Глицерол
| |||
| |||
| Називи | |||
|---|---|---|---|
| IUPAC назив
propan-1,2,3-triol
| |||
| Други називи
глицерин
пропан-1,2,3-триол 1,2,3-пропантриол 1,2,3-трихидроксипропан глицеритол глицил алкохол | |||
| Идентификација | |||
3Д модел (Jmol)
|
|||
| ChemSpider | |||
| ECHA InfoCard | 100.000.263 | ||
| Е-бројеви | Е422 (згушњивачи, ...) | ||
| УНИИ | |||
| |||
| Својства | |||
| C3H5(OH)3 | |||
| Моларна маса | 92,09382 g/mol | ||
| Агрегатно стање | чиста, безбојна, хигроскопна течност | ||
| Мирис | без мириса | ||
| Густина | 1,261 g/cm³ | ||
| Тачка топљења | 17.8°C (64.2 °F) | ||
| Тачка кључања | 290°C (554 °F)[3] | ||
| Индекс рефракције (nD) | 1.4746 | ||
| Вискозност | 1.2 Pa·s | ||
| Opasnosti | |||
| Bezbednost prilikom rukovanja | JT Baker | ||
| NFPA 704 | |||
| Tačka paljenja | 160°C (otvoren sud) 176°C (zatvoren sud) | ||
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |||
 верификуј (шта је  ?)
| |||
| Референце инфокутије | |||
Глицерол (глицерин) је једноставно полиолно једињење. То је безбојна, безмирисна, вискозна течност која је у широкој употреби у фармацеутској формулацији. Глицерол садржи три хидрофилне хидроксилне групе које су одговорне за његову растворљивост у води и његову хигроскопну природу. Глицеролна основа је централна структурна компонента свих липида познатих као триглицериди. Глицерол има сладак укус и ниску токсичност.
Производња
[уреди | уреди извор]Глицерол формира основу триглицерида, и може бити произведен сапонификацијом масти, нпр. он је нуспроизвод прављења сапуна.
Он је такође споредни производ производње биодизела путем трансестерификације. Триглицериди (1) реагују са алкохолом попут етанола (2) у присуству каталитичке базе чиме настају етил естри масних киселина (3) и глицерол (4):
Глицерол се може произвести различитим путевима из пропилена. Епихлорохидрински процес је најважнији. Он се састоји од хлоринације пропилена чиме се формира алил хлорид, који се оксидира хипохлоритом до дихлорохидрина, који реагује са јаком базом и формира епихлорохидрин. Епихлорохидрин се хидролизује до глицерола.[4]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Milne, George W. A.; Lide, David R. (1994). Handbook of data on organic compounds. Boca Raton: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0445-3.
- ^ Christoph, Ralf; Schmidt, Bernd; Steinberner, Udo; Dilla, Wolfgang; Karinen, Reetta (2006). „Glycerol”. Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry. doi:10.1002/14356007.a12_477.pub2.
Literatura
[уреди | уреди извор]- Milne, George W. A.; Lide, David R. (1994). Handbook of data on organic compounds. Boca Raton: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0445-3.
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]
