Пређи на садржај

ЦБУ-94 и ЦБУ-102

С Википедије, слободне енциклопедије
CBU-94 i CBU-102
Vrsta Kasetna bomba
Država porekla SAD
Istorija upotrebe
U upotrebi u SAD
Istorija proizvodnje
Razdoblje proizvodnje 1994.
Verzije CBU-94 i CBU-102
Svojstva
Dužina 2,34 m
Masa 304 kg (670 Ib)
Promer 400 mm
Kapacitet redenika 202
Punjenje BLU-114 - staje 202 bombice u kontejner
Podmunicija teži: 1 kg
Dimenzije podmunicije 200 x 70 mm
Главни чланак: Kasetna bomba

Avionska kasetna bomba CBU-94[1] „Blackout Bomb“ опремљена је са 202 БЛУ-114/Б подмуницијом - специјално дизајнираном за напад на електроенергетску инфраструктуру - а називају се и „графитним бомбама“ (Софт-бомб) или мека бомба. Овај назив добила је због мале вероватноће да проузрокује успутне штете. Треба поменути да је ЦБУ-94 и ЦБУ-102 практично идентична бомба, једина разлика је у присуству система за корекцију лета за исправљање муниције са исправљањем ветра (ВЦМД) приликом падања касетне бомбице. Све друге карактеристке су потпуно исте те је беспотребно обрађивати обадве ове бомбе у два различита текста.

Систем ЦБУ-94[1] и систем ЦБУ-102 носе исту подмуницију БЛУ-114/Б која је цилиндричног облика чије су димензије 200 x 70 мм, опремљена је калемовима проводљивих филамената израђених од композитног материјала заснованог на угљенику, малим експлозивним набојем и падобраном. Користе их касетни уређаји СУУ-65/Б или СУУ-66/Б[2] , и они их разбацују изнад дистрибутивних постројења система напајања. Након избацивања малих касетних БЛУ-114/Б из контејнера, где падају до одређене висине где одрађује упаљач са малим експлозивним набојем, таман толиким само да отвори кошуљицу или оплату мале касетне бомбице и онда из ње испадају калемови од којих се фрагменти таквих нити при контакту са елементима напајања струјом узрокују вишеструке кратке спојеве у мрежи. Ако су такви објекти или уређаји високог напона, кратки спојеви могу довести до стварања електричног (куршлуса) прекида напајања, узрокујући значајну штету на опреми и стварајући пожаре, пожари такође могу започети и због прегревања опреме или проводника. Након употребе таквих бомби потребно је посебно чишћење територије, јер се у супротном влакна могу поново подићи услед ветра и донети у енергетске објекте.

Опис

[уреди | уреди извор]

Ознака касетне бомбе-носача субмуниције је ЦБУ-94/Б[1] или ЦБУ-102/Б (Блацкоут бомб) - то је контејнер у који се пакује субмуниција БЛУ-114/Б (Софт-бомб) или мека бомба.

Саставни делови касетне авио-бомбе ЦБУ-94/Б или ЦБУ-102/Б масе 670 Иб (око 304 кг) су:

  • - универзални тактички контејнер могу бити СУУ-65/Б или СУУ-66/Б[2] (Тацтлцал Мунитионс Диспенсер),
  • - 202 комада малих авио-бомби (касетица са калемовима графилних нити) БЛУ-114/Б смештених у њега појединачне масе око 1 кг.

Пројектована је за дејства са висина од 60 м до 6000 м при брзинама од 460 км/х до 1200 км/х. Користи се за напад одозго, одбацивањем са авиона, и покрива површину у облику елипсе димензија приближно 150 x 360 м. Мале касете БЛУ-114/Б предвиђене су и за избацивање и из планирајућег контејнера под називом АГМ-154 из система оружјфл ЈСАW (Јоинт Стандофф Аттацк Wеапон) јефтиног и поузданог оружја за дејства са дистанце од 28 до 70 км. Испитивање ове бомбе и тактичких поступака на полигонима завршено је поткрај 90-их а први пут примењена у стварним борбеним дејствима је било код нас 2. маја 1999.године.

Основни ТТ податци касетне бомбе ЦБУ-94 или ЦБУ-102 (БЛУ-114)

[уреди | уреди извор]
  1. Калибар (маса) бомбе...................................(70 Иб (око 304 кг).
  2. Година производње,,.,....................................1994,
  3. Век употребе ................................................ до 10.год.
  4. Број малих бомби БЛУ-114/Б у касети............202 комада
  5. Ознака мале бомбе.......................................БЛУ-114/Б
  6. Маса мале бомбе..........................................до 1 кг.
  7. Димензије БЛУ-114/Б................,.....................60x160мм
  8. Број калема у БЛУ-114/Б................................21 x 7° 147 комада
  9. Маса калема...................................................2 грама
  10. Дужина влакана у калему................................150 м
  11. Број монофиламената у влакну........................око 30
  12. Материјал монофиламената ............................. графитно-карбонска нит
  13. Пречник монофиламента ..................................6.7 нм
  14. Материјал проводног слоја.............................. алуминијум
  15. Дебљина проводног слоја............................... 6 - 7 нм
  16. Радиоактивност влакана...................................на нивоу природног фона

Начин деловања

[уреди | уреди извор]
Касета графитне бомбе БЛУ-114/Б.

Касетна бомба ЦБУ-94 или ЦБУ-102 је лаборисана бомба са темпирним упаљачем и са висиномером који на задатој висини од тла (високонапонских постројења) активира детонационо сечиво. Детонационим сечивом се одбацују предњи и задњи део бомбе са стабилизаторима, док се тело бомбе (контејнер) расеца у три меридијалне равни под углом од 120°, чиме се отвара контејнер и ослобађају се мале бомбе-касете БЛУ-114/Б. Тако ослобођене касете разлећу се у околни простор. Свака мала бомба-касета снабдевена је сопственим темпирним упаљачем са сатним механизмом који након изабраног времена активирања одбрављује "поклопац" на челу касете. Снажна спирална конусна опруга потискује из касете калеме (којих има у свакој касети БЛУ-114/Б има по 147 комада) са намотаним електропроводним влакнима.

Услед сила потисне опруге комбиноване са одговарајућом масом калема почиње размотавање електропроводних влакана и формирање фине мреже изнад високонапонских постројења или водова. У моменту пада влакана на елементе и водове под напоном, настају кратки спојеви између елемената различитих фаза или уземљења, што доводи до жарења-прегоревања и испарења метализираног слоја (графитног влакна и алуминијумског слоја) нити филамената. Од испарења се ствара јонизовани канал (а од великог броја влакана, јонизовани облак) који је способан да проводи струју. У том тренутку се кроз тај облак ствара снажан електрични удар и варничење, односно врши се електрично пражњење праћено интензивним светлосним бљеском. Трајање електричног пражњења условљено је реакцијом тростепених сигуносних система, који раздвајају изворе напајања (електрану) од преносне мреже. У овом моменту настају велики проблеми у самој електрани чији агрегати остају без радног оптерећења а постројење (турбине) још увек располажу са огромном енергијом коју треба брзо ослободити.

При дејству са овим касетним авио-бомбама, уочено је и следеће: мањи део проводних влакана, пада на елементе постројења под напоном изазивајући кратке спојеве и аутоматско искључење електроенергетског система. Већи део влакана пада по елементима система који нису под напоном, а највећи део у виду делимично или потпуно неразвијених или не отворених касета- завршава на тлу испод или око постројења. За поновно укључење постројења у рад, неопходно је потпуно уклањање свих влакана са "нападнутог" постројења. Ту су стручњаци стекли драгоцена искуства за врло брзо и ефикасно уклањање влакана.

Када није постигнут захтевани учинак паралисања електроенергетског система помоћу "графитних" авио-бомби, примењена је друга фаза - физичко разарање и уништавање система трафо станица и преносних далековода, употребом вођених авио-бомби разорног и запаљивог дејства.

Тактички муницијски диспензер СУУ-65/Б

[уреди | уреди извор]

Већ је горе изнад помињано да касетну бомбицу БЛУ-114/Б носи један од 2 диспензера СУУ-65/Б или СУУ-66/Б. Овде ће бити објашњен и начин рада диспензера СУУ-65/Б.

СУУ-65/Б је тактички муницијски диспензер који садржи уграђен временско-механички упаљач са електронском јединицом, а може да буде и са сензором даљинског дејства. Развијен је у САД. На задњем делу диспензера постављена су пераја-стабилизатори под одрђеним углом у односу на уздужну осу тела диспензера, тако да после одбацивања са авиона диспензер ротира и тако се разбацује субмуниција. Диспензер је маслинасте боје са жутом траком ширине 76 мм на предњем крају диспензера. На диспензеру су исписани идентификациони број, упозорења, серијски број, произвођач, као и садржај на одређеним местима и упутство за армирање.

Диспензер се састоји из три основна дела:

  • -предње аеродинамичке капе,
  • -тела
  • -репног стабилизатора.

Предња аеродинамичка капа се састоји из три дела:

  • -дводелне облоге, упаљача и сензора удара или ФЗУ-39/Б близинског сензора.
  • -Уграђен је временско-механички упаљач са електронском јединицом.
  • -Упаљач може бити опремљен са сензором близине, ФЗУ-39/Б (који се закачи на врх помоћу три завртња), да омогући близинско дејство. Избор се врши помоћу прекидача за избор даљине у распону од 100-1000 м изнад нивоа тла.

Тело диспензера чини цилиндар са предњом и задњом плочом. Дводелна задња плоча има испусте на које се спаја стабилизатор. На цилиндру постоји и алуминијумско појачање са два челична уметка где се постављају ушке за подвешавање. Оно је за тело закачено завртњевима са унутрашње стране. На тело су прчвршћене жице за армирање упаљача и извлачење стабилизатора.

Стабилизатор се састоји од тела направљеног од алуминијума и четири стабилизатора. Они се држе у затвореном положају траком за отпуштање, а отварају се помоћу четири опруге приликом извлачења жице за осигурање (после одбацивања бомбе са авиона).

Коришћење ЦБУ-94 или ЦБУ-102 у конфликтима

[уреди | уреди извор]

1990-1991:[3] У Ираку и Кувајту су САД и њени савезници бацили 61.000 контејнера авио касетних бомби, који садрже око 20 милиона бомбица. У овом рату није употребљена баш ова бомба, али је први пут у историји неког конфликта употребљена касетна авио-бомби са графитно-карбонским влакнима у операцији "Пустињска олуја" ( Десерт стром) у нападу на ирачка електроенергетска постројења, Напад је извршен јануара 1991,године по ел. централи "Ал Рашид" (Ал Расхид) и енергетским постројењима у Беји, што је узроковало парализу готово комплетног електроенергетског система. Тада су се такозване меке бомбе расуле помоћу крстарећих ракета Томахаwк БГМ-109 ТЛАМ D у чији се бојеви комплекс смешта 4 контејнера са 166 комада малих бомби. Тада су Ирачани користили привремено искључивање извора електричне струје из система снабдевања енергијом као мере заштите у периоду током кога је остала претња од употребе таквих пројектила.

1999:[3] Југославију (коју су тада чиниле Србија са аутономном покрајином Косово и Црна Гора) су НАТО снаге САД, Уједињеног Краљевства и Холандије бациле 1.765 контејнера са 295.000 бомбица, од којих се процењује да 33 хиљаде није експлодирало и да заузимају површину од око 31 км². У овом рату је први пут употребљена касетна бомбица типа БЛУ-114/Б коју је користио борбени авион Ф-117А најтхок, у ноћи 2. маја 1999. у операцији „АЛЛИЕД ФОРЦЕ“ против Србије. Као резултат напада више од 70% земље је остало без осветљења, а касније је то опет коришћено и у ноћи 7. маја 1999. године.

2003:[3] У Авганистану су поново коришћени где су бачене неколико ЦБУ-94 где су танка влакна на далеководима оштетила трансформаторе и оштетиле електрану у Кабулу, изазивајући кратке спојеве приликом покушаја напајања напонским мрежама.

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в (језик: енглески) Опис касетне ЦБУ 94/Б на познатом сајту Глобал Сецуритy
  2. ^ а б (језик: енглески) Табела са ознакама где се види који контејнери носе касетну БЛУ-114/Б Овде такође може да се види називе диспензера који носе ову бомбицу
  3. ^ а б в (језик: руски) Историја коришћења ове касетне бомбе

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=CBU-94_i_CBU-102&oldid=26733841”