Будесонид

С Википедије, слободне енциклопедије
Будесонид
Клинички подаци
Продајно имеBidien, Budeson, Budicort, Cortivent
Drugs.comМонографија
Начин применеРеспираторно (инхалација), орално
Фармакокинетички подаци
Полувреме елиминације2,0 - 3,6 х
ИзлучивањеРенално
Идентификатори
CAS број51333-22-3 ДаY
ATC кодA07EA06 (WHO), R03BA02
PubChemCID 40000
DrugBankDB01222 ДаY
ChemSpider36566 ДаY
ChEBICHEBI:3207 ДаY
ChEMBLCHEMBL1370 ДаY
Хемијски подаци
ФормулаC25H34O6
Моларна маса430,54 г·мол−1
  • [H][C@@]12C[C@H]3OC(CCC)O[C@@]3(C(=O)CO)[C@@]1(C)C[C@H](O)[C@@]1([H])[C@@]2([H])CCC2=CC(=O)C=C[C@]12C
  • InChI=1S/C25H34O6/c1-4-5-21-30-20-11-17-16-7-6-14-10-15(27)8-9-23(14,2)22(16)18(28)12-24(17,3)25(20,31-21)19(29)13-26/h8-10,16-18,20-22,26,28H,4-7,11-13H2,1-3H3/t16-,17-,18-,20+,21?,22+,23-,24-,25+/m0/s1
  • Key:VOVIALXJUBGFJZ-KWVAZRHASA-N ДаY

Будесонид (БУД), у продаји под именом Пулмицорт између осталих, је лек кортикостероидног типа.[1] Он је доступан у инхалационом облику, као пилула, назални спреј, и у ректалној форми.[1][2] Инхалациона форма се користи у дуготрајном третману астме и хроничне опструктивне болести плућа (ЦОПД).[1][3][4] Назални спреј се користи за алергијски ринитис и назалне полипе.[2][5] Пилуле са одложеним ослобађањем и ректалне форме се могу користити за третман упалних болести црева укључујући Кронову болест, улцерозни колитис и микроскопски колитис.[6][7]

Особине[уреди | уреди извор]

Будесонид је органско једињење, које садржи 25 атома угљеника и има молекулску масу од 430,534 Da.[8][9]

Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 6
Broj donora vodonika 2
Broj rotacionih veza 4
Particioni koeficijent[10] (ALogP) 2,2
Растворљивост[11] (logS, log(mol/L)) -4,2
Поларна површина[12] (PSA, Å2) 93,1

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в „Будесониде”. Тхе Америцан Социетy оф Хеалтх-Сyстем Пхармацистс. Приступљено 2. 12. 2015. 
  2. ^ а б „Будесониде еент”. Тхе Америцан Социетy оф Хеалтх-Сyстем Пхармацистс. Приступљено 2. 12. 2015. 
  3. ^ Де Цостер, ДА; Јонес, M (2014). „Таилоринг оф цортицостероидс ин ЦОПД манагемент.”. Цуррент респираторy царе репортс. 3: 121—132. ПМИД 25089228. дои:10.1007/с13665-014-0084-2. 
  4. ^ Цхристопхи, ГП; Ренгарајан, А; Циорба, МА (2016). „Рецтал будесониде анд месаламине формулатионс ин ацтиве улцеративе процтосигмоидитис: еффицацy, толеранце, анд треатмент аппроацх.”. Цлиницал анд еxпериментал гастроентерологy. 9: 125—30. ПМЦ 4876845Слободан приступ. ПМИД 27274301. дои:10.2147/ЦЕГ.С80237. 
  5. ^ Рудмик, L; Сцхлоссер, РЈ; Смитх, ТЛ; Солер, ЗМ (2012). „Импацт оф топицал насал стероид тхерапy он сyмптомс оф насал полyпосис: а мета-аналyсис.”. Тхе Ларyнгосцопе. 122 (7): 1431—7. ПМИД 22410935. дои:10.1002/ларy.23259. 
  6. ^ Силверман Ј, Отлеy А (2011). „Будесониде ин тхе треатмент оф инфламматорy боwел дисеасе.”. Еxперт Рев Цлин Иммунол. 7 (4): 419—28. ПМИД 21790284. дои:10.1586/еци.11.34. 
  7. ^ Парди ДС, Тремаине WЈ, Царрасцо-Лабра А (2016). „Америцан Гастроентерологицал Ассоциатион Институте Тецхницал Ревиеw он тхе Медицал Манагемент оф Мицросцопиц Цолитис”. Гастроентерологy. 150 (1): 247—274.е11. ПМИД 26584602. дои:10.1053/ј.гастро.2015.11.006. 
  8. ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709Слободан приступ. PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126. 
  9. ^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889Слободан приступ. PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958. 
  10. ^ Гхосе, А.К.; Висwанадхан V.Н. & Wендолоски, Ј.Ј. (1998). „Предицтион оф Хyдропхобиц (Липопхилиц) Пропертиес оф Смалл Органиц Молецулес Усинг Фрагмент Метходс: Ан Аналyсис оф АлогП анд ЦЛогП Метходс”. Ј. Пхyс. Цхем. А. 102: 3762—3772. дои:10.1021/јп980230о. 
  11. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  12. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).