Светско првенство у атлетици на отвореном 2013 — штафета 4 × 100 метара за мушкарце

С Википедије, слободне енциклопедије
Official Video

Трка штафета 4 х 100 м у мушкој конкуренцији на Светском првенству у атлетици 2013. у Москви одржана је 18. августа на стадиону Лужники.

Освајачи медаља[уреди | уреди извор]

 Јамајка
Неста Картер,
Кемар Бејли Кол,
Никел Ашмид,
Јусејн Болт
 САД
Чарлс Силмон,
Мајк Роџерс,
Раким Салам,
Џастин Гатлин
 Канада
Гавин Смели,
Арон Браун,
Донте Ричардс-Квок,
Џастин Ворнер

Рекорди пре почетка Светског првенства 2013.[уреди | уреди извор]

10. август 2013.[1]

Светски рекорд  Јамајка
Неста Картер, Мајкл Фрејтер,
Јохан Блејк, Јусејн Болт
36,84 Лондон, Уједињено Краљевство (ЛОИ) 11. август 2012.
Рекорд светског првенства  Јамајка
Неста Картер, Мајкл Фрејтер
Јохан Блејк, Јусејн Болт
37,04 Тегу, Јужна Кореја 4. септембар 2011.
Најбољи резултат сезоне  САД (црвени)
Чарлс Силмон, Мајк Роџерс,
Раким Салам, Џастин Гатлин
37,58 Монако, 19. јул 2013.
Афрички рекорд  Нигерија
Осмонд Езинва, Олападе Аденикен,
Франсис Обиквелу, Дејвидсон Езинва
37,94 Атина, Грчка 9. август 1997.
Азијски рекорд  Јапан
Нобухару Асахара, Шинџи Такахира,
Шинго Суецугу, Наоки Цукахара
38,03 Осака, Јапан 1. септембар 2007.
Северноамерички рекорд  Јамајка
Неста Картер, Мајкл Фрејтер,
Јохан Блејк, Јусејн Болт
36,84 Лондон, Уједињено Краљевство (ЛОИ) 11. август 2012.
Јужноамерички рекорд  Бразил
Винсент де Лима, Едсон Рибеиро,
Андре да Силва, Клодинеи да Силва
37,90 Сиднеј, Аустралија 30. септембар 2000.
Европски рекорд  Уједињено Краљевство
Џејсон Гарднер, Дарен Кембел,
Марлон Девониш, Двејн Чемберс
37,73 Севиља, Шпанија 29. август 1999.
Океанијски рекорд  Аустралија
Ентони Алози, Ајзек Нтиамоа
Ендру Макабе, Џошуа Рос
38,17 Лондон, Уједињено Краљевство (ЛОИ) 10. август 2012.

Критеријум квалификација[уреди | уреди извор]

Квалификациона норма за учешће на првенству је резултат испод 39,20 у периоду од 1. јануара 2012. до 29. јула 2013.

Ово је ранг листа репрезентације које су испуниле норму у 2013[2]
  1. 37,58 САД « црвени » Монако 19. јул
  2. 37,75 Јамајка АК Лавови, Лондон 27. јул
  3. 38,33 Канада, Лондон 26. јул
  4. 38,39 Уједињено Краљевство, Гејтсхед 22. јун
  5. 38,41[3] Русија, Регензбург 8. јун
  6. 38,45 Француска, Лондон 27. јул
  7. 38,56 Украјина, Казањ 12. јун,
  8. 38,71 Пољска, Гејтсхед 22. јун
  9. 38,71 Аустралија, Лондон 26. јул
  10. 38,77 Бахаме, Морелија 6. јул
  11. 38,87 Шпанија (мл.), Тампере 14. јул
  12. 38,90 Јапан, Токио 28. јул
  13. 38,94 Хонгконг, Пуна 6. јул
  14. 39,03 Тринидад и Тобаго, Морелија 6. јул
  15. 39,05 Италија (мл.), Гејтсхед 22. јун
  16. 39,14 Холандија, Даблин
  17. 39,15 Јужна Кореја, Пуна 6. јул
  18. 39,17 Кина, Пуна 6. јул
  19. 39,18 Барбадос, Морелија 6. јул
Репрезентације које су испуниле норму у 2012.
  1.  Русија
  2.  Свети Крисрофер и Невис
  3.  Кинески Тајпеј
  4.  Венецуела

На првенству су учествовале све 23 квалификоване репрезентације са 131 атлетичарем.

Квалификационе норме[уреди | уреди извор]

А норма Б норма
39,20

Сатница[уреди | уреди извор]

Датум Време Ниво
18. август 2013. 16:50 Квалификације
18. август 2013. 18:40 Финале

Сва времена су по локалном времену (UTC+4)

Резултати[уреди | уреди извор]

Квалификације[уреди | уреди извор]

За 8 места у финалу кавалификовале су се по две првопласиране штафете из све три полуфуналне групе (КВ) и две штафете по постигнутом резултату (кв).[4],[5]

Поз. Група Стаза Штафета Атлетичари Време Белешка
1 2 4 Сједињене Америчке Државе САД Чарлс Силмон, Мајк Роџерс, Раким Салам, Џастин Гатлин 38,06 КВ
2 1 2 Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство Ричард Килти, Хари Ејкинс-Арити, Џејмс Елингтон, Двејн Чемберс 38,12 КВ, НРС
3 3 7 Њемачка Немачка Лукас Јакупчик, Sven Knipphals, Јулијан Рос, Мартин Келер 38,13 КВ, НРС
4 1 3 Јамајка Јамајка Неста Картер, Кемар Бејли Кол, Ворен Вир, Oshane Bailey 38,17 КВ
5 2 2 Јапан Јапан Yoshihide Kiryu, Кеџи Фуџимицу, Кеј Такасе, Shōta Iizuka 38,23 КВ, НРС
6 3 9 Канада Канада Гејвин Смели, Арон Браун, Донте Ричардс-Квок, Џастин Ворнер 38,29 КВ, НРС
7 1 7 Тринидад и Тобаго Тринидад и Тобаго Jamol James, Кестон Бледмен, Рондел Сориљо, Ричард Томпсон 38,38 кв, НРС
8 3 2 Холандија Холандија Брајан Маријано, Чуранди Мартина, Liemarvin Bonevacia, Hensley Paulina 38,41 кв, НРС
9 1 6 Шпанија Шпанија Едуард Вилес, Серхио Руиз, Бруно Ортелано, Анхел Давид Родригез 38,46 НР
10 3 5 Италија Италија Микаел Туми, Матео Галван, Дијего Марани, Delmas Obou 38,49 НРС
11 1 9 Пољска Пољска Роберт Кубачик, Grzegorz Zimniewicz, Карол Залевски, Камил Крињски 38,51 НРС
12 2 3 Украјина Украјина Руслан Перестјук, Сергеј Смелик, Игор Бодров, Виталиј Корж 38,57
13 3 8 Сент Китс и Невис Сент Китс и Невис Lestrod Roland, Џејсон Роџерс, Антоан Адамс, Allistar Clarke 38,58 НРС
14 3 4 Бахаме Бахаме Адријан Грифит, Ворен Фрејзер, Jamial Rolle, Чавез Харт 38,70 НР
15 2 8 Барбадос Барбадос Ендру Хајндс, Леви Кадоган, Шејн Бретвајт, Рамон Гитенс 38,94 НР
16 2 7 Кина Кина Guo Fan, Liang Jiahong, Su Bingtian, Џанг Пјеменг 38,95 НРС
17 2 6 Француска Француска Емануел Бирон, Мишел-Меба Зезе, Арно Реми, Жими Вико 38,97
18 1 8 Јужна Кореја Јужна Кореја Oh Kyong-Soo, Cho Kyu-Won, Yoo Min-Woo, Kim Kuk-Young 39,00 НР
19 1 4 Русија Русија Aleksandr Khyutte, Konstantin Petryashov, Роман Смирнов, Александар Бреднев 39,01 НРС
20 2 5 Хонгконг Хонгконг Tang Yik Chun, Lai Chun Ho, Ng Ka Fung, Tsui Chi Ho 39,10
21 1 5 Венецуела Венецуела Jermaine Chirinos, Дијего Ривас, Алваро Луис Касијани, Алберто Браво 39,14 НРС
22 3 6 Кинески Тајпеј Кинески Тајпеј Ванг Вен-танг, Љу Јуен-кај, Пан По-ји, Луо Јен-јао 39,72
3 3 Аустралија Аустралија Tim Leathart, Џош Рос, Andrew McCabe, Џерод Гедес НЗ

Финале[уреди | уреди извор]

Финале је стартовало у 18:40.[6],[7]

Пласман Стаза Штафета Атлетичари Време Белешке
5 Јамајка Јамајка Неста Картер, Кемар Бејли Кол, Никел Ашмид, Јусејн Болт 37,36 СРС
4 Сједињене Америчке Државе САД Чарлс Силмон, Мајк Роџерс, Раким Салам, Џастин Гатлин 37,66
7 Канада Канада Гејвин Смели, Арон Браун, Донте Ричардс-Квок, Џастин Ворнер 37,92 НРС
4 3 Њемачка Немачка Лукас Јакупчик, Sven Knipphals, Јулијан Рос, Мартин Келер 38,04 НРС
5 2 Холандија Холандија Брајан Маријано, Чуранди Мартина, Liemarvin Bonevacia, Hensley Paulina 38,37 НРС
6 8 Јапан Јапан Yoshihide Kiryu, Кеџи Фуџимицу, Кеј Такасе, Shōta Iizuka 38,39
7 1 Тринидад и Тобаго Тринидад и Тобаго Ayodele Taffe, Кестон Бледмен, Рондел Сориљо, Ричард Томпсон 38,57
6 Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство Адам Џемили, Хари Ејкинс-Арити, Џејмс Елингтон, Двејн Чемберс ДИСК. чл. 170.7

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]