Пређи на садржај

Египатска митологија

С Википедије, слободне енциклопедије
Људи долазе Озирису, Књига мртвих

Египатска митологија се заснива на тотемизму - веровању у свете животиње.[1] Карактеришу је божанства с људским телом и главом животиње, с тим да постоје изузеци.[2] Једна од главних делова религије древног Египта је веровање у загробни живот, о чему сведочи велик број пронађених гробница, међу којима су пирамиде највеће, затим велик број мумија, статуа, али и бројна божанства повезана са загробним животом. Већина богова има анк, свети знак живота.

Раздобље Амарне

[уреди | уреди извор]

Египћани су се клањали боговима, поштовали их и приносили им жртве. Сматрали су их господарима света. Веровали су у хиљаде богова. Тако је било увек, осим током раздобља Амарне. По наредби фараона Ехнатона, храмови су затворени, а изграђен је нови град - Амарна. У Амарни су поштовали Атона - Сунчев диск. Приказима старих богова уништавана су лица. За време инвазија Грка, Тхотх је повезиван са Хермесом. Током владавине Римљана, уведено је хришћанство, те су храмови затворени. Издата је наредба да се забрани поштовање поганских богова.

Митови о стварању

[уреди | уреди извор]
Египатско поимање свемира с Гебом, Нут и Шуом

Према египатској митологији, првобитно је постојао океан Нун, који се спомиње као и бог. Из њега је изронио брежуљак. Постоје 3 мита о настанку богова из Нуна. Први потиче из Хелиополиса, Града Сунца, те говори да је на почетку из Нуна рођен бог Сунца. Изворни мит каже да је то Атум, али је после у миту спомињан Ра. У Новом краљевству, мит говори да је Амон-Ра бог Сунца. Бог Сунца је испљунуо Шуа и Тефнут, близанце, а из његовог ока је настала Хатор.[3] Други мит долази из Мемфиса, где се веровало да је створитељ свега и Атумов отац Птах, бог уметника. Трећи мит, из Хермополиса, каже да је на почетку постојао и океан Нун, и бог Нун. Бог Нун имао је жену Наунет, а обоје су били водене силе. Уз њих су били још неки богови, а важнији су Амон и Амаунет. Амон у овом миту није Сунце, већ живот.

Изглед свемира

[уреди | уреди извор]
Путовање Атона, Сунчевог диска, за време Ехнатона

Египћани су веровали да свемир чине богови који су персонификације елемената природе. Геб је земља, он лежи доље. На њему је Шу, ваздух, који раздваја Геба од Нут, неба. Нутино тело је небо, а њиме се крећу Сунце, Месец и звезде. Океан Нун је око Геба те представља сва мора, а налази се и на небу па је небо плаво. Већина других богова живи на небу, док Озирис са мртвима живи у подземљу - Дуат. Река Нил је света река, а њен бог је Хапy, персонификација воде и обиља. Сет је владар пустиња које окружују долину Нила.

Загробни живот

[уреди | уреди извор]

Египћани су веровали у живот после смрти. То веровање потиче из саге о Изиди и Озирису. Они су владали Египтом на почетку. Њихов брат Сет био је љубоморан на њих, па је сковао уроту. Постоје три верзије мита о томе како се Сет решио Озириса - прва каже да се претворио у крокодила, друга да се претворио у воденог коња, а трећа, Плутархова верзија, каже да је Озирис жртва уроте. Сет је убио Озириса, и настала је смрт. Анубис и Изида су ипак оживели Озириса, који је постао владар царства мртвих. Кад би човек умро, његова душа би дошла у подземље - Дуат, где би му се судило. Души би поставили многа питања и навели грехове. Анубис би стајао крај ваге и мотрио срце и перо које симболизује Маат, богињу правде и истине. Ако би душа прошла, Тот би то забележио, а Хорус би душу одвео Озирису, до којег су стајале Изида и Нефтис. Покојник би уживао у погребном животу, а могао се придружити посади Ра, који је сваког дана путовао небом доносећи људима светлост и топлоту. Постојале су посебне Књиге мртвих и чаролије које су свештеници читали при извођењу обреда. Покојника би мумификовали и положили у гробницу.

Повезивање с грчком митологијом

[уреди | уреди извор]

Грчка и египатска митологија имају много заједничког. На пример, Нун је по Грцима био Понт или Океан, бог мора. Амон, египатски краљ богова током Новог краљевства, Грцима је био Зевс. Неитин грчки пандан је Атина. Грци су сматрали да су Тот и Анубис једнаки Хермесу, па је настао Херманубис. Озирис је изједначен с Дионисом, а Сет с Тифоном. Хатор је Грцима нимфа Ио, а Изида Деметра. Грцима су, додуше, богови животињских глава били бизарни и необични, али су неке прихватили.

Важнији египатски богови

[уреди | уреди извор]
Велика сфинга у Гизи
Анк, свети крст живота
  • Нун - океан према хелиополиском миту, бог према хермополиском миту.
  • Ра - бог Сунца, има главу орла, у Старом и Средњем краљевству краљ богова.
  • Амон - бога Тебе, старога града.
  • Амунет - прва Амонова жена, настала из Нуна.
  • Мут - богиња мајчинства, друга Амонова жена.
  • Кхонсу - бог Месеца, заједно са својим родитељима Амоном и Мут заштитник Тебе.
  • Хепри - бог јутарњег Сунца.
  • Атум - бог залазећег Сунца, овнова глава, спој с Раом (Ра-Атум).
  • Шу - бог ваздуха.
  • Тефнут - богиња воде, кише и влаге, лавља глава.
  • Хатхор - богиња-крава, „око бога Ра”, заштитница мртвих.
  • Геб - бог Земље и вегетације.
  • Нут - богиња неба, мајка звезда и богова.
  • Озирис - потомак Нут и Геба, њихов најстарији син, бог плодности.
  • Изида - богиња љубави, брака и живота, Озирисова жена.
  • Сет - бог главе вука, владар пустиња.
  • Нефтис - богиња ноћи и гробница, Сетова жена, Озирисова љубавница.
  • Анубис - бог-шакал, првобитно краљ подземља, незаконити Озирисов син.
  • Хорус - бог-соко, постоје два Хоруса - соко и бог људског тела и соколове главе.
  • Четири Хорусова сина - четири бога, штите канопе и мумије, помажу им моћне божице.
  • Тхотх - бог-ибис, заштитник писара, бог Месеца.
  • Секмет - богиња-лавица, ратница, окрутна и осветољубива.
  • Сешат - богиња писања, мудрости и науке, записничарка богова.
  • Неит - богиња рата, древна северна богиња, влада луком и стрелом, „Мајка Богова”.
  • Таурет - богиња-водени коњ, заштитница деце и трудница.
  • Хапy - бог Нила и воде, даје плодност Земљи, важнији сељацима од самог Ра.
  • Маат - богиња истине, правде и свемирског реда, сматрана фараоновом сестром, надгледава рад целог свемира.
  • Собек - бог-крокодил, бог плодности, скривен у мочвари.
  • Селкет - богиња шкорпиона и лечења, заштитница мумија и фараона.
  • Бес - бог весеља и плеса, мала наказа, чудни патуљак, пратитељ Таварет.
  • Птах - бог уметности, према мемфиској митологији, створитељ неба и Земље, Атумов отац.
  • Хнум - бог-ован, лончар, створио је људе на свом лончарском колу.
  • Мин - бог плодности мушкараца и ерекције, „Бик своје мајке”.
  • Хух - бог небеске вечности и бесконачности, један од створитеља света, уз Нуна и Амона.
  • Кек - бог таме, створитељ свемира.
  • Апоп - кобра, дете Неит, непријатељица Ра.
  • Амут - чудовиште од више делова, прождире срце грешника.
  • Ваџет - Атумово око, змија и заштитница фараона.
  • Сфинга - чудовиште људске главе и лављег тела, премда може имати главу овна, позната је Велика сфинга у Гизи.
  • Феникс - света чаробна двополна птица, спомиње се и у Кини.
  • Хекет - богиња-жаба, знак живота и плодности.
  • Меретсегер - богиња-кобра, заштитница Долине краљева у Теби.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Антхес ин Крамер 1961, пп. 29–30
  2. ^ Моренз 1973, стр. 81–84
  3. ^ Висцхак, Деборах, "Хатхор", ин Редфорд 2001, вол. II, пп.82–85

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]