ЈП-233

С Википедије, слободне енциклопедије
ЈП-233
Врста Касетна бомба
Држава порекла Британска
Историја употребе
У употреби у Британији
Саудијској Арабији од 1987. год.
Историја производње
Пројектант Хунтинг Енгинееринг Лтд
Пројектовано 1977.
Раздобље производње 1980.
Верзије ЈП-233
Својства
Дужина 6,55 м
Маса 2335 кг
Промер 0,84 м
Пуњење 30 бомбица СГ-357 и 215 противпешадијских мина ХБ-876
Подмуниција тежи: СГ-357, 26 кг
ХБ-876, 2,4 кг
Главни чланак: Касетна бомба

ЈП-233 је диспензер за ношење субмуниције намењен за разарање и запречавање писта[1]. Развој је почео 1977. године у фирми Хунтинг Енгинееринг Лтд, (данас познатог као ИНСИС) из Велике Британије и Ваздухопловства САД-а, за авион Торнадо. УСАФ је намеравао да користи ово оружје на својим ударним авионома Ф-111; међутим, 1980. године, растући трошкови довели су до тога да се Американци повуку из програма, а Британци су довршили развој самостално, ради потенцијалне употребе за авионе Торнадо, Јагуар и Харриер[1]. У оперативној употреби је од 1980. године. Сву поткалибарну муницију авион може да избаци у једном налету, након чега одбацује и диспензере. То је Британски систем првобитно познат као ЛАААС (Лоw-Алтитуде Аирфиелд Аттацк Сyстем), али је овај назив напуштен још у пројектној фази и коначно је усвојен систем ЈП-233, који се састоји од неколико стотина подмуниције.

Опис[уреди | уреди извор]

Диспензери субмуниције ЈП-233 су једно од најефикаснијих средстава за дејство по аеродромима. У сваком диспензеру је постављено по 30 бомбица за уништавање писта [2] СГ–357 и по 215 мина са програмираним дејством ради онемогућавања оправке оштећених места које се називају ХБ-876. Од авиона који су били опремљени да носе ове бомбе је Амерички Ф-111 који је могао да понесе по пар од сваке врсте, док су Британски авиони Јагуар и Хариер могли да носе само један пар било ког типа[1], а Торнадо је могао бити опремљен са паром много већих габарита на стубовима крила, где сваки може да садржи обадве врсте муниције. Сваки ЈП-233 који је постављен на Торнаду[1] био би подељен на задњи део са 30 бомбица СГ-357, док је предњи део имао 215 мина ХБ-876 због оштећења писта[2]. Обе ове врсте муниције биле су опремљене малим падобранима.

Систем овог оружја користи се на следећи начин; да узмемо за пример авион Торнадо, који би био опремљен са два диспензера ЈП-233 испод тела, један поред другог. Да би напао писту, пилот је морао да прелети изнад централне линије писте. Након активирања оружног система ЈП-233, распршивач би почео испуштати мине СГ-357 и ХБ-876 у подешеним интервалима (П02). I бомбе и мине имају падобран који успорава брзину удара и одређује оријентацију у којој бомба или мина ударају о тло. Пошто постоји неколико комбинација диспензера, када су само 215 бомбица ХБ-876, затим само 30 мина СГ-357 или комбиновано и једних и других, овај задњи се најчешће користи да би се што више отежало и успорило чишћење писте. Ако којим случајем остану неексплодиране мине, онда оне могу да се активирају ако их неко физички помера или са временским упаљачем са одложеним временом од неколико минута па до 24 часа, па чак у ређим случајевима и више од 24 сата. Урушавање писте у трајању од 24 сата можда не звучи спектакуларно, али за модерно ратовање у ова 24 сата може се стећи пуна ваздушна надмоћ када је већина непријатељских писта привремено онемогућена, а непријатељ не може да дигне своје авионе у ваздух.

Ови диспензери се користе при брзинама лета од око 232 м/с са висина 30-45 м.

Подвесни диспензер ЈП-233 намењен је за ношење и разбацивање две врсте муниције и то:

  • - Кратерске (пробојно-бетонске) бомбице за рушење полетно слетних стаза као и рулних писта, малог су калибра, СГ–357 и
  • - Мине против аеродромске механизације, за спречавање транспорта на аеродромима и за спречавање оправке оштећених места на полетно слетним стазама, за то служе мине ХБ-876.

Диспензер ЈП-233 су четвртастог пресека, а не као код већине округлог цилиндричног облика и представљају такозвани разбацивачки касетни уређај предвиђен за употребу у три варијанте и то:

  1. варијанта: 30 ком СГ 357 и 215 ком мина ХБ 876 (укупна маса касете 2235 кг),
  2. варијанта: 30 ком СГ 357, (укупна маса касете 1370 кг),
  3. варијанта: 215 ком мина ХБ 876, (укупна маса касете 1150 кг).

Сва три типа диспензера предвиђена су за употребу на тактичким авионима типа Торнадо и неким авионима САД (Ф-111, Ф-16 и др.)

Овај систем има и неколико недостатака као на пример: када експлодирају бомбе на писти светлост која се стварала од детонација била је толико јака да су се авиони јако добро видели на ноћном небу, што даје могућност противваздушној одбрани да уочи авион и да га погоди. То је било јако изражено у заливском рату где су Британци имали јако великих проблема да после детонација бомби побегну а да не буду уочени и погођени. Други недостатак је био тај што је Торнадо морао да лети равно изнад писте на малој надморској висини, да би могао да бомбардује. А главни недостатак оружаног система ЈП-233 је тај што је то веома специјализован систем оружја погодан за ограничен број задатака. Поред примарног задатка уништења писта, затим авиона и неких возила на стајанкама или неких складишта, других неких релевантних могућности није било. Тако да овај ограничени начин употребе, чини га изузетно скупим оружјем у економском смислу.

Кратерска бомбица СГ-357[уреди | уреди извор]

Бомба је у оперативној употреби више земаља НАТО пакта и представља посебну врсту касетне бомбице конструисану са специјалним двоструким пуњењем за пробијање и стварање кратера у бетону полетно слетних стаза аеродрома. СГ 357 спада у ред бомби малог калибра, касетног типа.

Свака појединачно бомба СГ-357 је тешка око 26 килограма односно (57 поундс) и спада у групу бомби за уништавање или онеспособљавање полетно слетних стаза то јест аеродомских писта. То је бомба са тандем пуњењем то јест са специјалним двоструким пуњењем. Предњи део је дужи али са мањим пречником и састоји се од цилиндричног кумулативног пуњења са рупом према доле у средини. Задњи део је краћи али већег је пречника са експлозивним пуњењем и прави кратер са подизањем горњег слоја писте. У предњем делу је телескопски систем упаљача који би створио тачан временски размак (одлагање) детонације (подесиви временски систем упаљача - П04 & П05) да би бомба што више продрла у писту и тада при самој експлозији би дошло до већег оштећења писте. При самом удару у писту активира се кумулативни млаз који би био довољан да се спусти кроз рупу створену у облику цилиндра и пробије дубоко бетонску површину писте, и затим би се накнадно активирао други упаљач са временским закашњењем (закашњење даје бомби довољно времена да продре што дубље у писту), где би дошло до подземне експлозије испод површине писте. Ова друга експлозија имала је за циљ да произведе кратер са значајним оштећењима што поправак писте чини много тежим и дуготрајнијим. Горе сам већ поменуо да постоје 2 врсте временских упаљача за одлагање експлозије П04 & П05, са кратким кашњењем, бомбе експлодирају 0,5 секунди након што пробуше писту.

Ова подмуниција СГ-357 се носи у касетном уређају ЈП-233 и то саме или у комбинацији са минама ХБ-876 (за запречавање), које спречавају кретање и рад инжињериској механизацији после бомбардовања, чиме се успорава оправка полетно летних стаза и продужава неупотребљивост аеродрома.

По конструкцији је слична немачкој бомби СТАБО, с тим, да су јој за 50% већи маса и димензије. Ове авио-бомбе се постављају у цеви подвесног контејнера ЈП-233, које су уграђене под углом од 30 степени у односу на вертикалну раван контејнера, чиме се обезбеђује њихово избацивање у страну супротну од правца лета авиона.

Дејство бомбе СГ-357[уреди | уреди извор]

После одбацивања бомбе из касете, отвара се кочећи падобран који успорава пад бомбе и тако омогућава сопственом авиону да напусти опасну зону дејства бомбе.

Када бомба дође до циља (бетонске писте), дејствује сензорски упаљач и активира примарну бојеву главу, која својим дејством ствара рупу у бетону, те омогућава да се секундарна глава усади и набије што дубље у отвору бетона.

Дејством другог упаљача секундарне главе, активира се високо бризантни експлозив који својим дејством ствара дубоки кратер у писти, са готово правилним кружним отвором, мало уздигнутим и потпуним оштећењем тог дела писте. Унутрашњост кратера иде испод бетона у ширину, што касније отежава оправку полетно слетне стазе.

Због употребе великог броја ових бомбица у једном налету, ствара се огроман број малих кратера и оштећења, што за дужи временски период избацује полетно слетне стазе из употребе.

Мине ХБ-876[уреди | уреди извор]

Мине ХБ-876 је у ствари касетна авио-бомба са слободним падом и тешка 2,4 кг. Намењена је за дејство по стационарним згуснутим циљевима као што су аеродроми, онда неких возила или авиона која би се затекла на писти, затим железничка чворишта и слично. Развијена је у Великој Британији од касетне авио-бомбе БЛ-755 (користи исто тело) у фирми Хунтинг Енгинееринг Лтд и пуни се са субмуницијом-минама за запречавање ХБ-876, развијеним за касетни контејнер ЈП-233. Уведена је у наоружање ваздухопловства V.Британије крајем 1987.године.

Оне бомбице ХБ-876 које би остале неексплодиране, биле би раштркане по површини, чинећи врло опасним брзи поправак писте. Спољна страна муниције је окружена челичним тракама које се држе равно уз бок експлозива. Након падања на површину, мала експлозивна направа би ослободила опруге тако да би мина постала "усправна" на површини, а фрагменти бојне главе били би окренути према горе. Спољни део кошуљице је цилиндричног облика који је направљен од челика и приликом детонације ће ширити мале челичне противпешадијске фрагменте, отприлике сличне попут ручне бомбе, у свим радијалним смеровима. Бомбе би експлодирале у одређеним интервалима или ако би их неко дирао.

Опис мине ХБ-876[уреди | уреди извор]

После одбацивања од авиона касете, под дејством притиска барутних гасова одвајају се од оплате кошуљице касете, из које се избацују мине. После избацивања мина ХБ-876 на истима се отварају падобрани за стабилизацију и тиме се смањује брзина падања бомбице.

Активирање мине ХБ-876 може бити помоћу сензора, помоћу инерционог упаљача или након одређеног времена. Бојева глава мине има двоструки ефекат, а обзиром на велику брзину парчади иста продиру у унутрашњост средства и могу оштетити на већој даљини ваздухоплове на стајанкама, моторна возила или ваздухоплове који рулају.

Мина ХБ-876 је парчадно-пробојног дејства, а намењена је за дејство по живој сили и по незаштићеној техници, која се користи за оправку полетно слетних стаза (ПСС) оштећених дејством авио-бомби СГ-357. Касетна мина за ометање или, како се још назива "запречна мина ХБ-876, служи да се баца заједно са другим авио-бомбама, нарочито са касетном кратерском бомбом СГ-357 за рушење аеродромских писта. Мина је кумулативно-распрскавајућа чије је пуњење смештено у масивно нарезано тело.

Мина ХБ-876 служи да спречи брзу оправку порушене писта, као и да блокира кретање свим инжињеријским машинама и транспортним возилима по аеродрому, у циљу санирања стања последица бомбардовања. ХБ-876 избацује се из касетног уређаја ЈП-233, самостално или заједно са СГ-357. Обзиром на димензије ХБ-876, иста је нашла широку примену за одбацивање из касетних авио-бомби америчке производње, као и енглеских касетних авио-бомби БЛ-755 (ХАДЕС) која је модификована за ношење ових мина.

Дејство мине ХБ-876[уреди | уреди извор]

Обзиром на намену ХБ-876, да врши ометање и не дозволи оправку већ порушене аеродромске писте, то је њено дејство успорено и са одређеним темпираним временом од момента удара исте о тло. Када се ХБ-876 избаци из избацивача отвара се падобран чији је задатак да успори пад и смањи силу удара мине у тло. При удару мине о чврсту преграду (паду на земљу) одваја се падобран, као и прстен челичних опружних ножица (шапица). Шапице се размичу у страну и мину орјентишу тако да њен кумулативни конус буде усмерен на горе. Истовремено се активира батерија за напајање електронског и сензорског упаљача. Тиме је мина спремна за дејство. ХБ-876 не дејствује при паду на земљу, већ након извесног времена, када се иста покрене.

Поседује врло осетљив сензорски упаљач који реагује на сваки додир мине после њеног армирања тј. пада на циљ. Мина је опремљена са две врсте упаљача - неконтактним магнетним и упаљачем временског дејства од неколико минута до неколико часова. Додиром, померањем или котрљањем исте мина се активира. Ако након одређеног (темпираног) времена не дође до померања исте, програматор у електронском делу мине се активира и мина експлодира.

ТТ подаци за мину ХБ-876:

  • Дужина.....................0,15 м
  • Пречник тела.............100 мм
  • Тежина......................2,45 кг

Коришћење касетног диспензера сталног типа ЈП-233 у конфликтима[уреди | уреди извор]

1990-1991: У Ираку и Кувајту су САД и њени савезници бацили 61.000 контејнера авио касетних бомби, који садрже око 20 милиона бомбица. Саудијска Арабија је у заједничкој акцији са САД гађала артиљеријским, као и авио касетним бомбама током битке за место Кхафји. Тачан број касетне муниције коришћен из артиљеријских и ракетних система није познат али се сумња да је било преко 30 милиона подмуниције ДПИЦМ. Француско ваздухопловство је у заливском рату 17. јануара 1991. године[3], са својим авионима Јагуар током борбених летова бацало касетне на Кувајтску авио базу Ал-Јабер, тада још под ирачком контролом, током операције „Дагует”. Такође су и Британци учествовали у том рату са својим авионима и користили су свој арсенал касетних бомби. Поуздано се зна да су њихови авиони Торнадо користили касетни диспензер сталног типа ЈП-233, где је Ирачка противваздушна одбрана и оборила један авион Торнадо, приликом бомбардовања Ирачких аеродромских писта касетним бомбама [4][5], мада то Британци неће да признају, тврдећи да је авион пао сам од себе.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г (језик: енглески) Гунстон, Билл (1983). Ан Иллустратед Гуиде то Модерн Аирборне Миссилес. Лондон: Саламандер Боокс Лтд. стр. 110. ИСБН 0-86101-160-0. 
  2. ^ а б (језик: енглески) Цассидy,Алан, ЈП233 пројецт специалист, Орднанце Боард, Министрy оф Дефенце, УК, 1989-1993.
  3. ^ (језик: француски) 17. јануара 1991. године Французи су гађали касетним бомбама авио базу у Кувајту Ал-Јабер.
  4. ^ (језик: енглески) „Олујна наредба - генерал Сир Петер Де Ла Биллиере- сакријте нетачне извештаје у штампи”. 
  5. ^ (језик: енглески) Аткинсон, Рицк (1993). Крсташки рат: Неиспричана прича о рату у Персијском заливуНеопходна слободна регистрација. Бостон: Хоугхтон Миффлин. стр. 154. ИСБН 978-0-395-60290-4. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=JP-233&oldid=26754860”