Магнезијум-сулфат
 хексахидрат
| |
 Анхидратни магнезијум-сулфат
| |
 Епсомит (хептахидрат)
| |
| Називи | |
|---|---|
| IUPAC назив
Магнезијум-сулфат
| |
| Други називи
Епсомова со (хептахидрат)
Енглеска со Гораке соли Соли за купање | |
| Идентификација | |
| |
3Д модел (Jmol)
|
|
| ChEBI | |
| ChemSpider | |
| DrugBank | |
| ECHA InfoCard | 100.028.453 |
| RTECS | OM4500000 |
| UNII |
|
| |
| |
| Својства | |
| MgSO4 | |
| Моларна маса | 120,366 g/mol (анхидрат) 138,38 g/mol (монохидрат) 174,41 g/mol (трихидрат) 210,44 g/mol (пентахидрат) 228,46 g/mol (хексахидрат) 246,47 g/mol (хептахидрат) |
| Агрегатно стање | бела кристална материја |
| Мирис | без мириса |
| Густина | 2,66 g/cm3 (анхидрат) 2,445 g/cm3 (монохидрат) 1,68 g/cm3 (хептахидрат) 1,512 g/cm3 (11-хидрат) |
| Тачка топљења | анхидрат се разлаже ба 1.124 °C монохидрат се разлаже на 200 °C хептахидрат се разлаже на 150 °C ундекахидрат се разлаже на 2 °C |
| анхидрат 26,9 g/100 mL (0 °C) 35,1 g/100 mL (20 °C) 50,2 g/100 mL (100 °C) хептахидрат 113 g/100 mL (20 °C) | |
| Растворљивост | 1,16 g/100 mL (18 °C, етар) у малој мери растворна у алкохолу, глицеролу нерастворна у ацетону |
| Магнетна сусцептибилност | −50·10−6 cm³/mol |
| Индекс рефракције (nD) | 1,523 (монохидрат) 1,433 (хептахидрат) |
| Структура | |
| Кристална решетка/структура | моноклинична (хидрат) |
| Фармакологија | |
| A06AD04 (WHO) A12CC02 B05XA05 D11AX05 V04CC02 | |
| Опасности | |
| Безбедност приликом руковања | External MSDS |
| NFPA 704 | |
| Сродна једињења | |
Други катјони
|
Berilijum-sulfat Калцијум-сулфат Stroncijum-sulfat Баријум-сулфат |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa). | |
 верификуј (шта је  ?)
| |
| Референце инфокутије | |
Магнезијум-сулфат је хемијско једињење магнезијума с молекулском формулом MgSO4.[3][4] Безводни магнезијум-сулфат је бео, у води растворљив (3,6g у 100g H2O) прах. Гради неколико хидрата од којих су најважнији MgSO4 · 7H2O (који се још зове и горка со или енглеска со) као и нерастворљив MgSO4 · 1H2O, који се у природи јавља као минерал кизерит.[5] На собној температури постојан је само први. Загревањем до 150 °C прелази у MgSO4 · H2O, који се исушује на температури преко 200 °C. Безводни магнезијум-сулфат се у индустрији и у лабораторијама доста користи као стипса. Он представља соно лаксативно средство. Практично се не ресорбује из дигестивног тракта, али осмотским механизмом задржава велику количину воде у цревима. Његово дејство настаје врло брзо, ако се унесе и довољна количина течности.
Хидрати
[уреди | уреди извор]Магнезијум-сулфат може да кристалише у неколико хидратних форми, укључујући:[6]
- Анхидратни, MgSO
4; нестабилан у природи, хидратише се да формира епсомит.[7] - Монохидрат, MgSO
4·H
2O; киесерит, моноклинични.[8] - MgSO
4·1.25H
2O или 8MgSO
4·10H
2O.[9] - Дихидрат, MgSO
4·2H
2O; орторомбни. - MgSO
4·2.5H
2O или 2MgSO
4·5H
2O.[9] - Трихидрат, MgSO
4·3H
2O.[9] - Тетрахидрат, MgSO
4·4H
2O; старкевит, моноклинични.[10] - Пентахидрат, MgSO
4·5H
2O; пентахидрит, триклинични.[8] - Хексахидрат, MgSO
4·6H
2O; хексахидрит, моноклинични. - Хептахидрат, MgSO
4·7H
2O („Епсомска со”); епсомит, орторомбни.[8] - Енеахидрат, MgSO
4·9H
2O, моноклинични.[11] - Декахидрат, MgSO
4·10H
2O.[10] - Ундекахидрат, MgSO
4·11H
2O; меридианит, триклинични.[10]
Према подацима из 2017, постојање декахидрата није потврђено.[11]
Сви хидрати губе воду загревањем. Изнад 320 °C, стабилан је само анхидровани облик. Разлаже се без топљења на 1124 °C у магнезијум-оксид (MgO) и сумпор триоксид (SO3).
Хептахидрат (Епсомска со)
[уреди | уреди извор]Хептахидрат је добио своје уобичајено име „Епсомска со” од горког сланог извора у Епсому у Сарију у Енглеској, где је та со произвођена из извора који настају тамо где се порозна креда Норт Доунса сусреће с непропусном лондонском глином.
Хептахидрат лако губи један еквивалент воде да би се формирао хексахидрат.
То је природни извор и магнезијума и сумпора. Епсомске соли обично се користе у солима за купање, ексфолијантима, мишићним релаксаторима и средствима за ублажавање болова. Међутим, оне се разликују од Епсомских соли које се користе за хортикултуру, јер садрже ароме и парфеме који нису погодни за биљке.[12]
Монохидрат
[уреди | уреди извор]Монохидрат се може припремити загревањем хексахидрата на приближно 150 °C. Даље загревање на приближно 300–320 °C даје анхидровани магнезијум-сулфат.
Ундекахидрат
[уреди | уреди извор]Ундекахидратни MgSO
4·11H
2O, меридијанит, стабилан је на атмосферском притиску само испод 2 °C. Изнад те температуре, утечњава се у мешавину чврстог хептахидрата и засићеног раствора. Има еутектичку тачку са водом на -3,9 °C и 17,3% (масених) MgSO4.[9] Велики кристали се могу добити из раствора одговарајуће концентрације који се држе на 0 °C неколико дана.[9]
При притисцима од око 0,9 GPa и на 240 K, меридијанит се разлаже у смешу леда VI и енеахидрата MgSO
4·9H
2O.[11]
Енахидрат
[уреди | уреди извор]Енеахидрат MgSO
4·9H
2O је идентификован и окарактерисан тек недавно, иако изгледа да се лако може произвести (хлађењем раствора MgSO
4 и натријум-сулфата Na
2SO
4 у одговарајућим размерама).
Структура је моноклинична, са параметрима јединичне ћелије на 250 K: a 0,675 nm, b = 1,195 nm, c = 1,465 nm, β = 95,1°, V = 1,177 nm3 са Z = 4. Највероватнија просторна група је P21/c. Магнезијум-селенат такође формира енеахидрат MgSeO
4·9H
2O, али са другачијом кристалном структуром.[11]
Природна појава
[уреди | уреди извор]Као Mg2+
и SO2−
4 јони су други катјон и други анјон присутни у морској води после Na+
и Cl−
, магнезијум сулфати су уобичајени минерали у геолошким срединама. Њихова појава је углавном повезана са супергенезних процесима. Неки од њих су такође важни састојци евапоритних наслага калијум-магнезијум (K-Mg) соли.
Светле тачке које је посматрала свемирска летелица Зора у кратеру Окатор на патуљастој планети Церес најконзистентније су с рефлектованом светлошћу из магнезијум сулфат хексахидрата.[13]
Скоро сви познати минералошки облици MgSO4 су хидрати. Епсомит је природни аналог „Епсомске соли”. Меридијаниит, MgSO4·11H2O, примећен је на површини залеђених језера и сматра се да се јавља и на Марсу. Хексахидрит је следећи нижи (6) хидрат. Три следећа нижа хидрата — пентахидрит, старкеит и посебно сандерит — су ретки. Кизерит је монохидрат и чест је међу евапоритним наслагама. Безводни магнезијум-сулфат је забележен с неких запаљених депонија угља.
Припрема
[уреди | уреди извор]Магнезијум-сулфат обично се добија директно из сувих корита језера и других природних извора. Такође се може припремити реакцијом магнезита (магнезијум-карбонат, MgO) или магнезија (оксид, MgO) са сумпорном киселином.
Друга могућа метода је третирање морске воде или индустријског отпада који садржи магнезијум тако да се исталожи магнезијум-хидроксид и да талог реагује са сумпорном киселином.
Физичка својства
[уреди | уреди извор]Релаксација магнезијум-сулфата је примарни механизам који узрокује апсорпцију звука у морској води на фреквенцијама изнад 10 kHz[14] (акустична енергија претвара се у топлотну енергију). На нижим фреквенцијама мање апсорбује со, тако да звук ниске фреквенције путује даље у океану. Борна киселина и магнезијум-карбонат такође доприносе апсорпцији.[15]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). . „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). . „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
- ^ Holleman A. F.; Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st изд.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.
- ^ „Quick Cures/Quack Cures: Is Epsom Worth Its Salt?”. The Wall Street Journal. 9. 4. 2012. Архивирано из оригинала 12. 4. 2012. г. Приступљено 15. 6. 2019.
- ^ Industrial Inorganic Chemistry, Karl Heinz Büchel, Hans-Heinrich Moretto, Dietmar Werner, John Wiley & Sons, 2d edition, 2000, ISBN 978-3-527-61333-5
- ^ „Unnamed (Mg Sulphate)”.
- ^ а б в Odochian, Lucia (1995). . „Study of the nature of the crystallization water in some magnesium hydrates by thermal methods”. Journal of Thermal Analysis and Calorimetry. 45 (6): 1437—1448. S2CID 97855885. doi:10.1007/BF02547437. Архивирано из оригинала 26. 8. 2011. г. Приступљено 7. 8. 2010.
- ^ а б в г д Fortes, A. Dominic; Browning, Frank; Wood, Ian G. (2012). . „Cation substitution in synthetic meridianiite (MgSO4·11H2O) I: X-ray powder diffraction analysis of quenched polycrystalline aggregates”. Physics and Chemistry of Minerals. 39 (5): 419—441. doi:10.1007/s00269-012-0497-9.
- ^ а б в Peterson, R.C.; Nelson, W.; Madu, B.; Shurvell, H.F. (2007). . „Meridianiite: A new mineral species observed on Earth and predicted to exist on Mars”. American Mineralogist. 92 (10): 1756—1759. Bibcode:2007AmMin..92.1756P. doi:10.2138/am.2007.2668.
- ^ а б в г A. Dominic Fortes, Kevin S. Knight, and Ian G. Wood (2017): Fortes, A. Dominic; Knight, Kevin S.; Wood, Ian G. (2017). . „Structure, thermal expansion and incompressibility of MgSO4·9H2O, its relationship to meridianiite (MgSO4·11H2O) and possible natural occurrences”. Acta Crystallographica Section B. 73 (1): 47. Bibcode:2017AcCrB..73...47F. doi:10.1107/S2052520616018266. Пронађени су сувишни параметри:
|pages=и|page=(помоћ). Acta Crystallographica Section B: Structureal Science, Crystal Engineering and Materials, volume 73, part 1,. - ^ „What Is Epsom Salt And Why Is It So Important For My Cannabis Garden?”. Herbies. Приступљено 2020-10-28.
- ^ M. C. De Sanctis; E. Ammannito; A. Raponi; S. Marchi; T. B. McCord; H. Y. McSween; F. Capaccioni; M. T. Capria; F. G. Carrozzo; M. Ciarniello; A. Longobardo; F. Tosi; S. Fonte; M. Formisano; A. Frigeri; M. Giardino; G. Magni; E. Palomba; D. Turrini; F. Zambon; J.-P. Combe; W. Feldman; R. Jaumann; L. A. McFadden; C. M. Pieters (2015). . „Ammoniated phyllosilicates with a likely outer Solar System origin on (1) Ceres” (PDF). Nature. 528 (7581): 241—244. Bibcode:2015Natur.528..241D. PMID 26659184. S2CID 1687271. doi:10.1038/nature16172.
- ^ „Underlying physics and mechanisms for the absorption of sound in seawater”. Resource.npl.co.uk. Архивирано из оригинала 18. 6. 2009. г. Приступљено 2009-07-06.
- ^ Michael A. Ainslie, Principles of Sonar Performance Modeling, p. 18
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
