Даклизумаб

Даклизумаб
Клинички подаци
Drugs.com	Монографија
Начин примене	Интравенозно
Фармакокинетички подаци
Полувреме елиминације	11-38 дана
Идентификатори
CAS број	152923-56-3
ATC код	L04AC01 (WHO)
DrugBank	DB00111
ChEMBL	CHEMBL1201605
Хемијски подаци
Формула	C6332H9808N1678O1989S42
Моларна маса	142.612,1
Физички подаци
Тачка топљења	61 °C (142 °F)

Даклизумаб је хуманизовано ИгГ1 моноклонално антитело које се везује за људски ИЛ-2 рецептор Т ћелија (анти-Тац или анти-ЦД25). Користи се за спречавање одбацивања након трансплантације органа, посебно транспланта бубрега. Лек се такође изучава за могућу примену у лечену мултипле склерозе. Дацлизумаб је композит људске (90%) и глодарске (10%) секвенце. Људска секвенца је изведена из константних домена људског ИгГ1 и варијабилних оквирних региона Еу мијеломног антитела. Глодарска секвенца је изведена из региона који одређују комплементарност у глодарском анти-Тац антителу.^[1]^[2]

Референце[уреди | уреди извор]

^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709 . PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126. уреди
^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889 . PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958. уреди