Пређи на садржај

1-Нонанол

С Википедије, слободне енциклопедије
1-Нонанол
Скелетал формула
Спаце-филлинг модел
Називи
IUPAC назив
1-Nonanol
Други називи
Пеларгонијски алкохол; Нонил алкохол; н-Нонил алкохол
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
DrugBank
ECHA InfoCard 100.005.076
КЕГГ[1]
УНИИ
  • OCCCCCCCCC
  • CCCCCCCCCO
Својства
C9H20O
Моларна маса 144,26 g·mol−1
Агрегатно стање Безбојна течност
Густина 0,83 g/cm3[4]
Тачка топљења −6 °C (21 °F; 267 K)
Тачка кључања 214 °C (417 °F; 487 K)
1 g/L[4]
Opasnosti
NFPA 704
NFPA 704 four-colored diamondFlammability code 2: Must be moderately heated or exposed to relatively high ambient temperature before ignition can occur. Flash point between 38 and 93 °C (100 and 200 °F). E.g., diesel fuelHealth code 1: Exposure would cause irritation but only minor residual injury. E.g., turpentineКод реактивности 0: Нормално стабилан, чак и под стањем изложености ватри; није реактиван с водом (нпр. течни азот)Special hazards (white): no code
2
1
0
Tačka paljenja 96 °C (205 °F; 369 K)
Letalna doza ili koncentracija (LD, LC):
LD50 (LD50)
3560 mg/kg (oralno, pacov)[5]
4680 mg/kg (dermal, rabbit)[5]
Srodna jedinjenja
Srodne materije
2-Nonanol
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

1-Нонанол је масни алкохол правог ланца са девет атома угљеника и молекулском формулом CH3(CH2)8OH. Он је безбојна или бледо жута течност са мирисом цитруса.

Нонанол се природно јавља у уљу поморанџи. Примарна употреба нонанола је производња вештачког лимуновог уља. Разни естри нонанола, као што је нонил ацетат, се користе у производњи парфема и зачина.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х. 
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  3. ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ а б в г Рецорд ин тхе ГЕСТИС Субстанце Датабасе фром тхе ИФА
  5. ^ а б Опдyке, DL (1973). „Монограпхс он фрагранце раw материалс”. Фоод анд Цосметицс Тоxицологy. 11 (1): 95—115. ПМИД 4716134. дои:10.1016/0015-6264(73)90065-5.