Тери Бучер

С Википедије, слободне енциклопедије
Тери Бучер
Бучер 2010. године
Лични подаци
Пуно име Теренс Ијан Бачер[1]
Датум рођења (1958-12-28)28. децембар 1958. (65 год.)[1]
Место рођења Сингапур[1],  Сингапур
Висина 1,93 м[2]
Позиција одбрамбени играч
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1976—1986
1986—1990
1990—1992
1992—1993
1993		 Ипсвич Таун
Рејнџерс
Ковентри Сити
Сандерланд
Клидебенк		 271
127
6
38
3		 (16)
(8)
(0)
(0)
(0)
Репрезентативна каријера
1979—1980
1980—1990		 Енгеска до 21
Енглеска		 7
77		 (0)
(3)
Тренерска каријера
1990—1992
1993
2002—2006
2006—2007
2007
2007
2009—2013
2013—2014
2015
2018		 Ковентри Сити
Сандерланд
Мадервел
Сиднеј
Партик тисл (помоћник)
Брентфорд
Инвернес Каледонијан Тисл
Хибернијан
Њупорт каунти
Филипини

Теренс Ијан Бучер (Сингапур, 28. децембар 1958) бивши је енглески фудбалер и садашњи фудбалски тренер. Током играчке каријере био је на позицији одбрамбеног играча.

Био је капитен репрезентације Енглеске, за коју је одиграо 77 утакмица за десет година, укључујући три Светска првенства. Такође је остварио клупску каријеру, истакао се у Ипсвич Тауну и Рејнџерсу. Био је тренер клуба из Енглеске, Шкотске, Аустралије и Велса, а током 2018. године тренирао је репрезентацију Филипина.

Биографија[уреди | уреди извор]

Бучер је рођен 28 . децембра 1958. године у Сингапуру, где је његов отац радио у Краљевској ратној морнарици. Већи део детињства провео је у Лоустофту, где је похађао Лоустофтску гимназију.[3]

Одбио је понуду да се прикључи младом тиму Норич Ситија, пошто је био обожавалац њиховог ривала, Ипсвич Тауна, за који је почео да игра у августу 1976. године, након три недеље пробног периода.[4][5]

Бучер се оженио 1980. године и има кућу у Бавдсију у Сафоку. Његови родитељи, као и супруга још увек живе у Сафоку.[6][5] Има два сина, а трећи, Кристофер слуужио је у Краљевској аритиљерији у Авганистану, а преминуо је у октобру 2017. године у 35. години живота.[7] Његов рођак је Пат Невин, бивши шкотски фудбалер.[8] Бачер је обожавалац хеви метал бенда Iron Maiden и пријатељи са басистом и оснивачем тог бенда, Стивом Харисом.[9] Подржава Конзервативну партију.[6]

Док је живео у Сафоку, Бучер је радио нкао новинар на великом броју телевизијских мрежа и спортских телевизијских канала. Током Светског првенства у фудбалу 2006. године, Бучер је радио за Би-Би-Си спорт.[10][11]

Клупска каријера[уреди | уреди извор]

Бучер је дебитовао за Ипсвич Таун на мечу против Евертона 15. априла 1978. године и током наредних осам сезона етаблирао се као главни централни дефанзивац клуба, комбинујући вођство са великом способношћу и храброшћу. Тоје убрзо приметио Рон Гринвуд, тренер репрезентације Енглеске, који је позвао Бучера у тим, а он је дебитовао за репрезентацију у пријатељској утакмици против репрезентације Аустралије 1980. године.[12] Током 1981. године Бучер је био део тима Ипсвич Тауна који је освојио Куп УЕФА под вођством Бобија Робсона и тако освојио прву титулу Купа УЕФА од 1962. године. Године 1986. Бучер је напустио Ипсвич Тауин и придружио се Рејнџерсу, који је за њега платио 725.000 фунти у јулу 1986. године.[13] Као капитен, води је тим до три лигашке титуле у четири сезоне, укључујући и два Купа Шкотске.[14]

У новембру 1987. године сломио је ногу током утакмице против Абердина, па је паузирао читаву сезону.[14] Пре него што је повређен. Бучер је био близу да потпише са Манчестер јунајтедом за милион фунти, али је трансфер прекинут због његове повреде.[14]

У априлу 1988. године, Бучер је осуђен за непримерено понашање на утакмици против Селтика која је одиграна у новембру 1987. године.[15] Новчано је кажњен са 250 фунти.[16] У октобру 1988. године био је под истрагом након што је уништио имовину стадиона Питодри. Против њега није поднета критична пријава, али му је фудбалски савез Шкотске изрекао казну од 1500 фунти.[16] Последњу утакмицу за Рејнџерс одиграо је у септембру 1990. године, када је његов тим поражен резултатом 2:1 од Данди јунајтеда. Дана 15. новембра склопио је уговор вредан 400.00 фунти да постане играч-менаџер Ковентри Ситија.[14][17][18] Једна од његових првих утакмица као тренера била је против Лидс јунајтеда, која је завршена резултатом 1:1.

Друге ране резултате на месту тренера имао је у победи против Нотингем Фореста у четвртој рунди Енглеског Лига купа.[19] Бучер је уписао шест лигашких наступа за Ковентри Сити, када су завршили на 16. месту Прве дивизије 1990-91. године, а затим се пензионисао као играч.[20][21] Са места тренера Ковентри Ситија отпуштен је 6. јануара 1992. године, након лоших резултата клуба, а заменио га је Дон Хове.[22][23]

Бучер се као играч поново регистровао у августу 1992. године када је потписао уговор за Сандерланд. Играо је на 38 утакмица за Сандерланд од 1992. до 1993. године, а након тога постао је тренер овог клуба, у јануару 1993. године и осигурао му опстанак у Првој Дивизији. Отпуште је 26. новембра 1993. године, након разочарајућег почетка сезоне 1993/1994. када се Сандерланд борио да не испадне из лиге.[24] Након тога, Бучер је одиграо три утакмице за Клидебенк током 1993. године и повукао се из играчке каријере.

Каријера у репрезенацији[уреди | уреди извор]

Бучерове наступа у Ипсвич Тауну приметио је тадашњи тренер Енглеске, Рон Гринвуд, који га је позвао да игра за репрезентацију Енглеске на пријатељском мечу против репрезентације Аустралије, 31. маја 1980. године. Други меч одиграо је 10 месеци касније у поразу од репрезентације Шпаније резултатом 2:1. Године 1982. Бучер је био најмлађи у одбрамбеном саставу репрезентације Енглеске током Светског првенства 1982. године у Шпанији. У овом периоду постао је редован члан националног тима и остао у првој постави репрезентације Енглеске читаве деценије играјући и на Светском првенству 1986. године. На том првенству Бучер је играо на мечу против репрезентације Аргентине.[25] Након што је сломио ногу није могао да игра за репрезентацију Енглеске у групној фази за Европско првенство 1988. године, а тренер Робсон био је приморан да се ослонио на мање искусног Тонија Адамса и Марка Врита.[26][27]

Бучер је играо на квалификацијама за Светско првенство у септембру 1989. године, али је током игре посекао чело.[28][29] Енглеска је стигла до полуфинала Светског првенства 1990. године, а након тога Бучер се повукао из репрезентације, где је играо на 77 утакмице и постигао 3 гола, током периода од 10 година.[30]

Тренерска каријера[уреди | уреди извор]

Бучер је напустио Рејнџерсе 15. новембра 1990. године, а у том клубу био је играч-менаџер. Тада је имао 32 године и био најмлађи тренер у Фудбалској лиги Енглеске. У периоду од 1990. до 1992. године био је тренер Ковентри Ситија, током 1992. године били су на тринаестом месту табеле, али је он отпуштен 6. јануара 1992. године.[31] Након тога, Бучер је одиграо шест утакмица за Ковентри Сити.[32] У фебруару 1993. године именован је за тренера Сандерланда, а након тога се поново регистровао као играч, две године од пензионисања.[33][34] Тренер Сандерланда био је током сезоне 1992-93. али је отпуштен у децембру.[35] У октобру 2001. године постао је помоћник Ерику Блеку у Мадервелу, који је играо у Премијер лиги Шкотске.[36] Бучер се у овом периоду суочио са озбиљним финансијским потешкоћама у Мадервелу, али тим је ипак успео да стигне до финала Купа шкотске лиге, где је поражен од Рејнџерса, клуба за који је Бучер играо. Дана 17. маја 2006. године Бучер је постао тренер Сиднеја, потписујући двогодишњи уговор.[37][38] Дана 7. фебруара 2007. године отпуштен је са места тренера Сиднеја због лоших резултата.[39] Помоћни тренер клуба Партик тисл постао је 30. марта 2007. године, али то је било краткотрајно, јер је 24. априла 2007. године постао тренер Брентфорда (званично 7. маја 2007.).[40] После лоших резултата на клупи Брентфорда, укључујући само 5 победа у 23 утакмице био је под све већим притиском навијача и напустио Брентфорд 11. децембра 2007. године.[41][42][43]

Године 2008. именован је за помоћника Џорџа Бирлија током у репрезентацији Шкотске током квалификација за Светско првенство 2010. године. У новембру 2009.[44] Бурли је отпушен са места тренера репрезентације Шкотске, а истовремено тим је напустио и Бучер.[45] Дана 27. јануара 2009. године Бучер је постављен за тренера клуба Инвернес Каледонијан Тисл потписавши осамнаестомесечни уговор.[46] Бучеру се придружио Маурис Малас као његов помоћник у клубу.[47][48] У мају 2009. године клуб је испао из Премијер лиге Шкотске, а након лошег почетка сезоне 2009/10.[49][50] Бучер је успео да побољша тим.[51] До краја марта водио је клуб са 16 бодова заостатка за лидером Данди до само 4 бода заостатка.[52] Са клубом Инвернес Каледонијан Тисл остварио је напредак и наредне сезоне.[53] У априлу 2010. године уговор му је продужен до краја сезоне 2011/12.[54][55]Током сезоне 2010/11. клуб је завршио на једанаестом месту.[56] Након тога, Бучер је увршћен у Фудбалску дворану славних Шкотске у новембру 2011. године.[57][58][59] Током сезоне 2012-13.[60] Бучер је доби други пут награду „Менаџер месеца” због победе над ривалима клуба.[61][62] У јануару 2013. године одбио је понуду да управља Барнслијем.[63][64]

Дана 5. новембра 2013. године Инвернес Каледонијан Тисл потврдио је да ће Бучера заменити Пет Фелон. Након тога, Бучер је потписао уговор са Хибернијаном, на три године, а клуб је потврдио његово именовање 12. новембра.[65] Дана 25. маја 2014. године Хибернијан је испао из Првенства Шкотске, а Бучер је то испадање описао као „најмрачнији дан у фудбалу”.[66] Џејмс МекПејк критиковао је Бучера и кривио њега за испадање клуба.[67][68][69] Клуб га је на крају оптустио 10. јуна 2014. године.[70][71] За тренера велшког Њупорт каунтија постављен је 30. априла 2015. године, након што је потписао уговор на две године.[72][73] Тим је преузео на крају сезоне 2014-15. припремајући се за наредну сезону, али је отпуштен 1. октобра 2015. године, јер је Њупорт каунти освојио само пет бодова из девет мечева.[74][75] Дана 14. јуна 2018. године Бучер је постао главни тренер репрезентације Филипина.[76] Требао је да води репрезентацију Филипина на Азијски куп 2019. године, али је 2. августа 2018. године објавио да неће преузети главну улогу тренера националног тима.[77] Помоћни тренер репрезентације Филипина Скот Купер преузео је његову функцију.[78] Дана 26. јула 2019. године потврђено је да је Бучер постао тренер кинеског клуба Гуангзо, као тренер одбране.[79][80]

Статистика каријере[уреди | уреди извор]

Као играч[уреди | уреди извор]

Клуб[уреди | уреди извор]

[81][82]

Статистика клуба Лига Куп Лига куп Континентални куп Укупно
Клуб Лига Season Ута Гол Ута Гол Ута Гол Ута Гол Ута Гол
Енглеска Лига ФА куп Енглески Лига куп Europe Укупно
Ипсвич Таун Прва дивизија 1977–78 3 0 3 0
1978–79 21 2 1 0 2 0 24 2
1979–80 36 2 4 0 2 0 4 0 46 2
1980–81 40 4 7 0 5 0 12 2 64 6
1981–82 27 1 1 0 6 0 2 0 36 1
1982–83 42 0 3 0 2 0 2 1 49 1
1983–84 34 1 2 0 4 0 40 1
1984–85 42 2 5 0 9 0 56 2
1985–86 27 4 5 0 2 2 34 6
Шкотска Лига Шкотски куп Шкотски Лига куп УЕФА Укупно
Рејнџерс Шкотска Премијер лига 1986–87 43 2 1 0 5 0 6 0 55 2
1987–88 11 1 0 0 3 0 4 0 18 1
1988–89 34 2 8 0 5 0 4 1 51 3
1989–90 34 3 2 0 5 0 2 0 43 3
1990–91 5 0 0 0 3 1 1 0 9 1
Енглеска Лига ФА куп Енглески Лига куп УЕФА Укупно
Ковентри Сити Прва дивизија 1990–91 6 0
1991–92 0 0
Сандерланд Прва дивизија 1992–93 38 0
Шкотска Лига Шкотски куп Шкотски Лига куп УЕФА Укупно
Клидебенк Прва дивизија Фудбалске лиге Шкотске 1993–94 3 0
Укупно Енглеска 316 16
Шкотска 130 8
Укупно у каријери 446 24

Тренер[уреди | уреди извор]

Ажурирано 29. септембар 2015.
Тим Лига Од До Статистика
У П Н И Поб. %
Ковентри Сити Прва фудбалска лига Енглеске 14. новембар 1990. 6. јануар 1992. 60 20 14 26 033,33
Сандерланд Премијер лига 5. фебруар 1993. 26. новембар 1993. 43 13 8 22 030,23
Мадервел Премијер лига Шкотске 24. април 2002. 17. мај 2006. 175 60 37 78 034,29
Сиднеј Аустралијска А-лига 17. мај 2006. 8. фебруар 2007. 23 9 8 6 039,13
Брентфорд Енглеска лига 2 7. мај 2007. 11. децембар 2007. 23 5 5 13 021,74
Инвернес Каледонијан Тисл Прва дивизија Фудбалске лиге Шкотске
Премијер лига Шкотске 		27. јануар 2009. 11. новембар 2013. 208 86 57 65 041,35
Хибернијан Премијер лига Шкотске 12. новембар 2013. 10. јун 2014. 29 6 8 15 020,69
Њупорт каунти Енглеска лига 2 2. мај 2015. 1. октобар 2015. 12 1 3 8 008,33
Укупно 571 200 140 231 035,03

Трофеји[уреди | уреди извор]

Играч[уреди | уреди извор]

Ипствич таун

Рејнџерс[14]

  • Прва дивизија Фудбалске лиге Шкотске: 1986–87, 1988–89, 1989–90.
  • Лига куп Шкотске: 1986–87, 1988–89.

Тренер[уреди | уреди извор]

Инвернес Каледонијан Тисл

  • Прва дивизија Фудбалске лиге Шкотске: 2009–10.

Индивидуални[уреди | уреди извор]

  • Играч године Ипствич тауна: 1984–85, 1985–86.[83]
  • Зид славних Рејнџерса: увршћен 2000. године[14]
  • Зид славних Ипствич тауна: увршћен 2010.[84]
  • Шкотски фудбалски зид славних: увршћен 2011.[60]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в „Тери Бучер”. Barry Hugman's Footballers. Приступљено 16. 3. 2017. 
  2. ^ „Player profile of Terry Butcher” (на језику: енглески). eurosport.co.uk. Приступљено 6. 5. 2020. 
  3. ^ Boggis, Mark (9. 3. 2018). „Former Ipswich and England legend offers backing to boost the Blues”. Lowestoft Journal. Архивирано из оригинала 02. 08. 2018. г. Приступљено 2. 8. 2018. 
  4. ^ Majumdar, Amlan (8. 5. 2014). „[Exclusive] Terry Butcher On England's World Cup Hopes, Team Selection And Why Carrick Is Likely To Miss Out”. TheHardTackle.com. Приступљено 2. 8. 2018. 
  5. ^ а б „Terry Butcher”. England Football Online. 10. 7. 2014. Приступљено 2. 8. 2018. 
  6. ^ а б Aidan Smith (8. 2. 2014). „Hibs' Terry Butcher on music, politics and more”. The Scotsman. Приступљено 2. 8. 2018. 
  7. ^ „Family 'hit hard' as ex-England captain Terry Butcher's son dies”. BBC News. 17. 10. 2017. Приступљено 17. 10. 2017. 
  8. ^ „The Knowledge: Which defenders have scored hat-tricks from open play?”. The Guardian. 27. 2. 2019. Приступљено 29. 8. 2019. 
  9. ^ „Steve Harris by Terry Butcher”. Classic Rock Magazine. 14. 12. 2006. Архивирано из оригинала 2. 9. 2012. г. Приступљено 26. 5. 2012. 
  10. ^ Butcher unrepentant over Beckham, BBC Sport, 26 June 2006, Retrieved 23 November 2007
  11. ^ Butcher backs Beckham exclusion, BBC Sport, 3 October 2006, Retrieved 23 November 2007
  12. ^ „Terry Butcher - Ipswich Town FC”. Sporting-heroes.net. Приступљено 21. 8. 2010. 
  13. ^ „Terry Butcher - Rangers FC”. Sporting-heroes.net. Приступљено 21. 8. 2010. 
  14. ^ а б в г д ђ „Terry Butcher - Rangers FC”. Sporting-heroes.net. Приступљено 21. 8. 2010. 
  15. ^ Old Firm old boys prove popular BBC News, 16 January 2001
  16. ^ а б Crimes of unsporting passion The Herald, 11 May 1995
  17. ^ „'Should I have gone to Leeds United?' asks Terry Butcher”. Yorkshire Post. 5. 6. 2016. 
  18. ^ „Snapshot Tables 1991–1992 30 Nov Coventry City – Coventry City FC –”. Coventry City MAD. 30. 11. 1991. Приступљено 26. 5. 2012. 
  19. ^ „Snapshot Tables 1991–1992 28 Sep Coventry City – Coventry City FC”. Coventry City MAD. 28. 9. 1991. Приступљено 26. 5. 2012. 
  20. ^ „Results Fixtures 1991–1992 Coventry City”. Coventry City MAD. Архивирано из оригинала 02. 08. 2012. г. Приступљено 26. 5. 2012. 
  21. ^ „Coventry City archive: Sky Blues 1 Leeds United 1 – November 1990 – Coventry City history – Coventry City FC”. Coventry Telegraph. Приступљено 26. 5. 2012. 
  22. ^ „Results Fixtures 1990–1991 Coventry City – Coventry City FC”. Coventry City MAD. Архивирано из оригинала 23. 7. 2012. г. Приступљено 26. 5. 2012. 
  23. ^ „Snapshot Tables 1991–1992 1 Jan Coventry City”. Coventry City MAD. 1. 1. 1992. Приступљено 26. 5. 2012. 
  24. ^ „Terry Butcher – Sunderland FC”. Sporting-heroes.net. Приступљено 21. 8. 2010. 
  25. ^ „Player Profile”. 16. 7. 2014. Архивирано из оригинала 16. 7. 2014. г. 
  26. ^ „Terry Butcher recalls 1989 head wound from Sweden v England”. BBC News. 24. 4. 2015. Приступљено 15. 1. 2019. 
  27. ^ Coyle, Simon (8. 10. 2016). „50 of English football's most iconic pictures”. Manchester Evening News. Приступљено 15. 1. 2019. 
  28. ^ „Paul Ince and Terry Butcher: 'England players not bleeding enough in qualifier's”. Talksport. Архивирано из оригинала 10. 9. 2012. г. Приступљено 21. 6. 2013. 
  29. ^ Moore, Glenn (14. 11. 2011). „Blood, sweat, tears... but why do we never beat Sweden?”. The Independent. Приступљено 12. 9. 2013. 
  30. ^ „Scotland v England: Terry Butcher predicts test for Hodgson's side” (на језику: енглески). 16. 11. 2014. Приступљено 26. 1. 2019. 
  31. ^ „Butcher named as boss of Sydney”. BBC Sport. 17. 5. 2006. 
  32. ^ "Boss Butcher leaves Brentford job" BBC Sport, 11 December 2007
  33. ^ „Terry Butcher remaining upbeat despite Hibernian transfer disappointments”. STV Sport. 24. 1. 2014. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 27. 5. 2014. 
  34. ^ „Transfer Deadline Day: Hibs land Watmore, Boateng & Haynes”. BBC Sport. 31. 1. 2014. Приступљено 27. 5. 2014. 
  35. ^ "Butcher takes Partick coach role" BBC Sport, 30 March 2007
  36. ^ „Boss Butcher parts with Sydney FC”. BBC Sport. 8. 2. 2007. 
  37. ^ „Hibernian: Terry Butcher apology after defeat by Dundee United”. BBC Sport. 28. 2. 2014. Приступљено 27. 5. 2014. 
  38. ^ „Terry Butcher, once again, is standing at the crossroads”. Herald Scotland. 10. 5. 2014. Приступљено 27. 5. 2014. 
  39. ^ „Butcher named as Inverness boss”. BBC Sport. 27. 1. 2009. 
  40. ^ „Butcher, who's he? asks Maradona”. Belfast Telegraph. 20. 11. 2008. Приступљено 17. 10. 2017. 
  41. ^ „Butcher named as boss of Brentford”. BBC Sport. 24. 4. 2007. 
  42. ^ „Terry Butcher cancels Hibs players' day off”. Edinburgh Evening News. 21. 4. 2014. Приступљено 27. 5. 2014. 
  43. ^ „Do Hibernian have the stomach for a Scottish Premiership fight?”. BBC Sport. 20. 4. 2014. Приступљено 27. 5. 2014. 
  44. ^ „IRN-BRU Phenomenal Awards for March 2010”. Scottish Football League. 13. 4. 2010. Архивирано из оригинала 29. 2. 2012. г. Приступљено 18. 7. 2010. 
  45. ^ „Inverness CT 1 St Johnstone 0: Caley fans ask 'Terry who?' as managerless Thistle stay second”. Daily Record. 23. 11. 2013. Приступљено 27. 5. 2014. 
  46. ^ Winton, Richard "Equal opportunity goes unseized" Sunday Herald, 19 December 2010
  47. ^ „Hibs Approach : Statement”. Official Website. Inverness Caledonian Thistle. 5. 11. 2013. Приступљено 5. 11. 2013. 
  48. ^ Gray, Lisa (11. 11. 2013). „Butcher set for Hibernian job after compensation is agreed with Inverness”. Mail Online. Приступљено 11. 11. 2013. 
  49. ^ „Inverness CT sweep Clydesdale Bank SPL November awards”. BBC Sport. 6. 12. 2012. Приступљено 12. 1. 2013. 
  50. ^ „Hibernian 2 – 1 Heart of Midlothian”. BBC Sport. 2. 1. 2014. Приступљено 27. 5. 2014. 
  51. ^ „Inverness manager Terry Butcher picks up a second award”. BBC Sport. 4. 11. 2010. Приступљено 12. 1. 2013. 
  52. ^ „Terry Butcher has been named the new manager of Hibernian”. Sky Sports. Приступљено 12. 11. 2013. 
  53. ^ „Killie win sends Hibs into play-off”. BBC Sport. 10. 5. 2014. Приступљено 27. 5. 2014. 
  54. ^ „Inverness CT manager Terry Butcher delighted at SPL position”. BBC Sport. 29. 12. 2012. Приступљено 12. 1. 2013. 
  55. ^ „Celtic 0–1 Inverness CT”. BBC Sport. 24. 11. 2012. Приступљено 12. 1. 2013. 
  56. ^ „Terry Butcher: Inverness CT boss rejects Barnsley job”. BBC Sport. 9. 1. 2013. Приступљено 9. 1. 2013. 
  57. ^ „Inverness CT 1–5 Motherwell”. BBC Sport. 18. 11. 2012. Приступљено 12. 1. 2013. 
  58. ^ „Terry Butcher: Barnsley hold talks with Inverness boss”. BBC Sport. 10. 1. 2013. Приступљено 11. 1. 2013. 
  59. ^ „Terry Butcher: Inverness CT boss staying to make history”. BBC Sport. 10. 1. 2013. Приступљено 12. 1. 2013. 
  60. ^ а б Pattullo, Alan (14. 11. 2011). „Pat Crerand and Terry Butcher among new boys in Hall of Fame”. The Scotsman. Приступљено 14. 11. 2011. 
  61. ^ „Inverness CT boss Terry Butcher: I love life up here.. next time I go to England might be to scatter my ashes”. Daily Record. 11. 1. 2013. Приступљено 12. 1. 2013. 
  62. ^ "Terry's Here for Two Years" Inverness Caledonian Thistle FC; Retrieved 2 May 2010.
  63. ^ „Celtic's Neil Lennon on PFA Scotland manager of year list”. BBC Sport. 30. 4. 2013. Приступљено 4. 5. 2013. 
  64. ^ „Inverness: Danny Devine happy at Terry Butcher decision”. BBC Sport. 10. 1. 2013. Приступљено 12. 1. 2013. 
  65. ^ „Hibernian 0 – 2 Hamilton Academical (2 – 2 on aggregate, 3 – 4 on penalty shoot-out)”. BBC Sport. 25. 5. 2014. Архивирано из оригинала 26. 05. 2014. г. Приступљено 27. 5. 2014. 
  66. ^ „Hibs: Terry Butcher says relegation is his 'darkest day'”. BBC Sport. 25. 5. 2014. Приступљено 27. 5. 2014. 
  67. ^ „James McPake hits back at Terry Butcher criticism amid Hibs plight”. Scottish Daily Express. 27. 5. 2014. Приступљено 27. 5. 2014. 
  68. ^ „Football – Craig ready to lead Hibs on”. Yahoo! Eurosport. 27. 11. 2013. Архивирано из оригинала 27. 5. 2014. г. Приступљено 27. 5. 2014. 
  69. ^ „Terry Butcher lost Hibs dressing room when he told players they were finished.. then asked them to help beat drop, says Ben Williams”. Daily Record. 11. 6. 2014. Приступљено 14. 8. 2014. 
  70. ^ Hibernian sack manager Terry Butcher following club's relegation BBC Sport,10 June 2014
  71. ^ „Motherwell: Terry Butcher out of running for manager's job”. BBC Sport. 10. 12. 2014. Приступљено 10. 12. 2014. 
  72. ^ „Terry Butcher appointed new manager of Newport County”. BBC Sport. 30. 4. 2015. Приступљено 16. 1. 2019. 
  73. ^ „Newport County part company with manager Terry Butcher”. BBC Sport. 1. 10. 2015. Приступљено 16. 1. 2019. 
  74. ^ „Terry Butcher pulls out of deal to coach Philippines”. Mail Online. Press Association. 2. 8. 2018. Приступљено 3. 8. 2018. 
  75. ^ „Terry Butcher: Former England captain quits as Philippines head coach”. BBC Sport. 3. 8. 2018. 
  76. ^ Christian Jacinto (14. 6. 2018). „New Philippine coach Terry Butcher says he wants Azkals to win 'with finesse and skill'”. Sports Interactive Network Philippines. Приступљено 14. 6. 2018. 
  77. ^ Jack Skelton (14. 6. 2018). „Terry Butcher: Former England captain appointed head coach of Philippines”. BBC Sport. Приступљено 19. 6. 2018. 
  78. ^ „Terry Butcher steps down as Azkals coach”. GMA News. Reuters. 3. 8. 2018. Приступљено 3. 8. 2018. 
  79. ^ Terry Butcher lands defensive role at China's Guangzhou R&F, malaymail.com, 26 May 2019
  80. ^ Estrada, Kevin (14. 6. 2018). „England legend Terry Butcher to become Azkals gaffer”. Dugout Philippines. Приступљено 14. 6. 2018. 
  81. ^ „World-Soccer.org”. World-Soccer.org. Архивирано из оригинала 01. 02. 2009. г. Приступљено 30. 4. 2015. 
  82. ^ „Butcher, Terry”. FitbaStats.com. Bobby Sinnet & Thomas Jamieson. Приступљено 28. 4. 2015. 
  83. ^ „All time England Caps”. The Football Association. Архивирано из оригинала 29. 10. 2007. г. Приступљено 26. 10. 2007. 
  84. ^ „Four Town players in Hall of Fame”. East Anglian Daily Times. 17. 4. 2010. Архивирано из оригинала 20. 04. 2013. г. Приступљено 21. 3. 2014. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тери_Бучер&oldid=26518179”