Франц Шуберт (официр)
Франц Шуберт | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 7. март 1957. |
Место рођења | Титоград, НР Црна Гора, ФНР Југославија |
Датум смрти | 21. септембар 1992.35 год.) ( |
Место смрти | Видовице, код Орашја, Република Српска |
Место укопа | Ново гробље, Бања Лука |
Војна каријера | |
Служба | СФРЈ Република Српска 1991—92 |
Војска | ЈНА (1991—1992) ВРС (1992) |
Чин | потпоручник |
Учешће у ратовима | Рат у Хрватској Рат у Босни и Херцеговини |
Одликовања |
Франц Шуберт (нем. Franz Schubert; Титоград, 7. март 1957 — Видовице, код Орашја, 21. септембар 1992) био је потпоручник Војске Републике Српске.
Биографија
[уреди | уреди извор]Франц Шуберт је рођен у Титограду, 7. марта 1957. године од оца Крстана и мајке Фатиме Дујсо. Имао је брата Фердинанда. Иако поријеклом Аустријанац по деди, изјашњавао се као Југословен.[1] Одрастао је у Бањој Луци, гдје је завршио основну и средњу школу. Као основац учествује на конкурсу „Млади ствараоци” и осваја награду, на Малим олимпијским играма у гимнастици осваја Златне медаље. На такмичењу ђака Средње металске школе у два наврата је освојио друго мјесто, као и бројне похвале за успјехе у средњој школи. Као добровољни давалац крви добио је више признања укључујући и Златну значку и плакету за педесет дарованих доза крви. На одслужење војног рока у ЈНА одлази 1976. гдје започиње диверзантско-извиђачку обуку, коју је након тога сваке године усавршавао. Добитник је значке „Примјеран војник” и других признања. Са супругом Бранком оформио је складну породицу. Посебно се радовао сину Сандру (1984) и кћерки Сањи (1986). Био је запослен у Творници алатних стројева „Јелшинград” у Бањој Луци.
Ратни пут
[уреди | уреди извор]Свој ратни пут започео је 15. септембра 1991. године као потпоручник ЈНА, а потом и као потпоручник ВРС обављао је дужност командира Извиђачко-диверзантског вода, Друге крајишке бригаде из састава 1. Крајишког корпуса. У једној акцији у 10. децембра 1991. у Доњем Чаглићу код Липика рањен је у руку. Иако тешко повријеђен заједно са друговима успио је да одржи положај. Након неколико мјесеци, 2. маја 1992. године доживио је несрећу када је кренуо на задатак. У мјесту Драгалићу камион у којем је био се преврнуо и пригњечио га. Сломљена му је карлична кост и проглашен је ратним инвалидом (60 %). Крајем маја враћа се на штакама у своју матичну јединицу.[2] Учествовао је у операцији „Коридор-92”. Погинуо је 21. септембра 1992. у селу Видовице код Орашја приликом артиљеријског напада Хрватског вијећа обране.
Сахрањен је са југословенском заставом, 23. септембра 1992. на Новом гробљу у Бањој Луци. На годишњицу његове погибије подигнут је споменик који је осмислио и израдио његов отац.
Признања
[уреди | уреди извор]Указом предсједника Републике Српске бр. 01-21-133/93 од 28. јуна 1993, за изванредне успјехе у командовању и руковођењу оружаним снагама Републике Српске одликован је Орденом Милоша Обилића. Одлуком Скупштине Општине Бања Лука једна бањолучка улица носи његово име.[1][3]
Види још
[уреди | уреди извор]- Грађански рат у Босни и Херцеговини
- Војска Републике Српске
- 1. крајишки корпус Војске Републике Српске
- 2. крајишка бригада Војске Републике Српске
Галерија
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Heroji žive vječno, брошура издата од стране породице Шуберт
- ^ Мехмед Диздар, Тата није стигао на рођендан, Глас српски, 29. септембар 1992.
- ^ Борковић 2019, стр. 156.
Литература
[уреди | уреди извор]- Борковић, Никола (2018). „Смрт 12 беба – меморијализација једне трагедије” (PDF). Годишњак Друштва чланова Матице српске у Републици Српској. Бања Лука: Матица српска - Друштво чланова Матице српске у Републици Српској, ([Бања Лука] : Comesgrafika) (8): 259—270. ISSN 2233-1468. COBISS.SR 271752455 COBISS.RS 4537368
- Борковић, Никола (2019). Шта су скривиле? : Страдање беба у Клиничко-болничком центру Бања Лука, у мају и јуну 1992. Бања Лука: Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, (Бања Лука : Службени гласник Републике Српске). ISBN 978-99976-730-6-0. COBISS.SR 8090904 COBISS.RS 8090904