Асклепијад из Битиније

С Википедије, слободне енциклопедије
Асклепијад из Битиније
Име по рођењуἈσκληπιάδης
Датум рођењаизмеђу 124. и 129. п.н.е.
Место рођењаКиос
 Античка Грчка
Датум смрти40. п.н.е.
Занимањелекар
Деловањетрахеотомија

Асклепијад из Битиније (грч. Ἀσκληπιάδης, Киос, између 124. и 129. п.н.е. — 40. п.н.е.) био је старогрчки лекар који је један део свог живота провео у Риму.[1] Сматра се једним од оснивача нове теорије о болестиима, засноване на протоку растављених честица (грч. ἄναρμοι ὄγκοι) кроз поре у људском телу. Његово лечење, највећим делом имало је за циљ поновно успостављање хармоније у телу путем правилне исхране, физичке активности и купања.

Живот[уреди | уреди извор]

Рођен је у Киосу у малоазијској покрајини Битинији. Постоје претпоставке да је Асклепијадов отац био лекар, с обзиром на то да се у антици лекарска вештина обично неговала у оквиру истих породица.[2]

Као младић много је путовао. У Рим је прво дошао као реторичар, а затим, сматрајући да се реторика не исплати, одједном окренуо изучавању и практиковању у медицини.[3]

Као лекар стекао је велику славу и много ученика, међу којима је најистакнутији био Темисон из Лаодикеје, који је основао медицинску методичку школу.

Асклепијадова година смрти није позната, али зна се да је доживео дубоку старост.

Анегдота о животу и смрти Асклепијада: Наводно је богињи Фортуни положио опкладу да ће се одрећи медицине ако се икад сам разболи. Плиније Старији, који нам преноси ову анегдоту, додаје да је Асклепијад ту опкладу добио, да је доживео дубоку старост и на крају изгубио живот несрећним случајем (тачније, падом низ степенице).[4]

Дело[уреди | уреди извор]

Због познавања филозофије назван је Пхилосопхицус, а због познавања лековитог биља добио је надимак Пхармацион.[5] Антиох из Аскалона рекао је за Асклепијада да му нема премца у медицини, а познаје и филозофију.[6]

Асклепијад је жестоко критиковао медицинске принципе и поступке ранијих лекара тврдећи да је открио ефикаснији начин лечења болести од свих дотад познатих. Критиковао је оне који су изучавали структуру тела или посматрали појавне облике болести, а наводно је у својим списима нападао нарочито Хипократа.[7]

Одбацивши Хипократову доктрину о телесним течностима , Асклепијад је покушао изградити нову теорију болести, заснивајући своје медицинске поступке на једној варијанти атомистичке теорије, према којој болест настаје због неправилног или нескладног кретања телесних честица.

Његове идеје вероватно бар делом имају корена у Демокритовим и Епикуровим атомистичким теоријама, али се његови узори траже и у Хераклиду Понтском и Стратону из Лампсака, а понекад се његова теорија сматра и реакцијом на физиолошки систем који је дефинисао Еразистрат.[1] Све манифестације болести своде се на зачепљење пора и неправилан распоред „растављених честица” (ἄναρμοι ὄγκοι) или атома.

Подела болести

Асклепијад је све болести поделио на две велике групе акутне и хроничне.[8] За акутне болести с, матрао је да изазивају сужење пора (или њихово зачепљење) због превише атома, док је за хроничне болести сматрао да их изазива опуштање пора или мањак атома.[7] Асклепијад је сматрао да друге блаже болести узрокује ремећење тока телесних течности и пнеуме.

Болести је разврставо у три категорије:

  • статус стрицтус („стегнуто стање”),
  • статус лаxус („опуштено стање”) и
  • статус миxтус („мешано стање”).

Такође је веровао да укод болесника нема критичних дана, и да се зато болести не завршавају у неко одређено време.

Циљеви лечења

Циљ Асклепијадовог лечења био је, поновно успостављање хармоније у телу. У својим третманима много је придавао значај променама у режиму исхране, масажи,купању и физичким активностима.

Велика популарност коју је уживао међу својим пацијентима, једним се делом заснивала и на томе што им је као лек прописивао вино,[9] као и на томе што је у свему угађао потребама и повлађивао свим захтевима пацијената.

У лечењу,пацијентима је приступао подједнако не правећи разлику на основу пола или менталног здравља. За разлику од многих других лекара тог доба, који често према пацијентима нису показивали нарочиту брижност. Верујући да љубазан и пријатељски однос представљаја кључне особине доброг лекара, Асклепијад је у лечењу следио мото цито, туто, иуцунде (брзо, сигурно, угодно).[10]

Улога исхране

У Асклепијадовом погледу на лекове варење је игралало једну од кључних улога, јер се састојци хране убрајају међу главне разлоге лоше пробаве. Ако су ти делићи мали, пробава се обавља уобичајеним током. Но, ако су делови хране превелики, долази до сметњи у пробави. Ако се развије болест ― сматрао је Алкибијад ― лекови нису решење (мада је, у мањој мери, преписивао и лекове). Зато је за лечење уместо лекова обично прописивао храну и вино (у одговарајућим количинама), а након њих следио је клистир (чишћење црева). То је, према његовој теорији, требало да уклони узрочника болести. [1]

Улога музике

Асклепијад је за лечење ментално оболелих користио музику или музикотерапију, како би одржао „психогену равнотежу”. Премда он није први који је музику употребљавао у терапеутске сврхе, он је ову уметност за разлику од других користио не само за лечење менталних болести, него и уједа змије, убода шкорпије итд.

За хиперактивне пацијенте препоручивао је лагану музику, а за оне у мрачном расположењу музику која се свира на фригијској лествици. Коришћење свирале није уопште допуштао, јер је сматрао да је превише живахна и да неће благотворно деловати на пацијенте. Сматрао је да ће оболели део тела реаговати на звук музике и избацити бол из тела.[11]

Пионир трахеотомије

Гален и Аретеј, који су живели у 2. веку нове ере, припусују Асклепијаду заслуге за обављање прве трахеотомије која није била хитна.[12][13]

Зачетник психотерапије и молекуларне медицине

Асклепијад који се залагао за хумано лечење душевних болести, пушта је на „слободу” затворене менталне болеснике и лечио их природном терапијом, као што су правилна исхрана и масажа. По томе се понекад сматра и пиониром психотерапије, физикалне терапије, а донекле и молекуларне медицине.[13]

Од Асклепијадових списа до данас је сачувано само неколико фрагмената.[1]

Римски хируршки инструменти

Асклепијадов начин лечења[уреди | уреди извор]

Епикурова материјалистичка мисао заснована на идеји да је космос састављен од атома који су у непрекидном кретању кроз празне међупросторе, се односи и на човека. Захваљујући невидљивим каналићима, „порама”, чије постојање потврђују на кожи најситније капљице зноја, које из њих избијају; душа је састављена такође из атома, ogcoi, који су „глатки, округли и танани”; ваздушни атоми продиру у организам захваљујући дисању; кретање атома у телу производи топлоту и хладноћу; складан однос између атома, и то чини здравље, док несклад доноси болест, пошто у таквом случају „атоми запушавају поре услед своје величине, облика, количине и услед својих брзих кретања”; код плеторичних и грозничавих болесника, болести наступају услед сужавања пора, док код слабуњавих, мршавих и меланхоличних, оне настају услед брзог протицања атома кроз сувише широке поре.

Асклепијад је своју терапију заснивао на тој филозофији, прогласивши начело, да треба лечити: tuto, celerite, jucunde – „сигурно, брзо, пријатно”. Одбацивши Хипократову теорију зато што је неактивна и „посматра смрт” и одбацивши исто тако и Хипократово натуралистичко начело о томе, да је „природа лекар” и заменивши га начелом, да је природа „покадшто шкодљива”, aliquando nocet, и да је треба „исправљати”, он је задржао само Хипократово начело о посматрању тока болести у болесничкој постеељи и додао своје терапијско начело о енергичном лечењу [14]

Круг пријатеља и поштоваоца[уреди | уреди извор]

Имао је велики круг пријатеља, поштоваоца у струци и ван ње. Били су то: Цицерон, Марко Антоније, Красус, Митридат, песник Лукреције који је сачувао његова дела у виду свог извода, пошто су његова оригинална дела изгублена.[14]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г Тхе Оxфорд Цлассицал Дицтионарy, 3рд ед., 2003, с.в. „Асцлепиадес (3)”.
  2. ^ Роберто Полито, „Он тхе Лифе оф Асцлепиадес оф Битхyниа”, Тхе Јоурнал оф Хелленситиц Студиес, Вол. 119, 1999, стр 48-66.
  3. ^ Плиније Старији, Природословна питања, XXVI, 7.
  4. ^ Плиније Старији, Природословна питања, VII, 37.
  5. ^ C. Yапијакис, „Хиппоцратес оф Кос, тхе Фатхер оф Цлиницал Медицине, анд Асцлепиадес оф Битхyниа, тхе Фатхер оф Молецулар Медицине”, Ин виво, Но. 23 (4), 2009, стр. 507—514.
  6. ^ Јохн Сцарбороугх Пхармацy ин Хисторy, Вол. 17, Но. 2, 1975, стр. 43-57.
  7. ^ а б Wиллиам Смитх (ур.), Дицтионарy оф Греек анд Роман Биограпхy анд Мyтхологy, 1870, с.в. Асцлепиадес (15).
  8. ^ Целије Аурелијан, О хроничним и акутним болестима, III, 8.
  9. ^ Плиније Старији, Природословна питања, VII, 37, XXIII, 18.
  10. ^ Јацк Едwард МцЦаллум Милитарy Медицине: Фром Анциент Тимес то тхе 21ст центурy, АБЦ-ЦЛИО, 2008, стр. 26-27.
  11. ^ Ана Марта Гонзалез, Тхе Емотионс анд Цултурал Аналyсис, Асхгате, 2012, ИСБН 978-1-4094-5317-8.
  12. ^ Гумперт ЦГ (1794). „Цап. VIII: де морборум цогнитионе ет цуратионе сецундум Асцлепиадис доцтринам”. Ур.: Цхристианус Готтлиеб Гумперт. Асцлепиадис Битхyниае Фрагмента. Винариае: Сумптибус нови библиополии вулго Индустрие-Цомптоир дицти. стр. 133—184. Приступљено 8. 8. 2010. 
  13. ^ а б Цхристос Yапијакис (1. 7. 2009). „Хиппоцратес оф Кос, тхе Фатхер оф Цлиницал Медицине, анд Асцлепиадес оф Битхyниа, тхе Фатхер оф Молецулар Медицине” (ПДФ). Ин Виво. 23 (4): 507—514. ПМИД 19567383. Приступљено 8. 8. 2010. 
  14. ^ а б Станојевић V, Историја медицине, Медицинска књига, Београд-Загреб,1953.г.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Asklepijad_iz_Bitinije&oldid=26669601”