Биљана Поповић

Биљана Поповић
Биљана Поповић
	Биљана Поповић
Лични подаци
Датум рођења	10. јануар 1956. (68 год.)
Место рођења	Ниш, ФНРЈ
Уметнички рад
Поље	музика, градитељство виолина

Биљана Поповић (Ниш, 10. јануар 1956)^{[тражи се извор]} српска је градитељка виолина. Она је прва и тренутно једина жена градитељ виолина у Србији и једна од ретких женских градитеља у свету.^[1]^[2]

Са супругом Јованом Поповићем оснивач је удружења грађана „Савремени Виолинари” са идејом да се, посебно млади, музичари кроз интерактивне радионице едукују о процесу израде виолина као и о основним техникама одржавања инструмената.

На њеним виолинама свирају ученици и студенти у Београду, Новом Саду, Школи за музичке таленте у Ћуприји, у Босни и Херцеговини, Црној Гори, Швајцарској и Аустрији.

Биографија[уреди | уреди извор]

Музичка каријера[уреди | уреди извор]

У Земуну је завршила основну и средњу музичку школу на одсеку за флауту. Током основне школе је била члан дечијег хора Радио телевизије Београд под управом Златана Вауде. Касније је као члан хора и оркестра Аматерског Културно-Уметничког Друштва „Бранко Крсмановић” наступала је у најпознатијим светским концертнм салама, попут Царнегие Халл у Њујорку, Беллас Артес у Мексико Ситију, Опера Гарниеру у Паризу...

Као члан Аматерског Културно-Уметничког Друштва "Бранко Крсмановић" је 1975. године снимала филмовану оперету Барон Циганин, где су насловне улоге певали Бисерка Цвејић и Иван Ребров, а 1979. године учествовала и у снимању албума Бијелог дугмета „Битанга и принцеза” као и у пратећој турнеји поводом промоције албума кроз СФРЈ. Радила је професионално као студијски музичар и свирала у оркестру „Ромален”, „Оркестру Будимира Јовановића”, „Оркестру Бранка Белобрка”, а повремено је сарађивала и са оркестром Радио-Телевизије Србије. Такође је сарађивала и са Турском Радио Телевизијом као гост са својим супругом Јованом на емисији Yüzyıl da geçese.

Каријера градитеља[уреди | уреди извор]

Крајем 2007. године је почела да учи занат од свог супруга и градитеља виолина Јована Поповића да би своју прву потпуно самостално изграђену виолину завршила пет година касније, 2013. године.^[3]

У септембру 2013. године је, са својом првом самостално изграђеном виолином, учествовала на међународном такмичењу градитеља виолина у Словачкој, у граду Долни Кубин, где је прошла прве две од четири фазе такмичења што сматра успехом за први изграђени инструмент.

У јулу 2017. године је у Кремони, у академији „Academia Cremonensis” завршила обуку за струњење гудала по методи „Lucchi” мајстора Ђована Лућија и за сада, једини је сертификовани мајстор у Србији за замену струна на гудалима.

Наставила је да се бави хуманитарним радом који је започела са супругом Јованом Поповићем, а до сада је поклоњено преко 30 виолина изразито талентованој деци.

Са супругом је два пута, 2015. и 2018. године у организацији општине Земун била учесник на манифестацији „Дани европске баштине”.

Награде и признања[уреди | уреди извор]

2010. године је освојила награду жирија за уметнички израз на Тамбурица фесту са земунским Тамбурашима са Дунавом и композицијом свог супруга Јована „Бака”,
5. новембра 2019. године јој је, заједно са супругом Јованом Поповићем, уручена повеља са медаљом „Заслужни грађанин Земуна за посебне заслуге у развоју Градске општине Земун и значајна остварења у области уметности”.