Магнезијум сулфат
| Магнезијум сулфат | |
|---|---|
 |
|
| IUPAC име |
|
| Други називи | горка со |
|
Идентификација
|
|
| MeSH | |
|
Својства
|
|
| Молекулска формула | MgSO4 (анхидровани);
MgSO4·7H2O |
| Моларна маса | 120.415 g |
| Агрегатно стање | бела кристална супстанца |
| Густина | 2.66 g/mL, основно |
| Тачка топљења |
1124 °C разлаже се |
| Растворљивост у води | 25.5 g/100 ml (20 °C) |
|
Структура
|
|
| Кристална решетка/структура | моноклинична (хидрат) |
|
Опасност
|
|
| Подаци о безбедности приликом руковања (MSDS) | External MSDS |
|
Сродна једињења
|
|
| Други катјони | Калцијум-сулфат; Алуминијум-сулфат |
|
|
|
Магнезијум сулфат је хемијско једињење магнезијума са молекулском формулом MgSO4.[1][2]
Безводни магнезијум сулфат је бео, у води растворљив (3,6g у 100g H2O) прах. Гради неколико хидрата од којих су најважнији MgSO4 · 7H2O (који се још зове и горка со или енглеска со) као и нерастворљив MgSO4 · 1H2O, који се у природи јавља као минерал кизерит. На собној температури постојан је само први. Загревањем до 150°C прелази у MgSO4 · H2O, који се исушује на температури преко 200°C.
Безводни магнезијум сулфат се у индустрији и у лабораторијама доста користи као стипса.
Он представља соно лаксантно средство. Практично се не ресорбује из дигестивног тракта, али осмотским механизмом зарджава велику количину воде у цревима. Његово дејство настаје врло брзо, ако се унесе и довољна количина течности.
Извори[уреди]
- ↑ Housecroft C. E.; Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536.
- ↑ Holleman A. F.; Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st изд.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.
