Стефан Бирчевић

С Википедије, слободне енциклопедије
Стефан Бирчевић
Лични подаци
Пуно име Стефан Бирчевић
Датум рођења (1989-12-13)13. децембар 1989.(34 год.)
Место рођења Лазаревац, СФРЈ
Држављанство Србија
Висина 2,10 m
Информације о каријери
НБА драфт 2011. / није изабран
Про каријера 2007—
Позиција крилни центар
Сениорска каријера
Године Клуб
2007—2011
2011—2014
2014—2016
2016—2017
2017—2018
2018
2018—2019
2019—2020
2021
2021—2023
2023
2023—
Металац
Раднички Крагујевац
Естудијантес
Партизан
Истанбул ББ
Банвит
Телеком баскетс Бон
Партизан
Бурсаспор
У Клуж-Напока
Мителдојчер
Лијеткабелис

Стефан Бирчевић (Лазаревац, 13. децембар 1989) српски је кошаркаш. Игра на позицији крилног центра, а тренутно наступа за Лијеткабелис.

Каријера[уреди | уреди извор]

Металац и Раднички[уреди | уреди извор]

Кошарку је почео да тренира у родном Лазаревцу да би касније прешао у екипу ваљевског Металца где је и дебитовао у сениорској кошарци.

Године 2011. прешао је у крагујевачки Раднички и у њему се задржао укупно три сезоне, имајући значајну улогу у највећим успесима тог клуба - учешћу на фајнал-фору Јадранске лиге 2012/13. и у Еврокупу 2013/14. У Еврокупу је одиграо 10 утакмица и просечно бележио 13,1 поен, 4,6 скока и 0,5 асистенције.[1]

Естудијантес[уреди | уреди извор]

У августу 2014. прешао је у шпански Естудијантес.[2] У првој сезони у АЦБ лиги је бележио просечно 5,4 поена и 2,8 скока на 27 одигране утакмице.[3] У августу 2015. је продужио уговор са Естудијантесом на још једну сезону.[4]

Партизан[уреди | уреди извор]

Дана 13. јуна 2016. Бирчевић је потписао двогодишњи уговор са Партизаном.[5][6] Дана 19. октобра 2016. Бирчевић је донео победу Партизану (64:65) против Лудвигсбурга кошем у последњој секунди у првој утакмици кошаркашке Лиге шампиона.[7] Бирчевић је проглашен за најкориснијег играча 23. кола Јадранске лиге. Постигао је 26 поена, шест скокова, три украдене лопте, две блокаде и једну асистенцију за 35 минута на терену, односно за укупно 33 индексна поена, у победи 87:86 над Задром.[8] У фебруару је проглашен за најкориснијег играча месеца Јадранске лиге.[9]

Бирчевић је као играч Партизана у сезони 2016/17. у АБА лиги имао просек од 11,2 поена и 6,2 скока за 27 минута на терену, у Суперлиги је просечно бележио 14,1 поена, 4,6 скокова за 28 минута у игри док се у ФИБА Лиги шампиона „представио“ са 12,1 поен, 6,2 скока и 1,3 асистенције.[10]

Турска[уреди | уреди извор]

У јулу 2017. године потписује уговор са екипом Истанбула.[10][11] Са њима је у сезони 2017/18. просечно бележио 12,5 поена и 4,6 скокова по утакмици у турској Суперлиги.[12]

Бирчевић је крајем јуна 2018. године потписао уговор са Банвитом,[12] али му је после само четири месеца турски клуб уручио отказ. Банвит је веома лоше почео сезону и уписао сва четири пораза у домаћем шампионату, док је у ФИБА Лиги шампиона остварен скор од само једне победе из три меча, након чега су челници клуба одлучили да направе промену. Отпустили су Бирчевића, као и Американца Маркуса Тортона. Бирчевић је ове сезоне у дресу Банвита одиграо укупно седам утакмица, уз просечан учинак од 6,1 поена и 4,6 скокова по мечу.[13]

Немачка[уреди | уреди извор]

У децембру 2018. је потписао уговор са немачким Телеком баскетс Боном.[14] Наступио је на укупно 26 утакмица немачке Бундеслиге, а за 18,7 минута на паркету је бележио просечно 7 поена и 3,4 скока по мечу.[15] Бон је сезону завршио на 7. месту Бундеслиге и тако се пласирао у плејоф где је елиминисан у четвртфиналу од Олденбурга. Поред домаћег првенства, Бирчевић је у дресу Бона наступио на шест утакмица у ФИБА Лиги шампиона где је просечно бележио 6,2 поена и 3,3 скока по утакмици.[16] Бон је у Лиги шампиона завршио тек на 6. месту (од 8) у својој групи па је такмичење наставио у ФИБА Европа купу где је елиминисан већ на првој препреци од Албе Фехервар, а Бирчевић је у двомечу са мађарским клубом бележио 12,5 поена по мечу.[17]

Партизан[уреди | уреди извор]

Бирчевић изводи слободно бацање против Солнока

Бирчевић се 23. августа 2019. вратио у Партизан.[18] У септембру 2019, Бирчевић је са Партизаном освојио Суперкуп Јадранске лиге, што му је први трофеј у клупској каријери. У фебруару 2020. је освојио свој други трофеј, Куп Радивоја Кораћа. Сезона 2019/20. је у марту прекинута због пандемије корона вируса. Партизан је пре прекида свих такмичења био на првом месту у АБА лиги, док је у Еврокупу имао најбољи скор и обезбеђену предност домаћег терена до самог краја такмичења. Бирчевић је током ове сезоне у АБА лиги бележио просечно 5,9 поена и 1,7 скокова док је у Еврокупу имао нешто бољи учинак, 7 поена и 2,9 скокова по мечу.[19] У јулу 2020, Партизан је одлучио да му не понуди уговор за нову сезону, па је тако Бирчевић постао слободан играч.[19][20]

Каснија каријера[уреди | уреди извор]

У децембру 2020. године се прикључио тренинзима чачанског Борца,[21] да би 16. децембра 2020. и званично потписао уговор са овим клубом до краја сезоне.[22] Ипак, Бирчевић је након само десетак дана напустио клуб а да није стигао ни да дебитује. Требало је да дебитује 21. децембра на утакмици Задром у АБА лиги, али је тај меч одложен због присуства корона вируса у хрватској екипи.[23] Бирчевић се након тога није нашао у саставу Борца ни на утакмици са Сплитом, 28. децембра, након чега је истог дана објављено да је прешао у јапанску Хирошиму.[24] Због пандемије изазване вирусом Ковид 19, Бирчевић није успео да се прикључи јапанском клубу.[25] Након тога је 24. фебруара 2021. потписао уговор са турским прволигашем Бурсаспором.[26]

За сезону 2021/22. је потписао уговор са румунском екипом У Клуж-Напока.[27]

Репрезентација[уреди | уреди извор]

Са универзитетском репрезентацијом Србије освојио је златну медаљу на Универзијади 2011. године. За сениорску репрезентацију Србије је дебитовао на Светском првенству 2014. у Шпанији и освојио сребрну медаљу. Исту медаљу је освојио и на Олимпијским играма 2016. у Рију и на Европском првенству 2017. године. Наступао је за национални тим и на Светском првенству 2019. у Кини где је освојено пето место.

Успеси[уреди | уреди извор]

Клупски[уреди | уреди извор]

Репрезентативни[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Статистика Стефана Бирчевића у Еврокупу у сезони 2013/14”. euroleague.net. 
  2. ^ „Стефан Бирчевић у Естудијантесу”. b92.net. 19. 8. 2014. 
  3. ^ „Статистика Стефана Бирчевића у АЦБ Лиги”. acb.com. Архивирано из оригинала 07. 04. 2016. г. Приступљено 30. 03. 2017. 
  4. ^ „Бирчевић остаје у Естудијантесу”. mvp.rs. 
  5. ^ „ЗВАНИЧНО: Бирчевић прво појачање Партизана”. mozzartsport.com. Архивирано из оригинала 15. 06. 2016. г. Приступљено 13. 06. 2016. 
  6. ^ „Стефан Бирчевић је прво појачање Партизана у сезони 2016/17”. kkpartizan.rs. 
  7. ^ „Бирчевић обрадовао "гробаре" у последњој секунди!”. b92.net. 19. 10. 2016. 
  8. ^ „Стефан Бирчевић МВП 23. кола Јадранске лиге”. rts.rs. 
  9. ^ „АБА: Бирчевић најбољи у фебруару”. b92.net. 3. 3. 2017. 
  10. ^ а б „Стефан Бирчевић у Истанбулу, али не у Галатасарају”. zurnal.rs. 
  11. ^ „Бирчевићу напустио Партизан, отишао у Истанбул”. b92.net. 13. 7. 2017. 
  12. ^ а б „Бирчевић у Банвиту”. mozzartsport.com. 
  13. ^ „Бирчевићу отказ у Банвиту”. mondo.rs. 30. 10. 2018. 
  14. ^ „Бирчевић пронашао ангажман у Немачкој”. b92.net. 12. 4. 2018. 
  15. ^ „Стефан Бирчевић”. easycredit-bbl.de. Архивирано из оригинала 06. 07. 2019. г. Приступљено 23. 08. 2019. 
  16. ^ „Стефан Бирчевић”. championsleague.basketball. 
  17. ^ „Стефан Бирчевић”. fiba.basketball. 
  18. ^ „Повратак Стефана Бирчевића”. kkpartizan.rs. 
  19. ^ а б „Партизан се растао са репрезентативцем Бирчевићем”. zurnal.rs. 
  20. ^ „НЕ ОДУСТАЈЕ ОД ЗАРАЂЕНОГ - Бирчевић пред Игокеом: Прво Партизан да испуни обавезе”. zurnal.rs. 
  21. ^ Birčević u Borcu?, mozzartsport.com
  22. ^ Stefan Birčević novi igrač Borca, kkborac.rs
  23. ^ Korona virus otkazao mečeve Zadra sa Borcem i Cibonom, mozzartsport.com
  24. ^ Birčević potpisao za Hirošimu, mozzartsport.com
  25. ^ Ništa od Japana, Birčević pred dogovorom sa Bursom, mozzartsport.com
  26. ^ Birčević predstavljen: Radi se o olimpijskom, svetskom i evropskom vicešampionu, b92.net
  27. ^ Stefan Birčević u Rumuniji, šesti klub u poslednje tri godine, mozzartsport.com

Спољашње везе[уреди | уреди извор]