Ова страница је закључана од даљих измена анонимних корисника и новајлија због сумњивог доприноса истих, који треба да се расправи на страници за разговор

Операција Коридор 92

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Operacija Koridor)
Иди на навигацију Иди на претрагу

Операција Коридор 92, позната и као Пробој „коридора живота”, била је највећа операција Војске Републике Српске (ВРС) спроведена током рата у Босни и Херцеговини против Хрватског вијећа одбране (ХВО) и Хрватска војске (ХВ) у Босанској Посавини. Операција је вођена од 24. јуна до 6. октобра 1992. године, а циљ је био поновно успостављање путне везе између западног и источног дијела Српске Републике Босне и Херцеговине. Разлог за покретање операције било је заузимање Дервенте од стране ХВО и ХВ — потез којим је блокиран једини копнени пут између територија под контролом ВРС.

ВРС је успјешно извршила поновно заузимање Дервенте, одбијајући снаге ХВО и ХВ на сјевер, заузимајући притом неколико градова. У другој фази операције, ВРС је избила на ријеку Саву, тј. на границу са Републиком Хрватском, уништавајући мостобран који су држали ХВ и ХВО у Босанском Броду. У операцији је учествовало више од 60.000 војника, што је узроковало велике губитке у људству на обје стране, нарочито међу припадницима ХВО. Хрватско Национално вијеће за сигурност поручило је извјештај о губитку Босанске Посавине и као разлог пораза су наведени унутрашњи сукоби, дупли ланац заповједништва и неефикасна контраобавјештајна служба. Касније су се јавиле спекулације да је то резултат политичког договора између српског и хрватског руководства како би се осигурала трговина територијама, иако је анализа америчке Централне информативне агенције одбацила такве тврдње.

Увод[уреди]

Мапа распореда војних снага у Босанској Посавини, април—јун 1992. године

Након одбијања српског напада на Босански Брод у марту, ХВО, појачано припадницима ХВ, потискује снаге ВРС и ЈНА јужно од града и до краја маја заузима Модричу и Дервенту. Заузимањем Дервенте прекинута је посљедња путна веза између западних и источних области под контролом ВРС. Прекидом путне везе спријечено је снадбијевање Бање Луке и великог дијела Републике Српске Крајине (РСК), што је довело до противнапада ВРС на снаге ХВО и ХВ.

У исто вријеме, ВРС и ЈНА су ослободиле Добој и Босански Шамац, градове које налазе јужно и источно од подручја које су држале хрватске снаге. У јуну, 1. крајишки корпус ВРС покренуо је прелиминарне акције на подручја које су држале хрватска снаге око Дервенте, покушавајући побољшати положај ВРС потребан за покретање великог напада. До 20. јуна, ВРС је заузела села Которско и Јоховац сјеверно од Добоја и постигла главни циљ прелиминарне акције.

Смрт дванаест новорођенчади у бањалучкој болници због недостатка боца са кисеоником сматра се непосредним разлогом извођења операције. Борисав Јовић, члан Предсједништва СФРЈ од 1990. до 1991. године, тврди је да је догађај само ратна пропаганда, наводећи да је Бања Лука имала два постројења за производњу кисеоника у непосредној близини и да је по том питању била практично самостална.

Офанзива[уреди]

Ток битке[уреди]

ВРС је распоредила 40.800 војника на почетку операције Коридор 92, а број је повећан на 54.660 војника до краја почетне фазе офанзиве. ВРС је за главног носиоца ратног циља навела 1. крајишки корпус, организован у четири тактичке групе, 16. крајишку моторизовану бригаду и Оперативну групу Добој. Корпус и операција су били под заповједништвом генерала Момира Талића. Српска Крајина је са својим снагама такође учествовала у офанзиви. Добровољне снаге од 780 припадника, састављене од специјалних јединица МУП-а, пристигле су у јуну, а тим снагама је непосредно заповједао министар унутрашњих послова Милан Мартић.

ХВО и ХВ су имале око 20.000 војника у региону на почетку офанзиве ВРС, а број војника се до октобра повећао на око 5.000. На почетку, ове јединице су организоване у Оперативну групу Сава и Оперативну групу Источна Посавина. Од средине маја биле су организоване у Оперативну групу Источна Посавину, на челу са пуковником Винком Штефанеком, која је била потчињена заповједништво Славонског бојишта на челу са генералом Петром Стипетићем. Јединице ХВО су биле 101, 102, 103, 104, 105, 106, 107, 108. и 109. бригада. Снаге су такође укључивале елементе великог броја јединица ХВ: велики дио 108. пјешадијске бригаде са сједиштем у Славонском Броду и дијелови 139. бригаде и 3. гардијске бригаде. Јединице ХВ из Славоније и средишње Хрватске су такође повремено биле укључене: дијелови 109, 111, 123. и 127. бригаде са сједиштем у Винковцима, Ријеци, Пожеги и Вировитици, као и неколико јединица са сједиштем у Осијеку. Око 200 припадника Хрватских одбрамбених снага (ХОС) учествовало је на фронту, дјелујући самостално или под командом 108. бригаде ХВ. Хрватске снаге су оружје углавном добијале из логистичке базе ХВ у Славонском Броду. Дана 15. маја 1992, Савјет безбједности ОУН је усвојио резолуцију 752, захтјевајући повлачење ХВ из Босне и Херцеговине. Страни посматрачи су стално приговали на присуство јединица ХВ, па је 7. јула 1992. године министар одбране Хрватске Гојко Шушак издао наредбу да се у БиХ могу распоредити само добровољци.

Руководство ВРС је процијенило укупну снагу притвничких снага на око 25.500 војника. У својим процјенама они су рачунали и на 110. и 111. бригаду ХВО из Усоре и Жепча, као и на три бригаде АРБиХ из Градачца, Маглаја и Тешња. Иако те јединице нису учествовале у борбама у Посавини, везале су дио снага ВРС за своје положаје. Поред људске снаге, ВРС је такође имала предност у наоружању. Док су хрватске снаге имале 47 борбених возила, од чега је 35 било тенкови (9 Т-34, 22 Т-55 и 4 М-84), ВРС је имала 163 борбена возила, укључујући три ПТ-76, 18 Т-34, 71 Т-55 и 24 М-84. ВРС је такође имала предност и у артиљеријском оружју.

Хронологија[уреди]

Дана 24. јуна, 1. крајишки корпус ВРС је отпочео офанзиву кондног назива операција Коридор 92. Примарни циљ операције је био пробијање кроз положаје које су држале ХВО и ХВ између Модриче и Градачца, и повезивање са Источнобосанским корпусом ВРС. Секундарни циљ били су напади у првцу Дервенте и Босанског Брода. Примарни циљ је остварен 26. јуна, послије два дана тешких борби. Након тога, снаге ВРС су кренуле у правцу Модриче и 28. јуна су заузеле град. Секундарни напори суочени са јачим отпором ХВО и ХВ, имали су мањи напредак.[1]

Друга фаза офанзиве покренута је 4. јула. Састојала се од напредовања ВРС према Дервенти, Босанском Броду и Оџаку, с циљем избијања на ријеку Саву, а тиме уједно и на границу са Републиком Хрватском, која се налази сјеверно од ова три града. Дервента је убрзо заузета 4—5. јула, а ВРС је наставила да наноси ударце хрватским снагама. Дана 12. јула, ВРС је заузела Оџак и изшла на обалу града два дана касније. До тада, снаге ВРС су напредовале 10—15 км и достигле положаје на 10 км од Босанског Брода. Снаге ХВО и ХВ су сведене на мостробран око града.[1]

У августу и септембру, ВРС је покренула неколико напада на мостобран у Босанском Броду. Средином септембра, снаге ХВО и АРБиХ распоређене у близини Брчког, напале су исти пут који је ВРС осиграла кроз операцију Коридор 92. Противнападом је успјешно заузет дио пута јужно од Орашја, на источном крају Брчканског коридора. Међутим, ВРС је убрзо повратила контролуд над истим дијелом пута.[1]

Још један напад на Босански Брод покренут је 27. септембра. Напредак је у почетку био умјерен, све до 4. октобра када је ВРС успјешно уравнотежила своје снаге, мијењајући сектор мостобрана против кога је 1. крајишки корпус ВРС био усмјерен. Тај потез је успјешно пореметио одбрану ХВО и ХВ, а ВРС је постигла напредак, заузимајући Босански Брод 6. октобра. Као одговор на то, ХВО и ХВ су уредно повукле своје снаге и опрему,[1] а мост преко Саве између Босанског Брода и Славонског Брода је срушен 7. октобра.[2]

Посљедице[уреди]

Средином октобра и почетком новембра 1992. године, ХВО је накратко пресјецало српски коридор јужно од Орашја два пута. Као одговор, ВРС је покренула велику контраофанзиву на мостобран ХВО у Орашју. Након неких почетних успијеха, офанзива ВРС је пропала и ХВО је одбило нападачке снаге назад на пријашњи положај. У циљу осиграња српског коридора, 1. крајишки и Источнобосански корпус ВРС кренули су јужно од Брчког и напредовали 2—3 километра кроз подручје које су држале ХВО и АРБиХ. Тај посљедњи потез проширио је српски коридор на само 3 км на најужој тачци.

Током офанзиве којом је заузето 760 км2, ВРС и њени савезници изгубили су 413 војника и још 1.509 рањених. Према Зовку, губици ХВ износили су 343 убијених и 1.996 рањених, док је ХВО имало 918 убијених и 4.254 рањених током борби у региону од априла и

Vidi još[уреди]

Literatura[уреди]

Reference[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 CIA 2002, стр. 146.
  2. ^ Zovak 2009, стр. 520.

Spoljašnje veze[уреди]