Калцијум хлорат
| |
| Идентификација | |
|---|---|
| ECHA InfoCard | 100.030.331 |
| EC број | 233-378-2 |
| RTECS | ФН9800000 |
| Својства | |
| Ca(ClO3)2 | |
| Моларна маса | 206,98 g/mol |
| Агрегатно стање | бели прах |
| Густина | 2,71 g/cm3 |
| Тачка топљења | 325 °C |
| 209 g/100mL (20°C) | |
| Opasnosti | |
| NFPA 704 | |
| Srodna jedinjenja | |
Drugi anjoni
|
kalcijum hlorid kalcijum bromat kalcijum bromid |
Drugi katjoni
|
kalijum hlorat natrijum hlorat barijum hlorat |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 верификуј (шта је   ?)
| |
| Референце инфокутије | |
Калцијум хлорат је калцијумова со хлорне киселине са формулом Ca(ClO3)2.[3][4] Попут калијум хлората, он је јак оксиданс, и може се користити у пиротехничким формулацијама. Он је кристална супстанца. Калцијум хлорат може да експлодира када се јако загреје, или у присуству редукујућих агенаса, као што су органске материје.
Он се може формирати оксидацијом калцијум хлорида јаким оксидационим агенсом.[5]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
- ^ Holleman A. F.; Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st изд.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.
- ^ G. S. Newth (1900). A text-book of inorganic chemistry (8. изд.). McGraw Hill Book Co.
