Хлорна киселина
Изглед
Називи | |
---|---|
Други називи
Хлорна(V) киселина
| |
Идентификација | |
ECHA InfoCard | 100.029.303 |
MeSH | Chloric+acid |
Својства | |
HClO3 | |
Моларна маса | 84,45914 g mol−1 |
Агрегатно стање | безбојан раствор |
Густина | 1 g/mL, раствор (приближно) |
>40 g/100 ml (20 °C) | |
Киселост (pKa) | ca. −1 |
Структура | |
Облик молекула (орбитале и хибридизација) | тригонална пирамида |
Опасности | |
Главне опасности | Оксидант |
Сродна једињења | |
Други анјони
|
бромна киселина јодна киселина |
Други катјони
|
амонијум-хлорат натријум-хлорат калијум-хлорат |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa). | |
Референце инфокутије | |
Хлорна киселина је веома јака неорганска киселина. Хлорна киселина је безбојна, непостојана течност густине 1,28 g/cm³. Њена молекулска формула је HClO3.[1][2] Она је јако оксидационо средство. Њена температура топљења је испод -20 °C, а на температури 40 °C подлеже распаду. Најлакше се добија додавањем сумпорне киселине у водени раствор хлорид(V) баријума (тада се издваја нерастворљив баријум сулфид). Може се добити и растварањем у води хлор(V) оксида Cl2O5.
Спада у кисеоничне киселине хлора.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Greenwood, Norman N.; Earnshaw, Alan (1997). Chemistry of the Elements (II изд.). Oxford: Butterworth-Heinemann. ISBN 0080379419.
- ^ R. Bruce King, ур. (1994). „Chloric acid”. Encyclopedia of Inorganic Chemistry. 2. Chichester: Wiley. стр. 658. ISBN 0-471-93620-0.