Пређи на садржај

Светско првенство у атлетици на отвореном 2013 — 400 метара препоне за мушкарце

С Википедије, слободне енциклопедије
Главни чланак: Светско првенство у атлетици на отвореном 2013.
Official Video

Такмичење у трчању на 400 м препоне у мушкој конкуренцији на Светском првенству у атлетици 2013. у Москви одржана је 12., 13. и 15. августа на стадиону Лужники.

Титулу светског првака из Тегуа 2011. бранио је Британац Дејвид Грин.

Земље учеснице

[уреди | уреди извор]

Учествовала су 37 атлетичара из 24 земље.

  1. Алжир Алжир 1
  2. Аустралија Аустралија 1
  3. Бахаме Бахаме 1
  4. Бразил Бразил 1
  5. Куба Куба 1
  6. Комори Комори 1
  7. Доминиканска Република Доминиканска Република 1
  8. Естонија Естонија 1
  9. Француска Француска 2
  10. Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 3
  11. Њемачка Немачка 1
  12. Јамајка Јамајка 3
  13. Јапан Јапан 3
  14. Луксембург Луксембург 1
  15. Филипини Филипини 1
  16. Папуа Нова Гвинеја Папуа Нова Гвинеја 1
  17. Порторико Порторико 2
  18. Јужноафричка Република Јужноафричка Република 3
  19. Русија Русија 2
  20. Сенегал Сенегал 1
  21. Србија Србија 1
  22. Тринидад и Тобаго Тринидад и Тобаго 1
  23. Уругвај Уругвај 1
  24. Сједињене Америчке Државе САД 3

Освајачи медаља

[уреди | уреди извор]
Светски првак 2013. Џехју Гордон
Џехју Гордон
 Тринидад и Тобаго 		Мајкл Тинсли
 САД 		Емир Бекрић
 Србија

Рекорди

[уреди | уреди извор]

Рекорди пре почетка Светског првенства 2013.

[уреди | уреди извор]

10. август 2013.[1].

Светски рекорд Кевин Јанг,  САД 46,78 Барселона, Шпанија 6. август 1992.
Рекорд светских првенстава Кевин Јанг,  САД 47,18 Штутгарт, Немачка 19. август 1993.
Најбољи резултат сезоне Мајкл Тинсли,  САД 47,96 Де Мојн, САД 22. јун 2013.
Афрички рекорд Самјуел Матете,  Замбија 47,10 Цирих, Швајцарска 7. август 1991.
Азијски рекорд Хаџи Суан ел Сомаили,  Саудијска Арабија 47,53 Сиднеј, Аустралија 27. септембар 2000.
Северноамерички рекорд Кевин Јанг,  САД 46,78 Барселона, Шпанија 6. август 1992.
Јужноамерички рекорд Бајано Камани,  Панама 47,84 Хелсинки, Финска 7. август 2005.
Европски рекорд Стефан Дијагана,  Француска 47,37 Лозана, Швајцарска 5. јул 1995.
Океанијски рекорд Рохан Робинсон,  Аустралија 48,28 Атланта, САД 31. јул 1996.

Нови рекорди после завршетка Светског првенства 2013.

[уреди | уреди извор]
Најбољи резултат сезоне Џехју Гордон,  Тринидад и Тобаго 47,69 Москва, Русија 15. август 2013.

Најбољи резултати у 2013. години

[уреди | уреди извор]

Десет најбржих атлетичара 2013. године на 400 метара, пре почетка светског првенства (10. августа 2013) заузимало је следећи пласман.[2]

1. Мајкл Тинсли  САД 47,96 22. јун
2. Џехју Гордон  Тринидад и Тобаго 48,00 19. јул
3. Џони Дач  САД 48,02 18. мај
4. Керон Клемент  САД 48,06 22. јун
5. Бершон Џексон  САД 48,09 22. јун
6. Хавијер Кулсон  Порторико 48,14 4. јул
7. Омар Сиснерос  Куба 48,44 27. јул
8. Џастин Гејмон  САД 48,46 27. јул
9. Мамаду Касе Ан  Сенегал 48,50 19. јул
10. Реџиналд Вајт  САД 48,58 7. јун
10. Феликс Санчез  Доминиканска Република 48,58 4. јул
13. Емир Бекрић  Србија 48,76 13. јул

Такмичари чија су имена подебљана учествују на СП 2013.

Квалификационе норме

[уреди | уреди извор]
А норма Б норма
49,40 49,60

Сатница

[уреди | уреди извор]
Датум Време Коло
12. август 2013 11:05 Квалификације
13. август 2013 19:40 Полуфинале
15. август 2013 21:00 Финале

Сва времена су по локалном времену (UTC+4)

Резултати

[уреди | уреди извор]
Легенда: КВ Квалификовани по пласману кв Квалификовани по резултату НР Национални рекорд ЛР Лични рекорд ЛРС Лични рекорд сезоне

Квалификације

[уреди | уреди извор]

У квалификацијама 37 такмичара било је подељено у 5 група, а у полуфинале су се пласирала по четири првопласирана из сваке групе (КВ) и четири према постигнутом резултату (кв).[3],[4].

Позиција Група Стаза Име Земља Време Напомена
1 1 3 Мајкл Тинсли Сједињене Америчке Државе САД 49,07 КВ
2 1 8 Емир Бекрић Србија Србија 49,16 КВ
3 3 7 Феликс Санчез Доминиканска Република Доминиканска Република 49,20 КВ
4 1 7 Тимофеј Чаљи Русија Русија 49,33 КВ
5 4 6 Мамаду Касе Ан Сенегал Сенегал 49,33 КВ
6 3 2 Керон Клемент Сједињене Америчке Државе САД 49,43 КВ
7 4 3 Лефорд Грин Јамајка Јамајка 49,45 КВ
8 5 5 Џехју Гордон Тринидад и Тобаго Тринидад и Тобаго 49,52 КВ
9 5 7 Иса Филипс Јамајка Јамајка 49,57 КВ
10 3 6 Ансерт Вајт Јамајка Јамајка 49,63 КВ
10 5 8 Расмус Меги Естонија Естонија 49,63 КВ
12 1 4 Корнел Фредерикс Јужноафричка Република Јужноафричка Република 49,66 КВ
12 1 6 Себастијан Роџер Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 49,66 кв
14 4 8 Бершон Џексон Сједињене Америчке Државе САД 49,76 КВ
15 5 6 Ерик Алехандро Порторико Порторико 49,79 КВ
16 5 4 Дејвид Грин Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 49,79 кв
17 1 5 Тристан Томас Аустралија Аустралија 49,80 кв
18 3 3 Рис Вилијамс Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 49,85 КВ
19 2 6 Омар Сиснерос Куба Куба 49,87 КВ
20 2 4 Хавијер Кулсон Порторико Порторико 49,91 КВ
21 2 2 Такајуки Ташимото Јапан Јапан 49,96 КВ
22 5 3 Махау Сугимати Бразил Бразил 50,00 кв
23 2 5 Микаел Франсоа Француска Француска 50,02 КВ
23 3 5 Денис Кудрјавцев Русија Русија 50,02
25 2 8 Луис Јакоб ван Зил Јужноафричка Република Јужноафричка Република 50,05
26 1 2 Јоан Десимус Француска Француска 50,21
27 4 1 Џефри Гибсон Бахаме Бахаме 50,25 КВ
28 3 4 Андрес Силва Уругвај Уругвај 50,48 ЛРС
29 4 5 Јасухиро Фуеки Јапан Јапан 50,66
30 2 7 Милуд Рахмани Алжир Алжир 50,79
31 3 8 ПЦ Бенеке Јужноафричка Република Јужноафричка Република 51,14
32 5 2 Такатоши Абе Јапан Јапан 51,41
33 4 4 Мовен Боино Папуа Нова Гвинеја Папуа Нова Гвинеја 51,49 ЛРС
34 4 7 Ерик Креј Филипини Филипини 52,45
35 2 3 Маулида Даруече Комори Комори 53,28
2 1 Жак Фриш Луксембург Луксембург НЗ
4 2 Силвио Ширмајстер Њемачка Немачка НС

Полуфинале

[уреди | уреди извор]

У финале су се квалификовала по два првопласирана из три полуфиналне групе (КВ) и два према постигнутом резултату (кв).[5],[6].

Позиција Група Стаза Име Земља Време Напомена
1 3 5 Омар Сиснерос Куба Куба 47,93 КВ,СРС
2 3 4 Фелкс Санчез Доминиканска Република Доминиканска Република 48,10 КВ, ЛРС
2 1 6 Џехју Гордон Тринидад и Тобаго Тринидад и Тобаго 48,10 КВ
4 3 6 Керон Клемент Сједињене Америчке Државе САД 48,21 кв
5 2 4 Мајкл Тинсли Сједињене Америчке Државе САД 48,31 КВ
6 2 5 Емир Бекрић Србија Србија 48,36 КВ, НР, ЕРС
7 1 4 Хавијер Кулсон Порторико Порторико 48,42 КВ
8 1 5 Мамаду Касе Ан Сенегал Сенегал 48,69 кв
9 1 7 Корнел Фредерикс Јужноафричка Република Јужноафричка Република 48,85
10 2 3 Лефорд Грин Јамајка Јамајка 48,88 ЛРС
11 3 3 Ансерт Вајт Јамајка Јамајка 49,17 ЛР
12 3 2 Дејвид Грин. Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 49,25
13 1 3 Иса Филипс Јамајка Јамајка 49,28 ЛРС
14 2 8 Рис Вилијамс Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 49,29
15 1 2 Себастијан Роџер Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 49,32
16 3 8 Расмус Меги Естонија Естонија 49,42
17 3 7 Ерик Алехандро Порторико Порторико 49,44 ЛРС
18 1 1 Тристан Томас Аустралија Аустралија 49,91
19 2 6 Тимофеј Чали Русија Русија 50,06
20 2 1 Махау Сугимати Бразил Бразил 50,27
21 3 1 Џефри Гибсон Бахаме Бахаме 50,51
22 2 2 Микаел Франсоа Француска Француска 50,58
2 7 Такајуки Кишимото Јапан Јапан ДИСК. чл. 168.7(а)
1 8 Бершон Џексон Сједињене Америчке Државе САД НЗ

Финале

[уреди | уреди извор]

[7]

Пласман Стаза Атлетичар Држава Време Белешке
6 Џехју Гордон Тринидад и Тобаго Тринидад и Тобаго 47,69 НР, СРС
3 Мајкл Тинсли Сједињене Америчке Државе САД 47,70 ЛР
8 Емир Бекрић Србија Србија 48,05 НР, ЕРС
4. 5 Омар Сиснерос Куба Куба 48,12
5. 4 Феликс Санчез Доминиканска Република Доминиканска Република 48,22
6. 7 Хавијер Кулсон Порторико Порторико 48,38
7. 2 Мамаду Кас Ан Сенегал Сенегал 48,68
8. 1 Керон Клемент Сједињене Америчке Државе САД 49,08

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Рекорди трке на 400 м са препонама за мушкарце на сајту ИААФ Преузето 10.08.2013
  2. ^ Светска ранг листа трчака на 400 метара 2013. сајт ИААФ Преузето 10.08.2013
  3. ^ Резултати квалификација по групама на сајту ИААФ Преузето 06. 09. 2013
  4. ^ Збирни резултати квалификација на сајту ИААФ Преузето 06. 09. 2013
  5. ^ Резултати полуфинала по групама на сајту ИААФ Преузето 06.09.2013
  6. ^ Збирни резултати полуфинала на сајту ИААФ Преузето 06.09.2013
  7. ^ Резултати финалне трке на 400 м препоне на сајту ИААФ Прибављено 20.08.2013.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Светско_првенство_у_атлетици_на_отвореном_2013_—_400_метара_препоне_за_мушкарце&oldid=30000890”