера.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Падеј живи 2304 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 41,9 година (40,0 код мушкараца и 43,7 код жена). У насељу има 1128 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,55.

Ово насеље је углавном насељено Мађарима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Католичка Црква
График промене броја становника током 20. века
Демографија[5]
Година Становника
1948. 4.494
1953. 4.610
1961. 4.545
1971. 3.993
1981. 3.465
1991. 3.190 3.158
2002. 2.882 2.910
Етнички састав према попису из 2002.[6]
Мађари
  
1.920 66,62%
Срби
  
712 24,70%
Роми
  
119 4,12%
Југословени
  
48 1,66%
Хрвати
  
4 0,13%
Македонци
  
4 0,13%
Бошњаци
  
3 0,10%
Црногорци
  
2 0,06%
Словенци
  
1 0,03%
Русини
  
1 0,03%
Муслимани
  
1 0,03%
непознато
  
4 0,13%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  2. ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 9/2017.
  3. ^ Тимотеј Илић: "Касандра", књига прва, Нови Сад 1840.
  4. ^ Јован Поповић: "Србска граматика или писменица", Нови Сад 1843.
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]