Ислам и хомосексуалност

С Википедије, слободне енциклопедије
Дистрибуција ислама у свету

Ислам и хомосексуалност је посебан облик гледања на истополне особе и њихове односе унутар муслиманског друштва, која се разликује у зависности од времена, места, и врсте или форме — хомосексуалности или бисексуалности. Тренутно однос Ислама, као једне од великих светских религија, и хомосексуалности заснован је на негативном ставу према ЛГБТ особама.[1][2]

Међутим унутар појединих група постоје и „струје” које на хомосексаулност гледају позитивно (или бар позитивније). Мали број исламских учењака, углавном на Западу, почео је последњих година да преиспитивати ​​исламско учење о хомосексуалности и закључили да је општа осуда погрешна интерпретација. Међутим, овај поглед тек почиње да се развија и није широко прихваћен.[3]

Основне поставке[уреди | уреди извор]

Хомосексуалност је била дијагностичка категорија у попису свих менталних болести у Дијагностичком и статистичком приручнику за менталне поремећаје (ДСМ) од првог издања 1952. године и налазила се у основи свих медицинских модела менталне болести од 19. века. Међутим када је Америчка психијатријска асоцијација 1973. године уклонила хомосексуалност из ДСМ-III (III-ћи попис свих менталних болести), уз објашњење „да хомосексуалност није нужно повезана са психопатологијом”, у већини случајева ставови Ислама се нису променили, јер је у главама верских великодостајника и велике групе верника, хомосексуалност и даље остала, и још дуго ће остати, нешто ванприродно и биолошки и друштвено неморално.[4]

Иако су се уназад 50 година, у савременом друштву, ставови о хомосексуалним особама мењали, почев од оних медицинских, па до оних друштвених, ма колике те промене биле (мале иили велике), увек су ти ставови у већој или мањој мери били оптерећени предрасудама, као и према свакој мањинској групи. Или како тврди доктор Грегори Херек,

...ставови већине према хомосексуалним особама слични су онима према осталим мањинским групама, расним, етничким итд.[5]

Опстајању ових предрасуда у великој мери доприноси и став чврсти ставовови Ислама засновани на Курану.

Са модернизацијом друштва, неке религије или бар поједини њени гласноговорници, временом су ублажили став према хомосексуалности, али су овакви случајеви, у Исламском свету на глобалном нивоу, у великој мери усамљени.[6]

Ислам као и хришћанство (али и друге религије) званично осуђују хомосексуалност, а питање интензитета осуде је у директној спрези са степеном екстремизма и раширености религије (нпр код припадника ИСИС-а)

На негативан став Ислама свакако утиче и вишевековна доктрина религије о што већој масовности верника. Наиаме због лоших услова живота, бројних епидемија заразних болести, и велике смртност у бројним ратовима, у средњем и новом веку, то је негативно утицало на популациону политику, свих већих религија, па и Ислама, које су се кроз историју залагале за што већи број деце, забрану абортуса и сл. Јер је размножавање било од есенцијалне важности за цркву из разлога умножавања становништва а тиме и верника. Међутим, данас на планети Земљи живи преко 6,5 милијарди људи, што се означава као пренасељеност. Даље, животни век је драстично продужен, медицина и технологија су напредовале. Историјске промене су се догодиле. Међутим, промене у посматрању хомосексуалности из угла религије, готово да су идентичне онима од пре неколико векова.[7] Све ово у потпуности потврђује Вајнбергову тврдња,

„Религија је увреда за људско достојанство. Са религијом или без ње, добри људи ће чинити добро, а зли ће чинити зло. Али да би добри људи чинили зло, за то је потребна религија.”[8]

и говори у прилог постојања велике хостилности Ислама према хомосексуалним особама која траје скоро колико и сама Ислам, без обзира на новонастале друштвене промене.

Модернизација друштва с почетка 21. века донела је ипак и неке промене у учењу Ислама, да прихвата хомосексуалне особе, али не и хомосексуалне односе и њихоово понашање, али су оне јако малобројне.

Однос Ислама према гејевима и лезбејкама[уреди | уреди извор]

Хомоеротске теме дуго су била прихваћена у муслиманском свету у поезији и другим књижевним жанровима написаним на главним језицима муслиманског света од осмог века до модерне ере. Ова турска минијатура показује десет мушкараца који упражњавају анални секс у Отоманском царству

Исламски научници у великој мери уче да је истополни секс грех.[10] Муслиманска света књига, Куран, приповеда причу о Луту и уништењу Содоме - а содомија на арапском језику је позната као "лиwат", заснована на Лутовом имену. Људи који имају сексуалне односе требају бити кажњени, каже Куран, али не каже како - и додаје да их треба оставити на миру ако се покају. Уместо тога пропагира се да смртна казна долази од хадиса, или из исказа пророка Мухамеда.[11] Начини се разликују по методи убијања, а неке државе дају мање казне у неким околностима.[12][13]

Куран заправо наводи причу о „Лутовом народу" који је уништен Божијим гневом зато што су се упустили у пожудне телесне поступке између људи. Хомосексуалне радње су забрањене у традиционалној исламској пракси и подложне су различитим казнама, укључујући смртну казну, у зависности од ситуације и правне школе. Међутим, хомосексуални односи су се углавном толерисали у предмодерним исламским друштвима,[14][15] а историјски записи сугеришу да су ови закони ретко коришћени, углавном у случајевима силовања или других „изузетно очигледних кршења јавног морала".[16][17][18]

Хомоеротске теме међу муслиманима култивисане су у поезији и другим књижевним жанровима написаним на главним језицима муслиманског света од осмог века до модерне ере.[15][19] Концепти хомосексуалности који се налазе у класичним исламским текстовима подсећају на традицију грчкоримске антике, а не на модерне западне представе о сексуалној оријентацији.[16] Очекивало се да ће многи или најзрелији мушкарци бити сексуално привучени и женама и мушким адолесцентима (различито дефинисаним), али од мушкараца се ипак очекивало да желе да играју само активну улогу у хомосексуалном односу када одрасту.[20][21]

Међутим и данас све главне исламске секте се противе хомосексуалности, а ЛГБТ особе кажњавају се смрћу у шест исламских земаља: Саудијска Арабија, Иран, Мауританија, Судан, Сомалија, Јемен и Афганистан (у коме Талибани користе смртну казну). У другим исламским земљама, као што су Бахреин, Катар, Алжир, Пакистан, Малезија и Малдиви, хомосексуалност се кажњава затвором, новчаном казном или бичевањем.[22]

Према ИСИС-овом радикалном тумачењу ислама,

хомосексуалце треба бацати из високе зграде, а затим каменовати ако нису мртви када ударе у земљу.

Ова група базира ову грозну казну на једном ставу у којем је Посланик Мухамед наводно рекао да би хомосексуалци требали бити бачени с огромне висине, а затим каменовани. Током само две године, ИСИС је бацио десетке геј мушкараца са високих зграда у областима Ирака и Сирије под својом контролом. Пре ИСИС-а, ова метода се ретко користила, иако су други милитанти исламисти хомосексуалце и лезбијке кажњавали смрћу.[12] Исламска учења у традицији хадиса признају истополну привлачност, цене уздржавање и (у Курану) осуђују упражнавање истополне љубави. У складу са овим у исламским земљама осећање привлачности мушкарца према лепом младићу је очекивано и опрашта се као људска природа. Ипак,

...уздржавање од откривања или деловања у циљу испуњена ове пожуде награђује се у рајском животу, где човек ужива са вечно младим, невиним љубавницама и љубавницима (хурија и гулам, једнако упоређивани са бисерима.[23]

Исламисти истополни однос сматрају огрешењем о Куран. Иако систополна привлачност није против Шеријата, физичко препуштање страстима у Исламу се кажњава по стфрогим шеријатском закону.[12] Пасивна улога у сексуалном односу се сматра недостојном. Трансродне особе које често наступају у исламским државама као забављачи(це) су презрене због своје субмисивне улоге, али истовремено цењене због својих вештина. Ово има своје зачетке у улогама које су имали баццхе и кочеци.

Активну улогу у сексуалном чину има мушкарац који себе не идентификује као хомосексуалца или геја и који је обично испунио друштвена очекивања да се ожени и има децу. Њихова хомосексуална искуства се сматрају даљим потврђивањем мужевности.

Премда ово представља генералну културну конструкцију, пракса се умногоме разликује.

Младић тражи савет свог оца при избору љубавника – из Хафт Аwранг песника Јамија у причи Отац саветује сина о љубави

Дискурс о хомосексуалности у исламу тиче се готово искључиво односа између мушкараца. Ако се женска хомосексуалност некада помиње то је изједначено са преваром. Историчар Абу Јафар Мухаммад ибн Јарир ибн Yазид ибн Катхир ал-Табари бележи убиство лезбејског пара из харема под калифом Абу Абдуллах Муса ибн Махди ал-Хади (785-786).

Ислам толерише истополне жеље када их посматра као искушење, али истополне сексуалне односе сматра трансгресијом природне улоге и циља сексуалне активности.[12]

Историјски посматрано и са изузецима, кажњавање за истополне односе између мушкараца у исламу било је много блаже него у јудаизму или хришћанству. У Курану се наводи да особа која је починила грех може да се покаје и да сачува свој живот. Многе исламске културе, оне ране као што су оне на територији Вавилоње, Египта и Ханана, где је документовано да је хомосексуалност играла важну друштвену улогу због њихове изложености хеленистичкој култур, али и оне које су се касније развиле, као абасидски калифат или сафавидска Персија, биле су познате по неговању софистициране хомосексуалне естетике у уметности и књижевности. Свој љубавни и религиозни живот они мире цитирањем хадиса:

Онај који воли и остане чедан и крије своју тајну и умре, умире као мученик“. Каснији хадиси су оштрији: „Када се мушкарац попне на другог мушкарца, Божје престо се тресе… Нека се убије онај који то ради и нека се убије онај над којим се то ради.

I стари и модерни фундаменталисти ове речи тумаче дословно, што је резултовало бројим убиствима.

Гледања религије кроз став да она дозвољава истополну љубав све док је она чедна и док немају сексуални однос, налазимо у делима Ибн Хазима, Ибн Дауда, Ал-Мутамида, Абу Нуwаса и многи других, који су користили ово да би писали отворено о љубави између мушкараца, док су тврдили да су остали чедни. Даље, да би се кршење овог прописа доказало потребно је да четири мушкарца, односно осам жена посведоче против оптуженог, што отежава прогон оних који не остану чедни у приватности свог дома.

Анкета[уреди | уреди извор]

У анкети коју је 2013. години, спровео истраживачки центар Пев (енг. Пеw Ресеарцх Центер) о глобалном прихватању хомосексуалности у многим претежно муслиманским земљама наводи се да хомосексуалност треба одбацити. У овој анкетин 80% Либанаца изјаснило се против хоимосексуалности, затим 78% Турака , 86% Малезијаца , 87% Пакистанаца , 93% Палестинаца и Индонежана , 94% Тунишана , 95% Египћана и 97% Јорданаца. Такође анкета је показала да је одбијајући став у неким земљама, све конзервативнија међу млађим људима, што се може уочити и на овој табели:[24][25]

Старост и погледи на хомосексуалност
Држава 18-29 30-49 50+
Хомосексуалност треба прихватити % % %
Турска 9 7 10
Египат 3 2 3
Јордан 5 1 1
Либан 27 17 10
Палестина 5 3 --
Тунис 3 2 1
Индонезија 4 2 3
Малезија 7 10 11
Пакистан 2 2 2
Сенегал 5 2 2

У истраживању спроведеном 2016. године у Великој Британији, 52% анкетираних муслимана изјавило је да хомосексуалност у Британији не би требала бити легална.

Према студији коју је у шест европских земаља (Француска, Белгија, Немачка, Холандија, Аустрија и Шведска) сровео берлински друштвени о-научни центар WЗБ у 2013. године 60% анкетираних муслимана одбацује хомосексуалце.

Истраживање ИФОП-а спроведено 2019. године показује да 63% француских муслимана сматра да је хомосексуалност "болест или "сексуална перверзија", односно 49 пута више него међу француским католицима.[26]

Први наговештаји промене ставова међу исламистима[уреди | уреди извор]

Парада поноса у Тирани 2016.

Ипак, упркос строгом исламском учењу, муслимани у неким земљама дају подршку ЛГБТ правима. Нешто више од 40% америчких муслимана изјавило је да су прошле године подржавали истополне бракове, наводи се у извештају Института за истраживање религије са седиштем у Wашингтону.[12][27]

Поред тога, мали број исламских теоретичара, углавном на Западу, почео је преиспитивати ​​исламско учење о хомосексуалности и закључили да је општа осуда погрешна интерпретација. Међутим, овакво виђење хомосексуалности је тек на почетку и није широко прихваћено.[12]

Верски мешовити Либан је најлибералнији је међу арапским земљама у погледу истополних односа и има активну ЛГБТ заједницу. Ипак, либански закон забрањује хомосексуалност, иако се додуше ретко процсуира и оспорава хомосексуалност у судовима. Либан је 2017. године постао прва арапска земља која је одржала геј недјељу поноса, иако је свечано отварање догађаја отказано због забринутости за безбедност учесника након претњи насиљем.[12]

Албанија је такоједна од земаља, у којој су хомосексуалци све активнији и већ више година одржавју параде поноса у Тирани, [28]упркос противљењу дела албанске исламистичке заједнице.

Исламофобични хомонационализам[уреди | уреди извор]

У западним земљама појавиле су се друштвене и политичке групе и покрети, како унутар тако и изван ЛГБТ покрета , посебно везани за екстремну десницу , који имају исламофобични дискурс према имигрантима из арапског света, углавном из земаља које примењују шеријатски закон. Хомосексуални чинови међу одраслим су криминализовани, тврдњом кроз исхитрено генерализовање, да сви муслимани, потичу из исте културе, и подстичу одбацивање ЛГБТ заједнице и промовишу, оправдавају или чине хомофобични злочини из мржње, укључујући игнорисање ЛГБТ муслиманских азиланата које плаше да ће бити кажњени, затворени или погубљени због своје сексуалне оријентације.[29]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Беарман, П.; Бианqуис, Тх.; Босwортх, C.Е.; ван Донзел, Е.; Хеинрицхс, W.П., ур. (1983). „Лиwāṭ”. Енцyцлопаедиа оф Ислам (2нд изд.). Брилл. дои:10.1163/1573-3912_ислам_СИМ_4677. .
  2. ^ Роwсон, Еверетт К. (1991). „Тхе Еффеминатес оф Еарлy Медина”. Јоурнал оф тхе Америцан Ориентал Социетy. 111 (4): 676—677. ЈСТОР 603399. дои:10.2307/603399.  Текст „јоурнал” игнорисан (помоћ)
  3. ^ Еверетт К. Роwсон (2006). "Хомосеxуалитy". Ин Јане Даммен МцАулиффе (ед.). Енцyцлопаедиа оф тхе Qурʾāн. 2. Брилл. пп. 444–445.
  4. ^ Маделаин Фарах, Марриаге анд Сеxуалитy ин Ислам: А Транслатион оф ал-Гхазали’с Боок он тхе Етиqуетте оф Марриаге фром Тхе Ревивал оф тхе Религиоус Сциенцес (Салт Лаке Цитy: Университy оф Утах Пресс, 1984),
  5. ^ Херек, Грегорy M. (2000), "Тхе псyцхологy оф сеxуал прејудице", Цуррент Дирецтионс ин Псyцхологицал Сциенце, 9, пп. 19–22,
  6. ^ Херек, Грегорy M. (ет ал.) (1999), "Псyцхологицал сеqуелае оф хате-цриме вицтимизатион амонг лесбиан, гаy, анд бисеxуал адултс", Јоурнал оф Цонсултинг анд Цлиницал Псyцхологy, 67 (6), пп. 945–951,
  7. ^ Херек, Грегорy M. (2006), "Легал рецогнитион оф саме-сеx релатионсхипс ин тхе Унитед Статес: А социал сциенце перспецтиве", Америцан Псyцхологист, 61 (6), пп. 607–621,
  8. ^ Ричард Докинз, Бог как иллюзия (2006) // пер. с англ. Н. Смелковой. — М: КоЛибри (Иностранка), 2008. — гл. 1.
  9. ^ ”Да ли се то ви упуштате са мушкарцима и рјешавате се својих супруга, од Господара створених за вас? – Ви сте један народ преступника –„ (превод Томислава Дретара)
  10. ^ Али, Кециа (2006). Сеxуал Етхицс & Ислам. Оxфорд, Енгланд: ОнеWорлд Публисхинг. п. 90. ISBN 978-1-85168-456-4.
  11. ^ Фарид Есацк, Он Беинг а Муслим: Финдинг а Религиоус Патх ин тхе Wорлд Тодаy (Оxфорд: Онеwорлд, 1999) ис оне оф тхе фирст wритингс оф ан Исламиц тхеологиан то цоупле wомен’с ригхтс то тхе ригхтс оф хомосеxуалс (ботх фемале анд мале) ин Муслим цоммунитиес. Нот сурприсинглy Есацк wритес ас а Соутх Африцан
  12. ^ а б в г д ђ е Ислам и хомосексуалност: Шта каже Куран? Приступљено 28.12.2018. (језик: енглески)
  13. ^ Амреен Јамел, “Тхе Сторy оф Лут анд тхе Qур’ан’с Перцептион оф тхе Моралитy оф Саме-Сеx Сеxуалитy,” Јоурнал оф Хомосеxуалитy, 41(1), 2001, 1–88.
  14. ^ Беарман, П.; Бианqуис, Тх.; Босwортх, C.Е.; ван Донзел, Е.; Хеинрицхс, W.П., едс. (2012). "Лиwāṭ". Енцyцлопаедиа оф Ислам (2нд ед.). Брилл. (Субсцриптион реqуиред (хелп)).
  15. ^ а б Еверетт К. Роwсон (2004). "Хомосеxуалитy". Ин Рицхард C. Мартин. Енцyцлопедиа оф Ислам анд тхе Муслим Wорлд. МацМиллан Референце УСА.
  16. ^ а б Е. К. Роwсон (2012). "ХОМОСЕXУАЛИТY ии. ИН ИСЛАМИЦ ЛАW". Енцyцлопедиа Ираница.
  17. ^ „ал-Qамар 54:37”. 2020-03-18. Архивирано из оригинала 18. 03. 2020. г. Приступљено 19. 1. 2021. 
  18. ^ Еверетт Роwсон анд Ј.W. Wригхт (едс), Хомоеротицисм ин Цлассицал Арабиц Литературе (Неw Yорк: Цолумбиа Университy Пресс, 1997).
  19. ^ Кхалед Ел-Роуаyхеб. Бефоре Хомосеxуалитy ин тхе Араб-Исламиц Wорлд 1500–1800. пп. 12 фф.
  20. ^ ал-Хаqq Кугле, Сцотт Сирај (26. 5. 2018). „СЕXУАЛИТY, ДИВЕРСИТY, АНД ЕТХИЦС ИН ТХЕ АГЕНДА ОФ ПРОГРЕССИВЕ МУСЛИМС” (ПДФ). Архивирано из оригинала 26. 05. 2018. г. Приступљено 19. 1. 2021. 
  21. ^ Степхен О. Мурраy анд Wилл Росцое. Исламиц Хомосеxуалитиес: Цултуре Хисторy анд Литературе (Неw Yорк: Неw Yорк Университy Пресс, 1997)
  22. ^ Амина Wадуд, Qур’ан анд Wоман (Куала Лумпур: Пенербит Фајар Бакти, 1992; 2нд едн, Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс, 1999).
  23. ^ Куран, 52.24, 56.17, 76.19
  24. ^ НW, 1615 L. Ст; Суите 800Wасхингтон; Инqуириес, DC 20036УСА202-419-4300 | Маин202-857-8562 | Фаx202-419-4372 | Медиа (4. 6. 2013). „Тхе Глобал Дивиде он Хомосеxуалитy”. Пеw Ресеарцх Центер'с Глобал Аттитудес Пројецт (на језику: енглески). Приступљено 26. 7. 2020. 
  25. ^ „Турци воденим топовима на геј параду”. МОНДОБА (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-19. 
  26. ^ „Мêме си л'хомосеxуалитé ест миеуx аццептéе, дес поцхес д'хомопхобие демеурент ен Франце”. Ле Монде.фр (на језику: француски). 26. 6. 2019. Приступљено 26. 7. 2020. 
  27. ^ Абдуллахи Ахмед Ан-На‘им, Тоwард ан Исламиц Реформатион: Цивил Либертиес, Хуман Ригхтс анд Интернатионал Лаw (Сyрацусе, НY: Сyрацусе Университy Пресс, 1990), 9.
  28. ^ Бета (23. 3. 2012). „Прва Парада поноса 17. маја у Тирани”. Блиц.рс (на језику: српски). Приступљено 19. 1. 2021. 
  29. ^ де 2016, 13 де Јунио. „Ла схариа y ла хомофобиа исламиста хициерон су апарициóн ен Естадос Унидос”. инфобае (на језику: шпански). Приступљено 2022-11-03. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Ислам и хомосексуалност на Викимедијиној остави


ЛГБТ и религија
Преглед: Религија и хомосексуалност — Трансексуалност и религија
Религије: Аврахамске: Бахаизам и хомосексуалност — Хришћанство и хомосексуалност — Англиканизам и хомосексуалност — Баптизам и хомосексуалност — Квекеризам и хомосексуалност — Лутеранизам и хомосексуалност — Методизам и хомосексуалност — Мормонизам и хомосексуалност — Православље и хомосексуалност — Презбитеријанизам и хомосексуалност — Римокатолицизам и хомосексуалност — Ислам и хомосексуалност — Јудаизам и хомосексуалност —Конзервативни јудаизам и хомсексуалност
Дармичке: Будизам и хомосексуалност — Хиндуизам и хомосексуалност — Харе Крисхна и хомосексуалност Сикизам и хомосексуалност
Таоистичке Конфуцијанизам и хомосексуалност — Шинтоизам и хомосексуалност — Таоизам и хомосексуалност
Друге: Сајентологија и хомосексуалност — Унитарни универзализам и хомосексуалност — Вуду и хомосексуалност — Зороастризам и хомосексуалност
Друго: ЛГБТ афирмативне религијске групе — ЛГБТ афирмативне хришћанске деноминације ЛГБТ афирмативне јеврејске деноминације — Библија и хомосексуалност — Списак хришћанских деноминација и њихов однос према хомосексуалности
Нормативна контрола Уреди на Википодацима
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Islam_i_homoseksualnost&oldid=26754455”