Санкт Пелтен

Санкт Пелтен Sankt Pölten
Поглед на град
Застава
Административни подаци
Држава	Аустрија
Савезна држава	Доња Аустрија
Становништво
Становништво	‍
— 2006.	51.068
— густина	470,76 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	48° 12′ 04″ С; 15° 37′ 13″ И
Временска зона	UTC+1, лети UTC+2
Апс. висина	267 m
Површина	108,48 km2
Санкт Пелтен Санкт Пелтен на карти Аустрије
Остали подаци
Градоначелник	Матијас Стадлер
Веб-сајт
www.st-poelten.gv.at

Санкт Пелтен (нем. Sankt Pölten) је важан град у Аустрији, смештен у средишњем делу државе. Санкт Пелтен је управно, привредно и културно средиште покрајине Доње Аустрије, где чини засебан градски округ.

Порекло назива

Назив Санкт Пелтен води порекло од имена светитеља, св. Иполита. Постепеном променом овог имена дошло се до данашњег назива града.

Природне одлике

Санкт Пелтен се налази у средишњем делу Аустрије. Престоница Беч удаљена је око 65 км источно од града.

Рељеф: Санкт Пелтен се сместио у северној подгорини Алпа, на реци Трејсен. Река Дунав протиче 30 км северно.

Клима: Клима у граду је умерено континетална са малим утицајем планинске климе због близине Алпа.

Воде: Кроз град протиче река Трејсен, која на овом месту излази из алпских долина и улази у Подунавску низину.

Историја

Већ у неолиту настају прва насеља на месту данашњег Санкт Пелтена. У римско доба постоји град Аелија Кетијум (лат. Aelia Cetium) који се броји у главна насеља римске провинције Норик. Са пропадањем римског царства и Аелија Кетијум губи своје значење и даље се не налази у писаним изворима. Тек 799. године помиње се насеље Трајсма.

Око 771. године основан је бенедиктински манастир посвећен Светом Иполиту, по којим је касније и насеље добило име. 1050. године насеље добија право трговишта, око 1159. године и право града. У 13. веку град се шири и добија бедеме. Угарски краљ Матија Корвин заузима град који му служи као једно од главних упоришта за своју кратку владавину над Аустријом. Након што су Хабзбурговци обновили своју владавину у Аустрији, Санкт Пелтену се ново дају градска права при чему добија веће повластице.

У доба ратова са Османлијама градски бедеми Санкт Пелтена успешно одбијају турске нападе 1529. године и 1683. године. После 1560. године, са реформацијом, главни део становника постаје протестантске вероисповести. После 1573. године следи противреформација и римокатоличка обнова завршена је око 1623. године. У 17. и 18. веку град доживљава барокни процват и добија свој историјски изглед. Наполеон заузима 1805. године. Санкт Пелтен и француски војници остају у граду следеће три године.

Са градњом западне железнице (Westbahn) 1858. године. Санкт Пелтен полако се развијао у индустријски град. После 1903. године настају прва велика предузећа. Град постаје већи и 1922. године постаје тзв. статутарни град, тј. са засебним градским правом. У Другом светском рату скоро половина града била је уништена. Обнова града завршена је 1955. г. 1972. године Санкт Пелтен је прешао границу од 50.000 становника.

Санкт Пелтен као главни град Доње Аустрије

Градска катедрала

Првобитну Аустрију у раном средњем веку чиниле су покрајине Доња и Горња Аустрија. Како су Хабзбурговци ширили своју власт, стара Аустрија дели се у 15. веку у две покрајине, у доба монархије крунска војводства. Док је Горња Аустрија још од самог почетка у Линцу имала свој главни град, Доња Аустрија имала је свој административни центар даље у Бечу. Тиме је Беч за време аустријске монархије био једнако главни град царства и Доње Аустрије. После пада монархије, у Републици Аустрији, одлучено је 1922. године да Доња Аустрија и Беч постану засебне покрајине. У Бечу је остало управно седиште покрајине Доње Аустрије, па је Беч је био главни град државе и засебна покрајина и главни град околне покрајине.

1986. године покрајинска влада Доње Аустрије донела је одлуку да успостави главни град на подручју своје покрајине. Организован је референдум за будући главни град и за избор су се такмичили већи градови градови покрајине: Кремс, Баден, Тулн, Винер Нојштат и Санкт Пелтен. Са 45% Санкт Пелтен је добио највише гласова и тако постао нови главни град Доње Аустрије. Исељивање свих управних установа из Беча завршено је 1997. г.

Становништво

Демографија

1981.	1991.	2001.	2011.
50.419	50.026	49.121	51.955

По процени из 2016. у граду је живело 54213 становника. Пре једног века град је имао 20.000 становника. У првој половини 20. века град је брзо растао тако да је до 70их година досегао данашњу цифру. Последњих деценија град демографски стагнира, али су се током овог времена развила предграђа.

Градске знаменитости

Санкт Пелтен је данас најпознатији као седиште покрајинске управе и њених установа. Град има и развијене образовне установе - Унивезитет примењених наука и Универзитет дизајна.

Галерија

• 
  Градска већница
• 
  Седиште покрајинске управе
• 
  Торањ Klangturm, нови симбол града
• 
  Детаљ из градског језгра

Партнерски градови

• Брно
• Клиши
• Хајденхајм на Бренцу
• Курашики
• Вухан
• Аксарај
• Алтуна
• Столни Београд

Спољашње везе

• Званични веб-сајт
• тридимензионални план унутрашњег града