Магнезијум сулфат
![]() | |
Називи | |
---|---|
IUPAC назив
магнезијум-сулфат (анхидровани и хептахидрат)
| |
Други називи
горка со
| |
Идентификација | |
ECHA InfoCard | 100.028.453 |
Е-бројеви | E518 (регулатор киселости, ...) |
MeSH | Magnesium+sulfate |
Својства | |
MgSO4 (анхидровани);
MgSO4·7H2O | |
Моларна маса | 120.415 g |
Агрегатно стање | бела кристална супстанца |
Густина | 2.66 g/mL, основно |
Тачка топљења | 1124 °C разлаже се |
25.5 g/100 ml (20 °C) | |
Структура | |
Кристална решетка/структура | моноклинична (хидрат) |
Сродна једињења | |
Други катјони
|
Калцијум-сулфат; Алуминијум-сулфат |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
Референце инфокутије | |
Магнезијум сулфат је хемијско једињење магнезијума са молекулском формулом MgSO4.[1][2]
Безводни магнезијум сулфат је бео, у води растворљив (3,6g у 100g H2O) прах. Гради неколико хидрата од којих су најважнији MgSO4 · 7H2O (који се још зове и горка со или енглеска со) као и нерастворљив MgSO4 · 1H2O, који се у природи јавља као минерал кизерит. На собној температури постојан је само први. Загревањем до 150°C прелази у MgSO4 · H2O, који се исушује на температури преко 200°C.
Безводни магнезијум сулфат се у индустрији и у лабораторијама доста користи као стипса.
Он представља соно лаксантно средство. Практично се не ресорбује из дигестивног тракта, али осмотским механизмом зарджава велику количину воде у цревима. Његово дејство настаје врло брзо, ако се унесе и довољна количина течности.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
- ^ Holleman A. F.; Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st изд.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.